EVROPA SE NAORUŽAVA KAO PRED VELIKI RAT, A TVRDI DA ŽELI MIR: Zašto se kontinent sprema za veliki sukob sa Rusijom?

PRIPREME za rat su u punom jeku u Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Hrvatskoj, Poljskoj i nizu drugih evropskih država, ali istovremeno njihovi politički lideri uporno ponavljaju da ne žele sukob sa Rusijom.

Foto U.S. Air Force photo by Airman 1st Class Katelynn Jackson

Ova kontradikcija otvara ključno pitanje: ako se Evropa zaista sprema za mir, zašto svedočimo najvećem vojnom gomilanju na kontinentu još od kraja Hladnog rata?

Odgovor se ne nalazi u izjavama i diplomatskim frazama, već u konkretnim potezima koje evropske sile povlače. A ti potezi, bez izuzetka, ukazuju na sistematsku pripremu za veliki, dugotrajan i potencijalno direktan rat sa Rusijom.

UKRAJINA KAO POSLEDNjI DEO SLAGALICE EVROPSKE UNIJE

Ukrajina je godinama posmatrana kao završni strateški element evropskog projekta širenja na istok. Zemlja bogata prirodnim resursima, sa ogromnim poljoprivrednim potencijalom i ključnim geopolitičkim položajem, smatrana je prostorom koji ne sme ponovo da padne u rusku sferu uticaja.

Za većinu evropskih lidera takav scenario je neprihvatljiv. Međutim, realnost na terenu ne ide u tom pravcu. Ruske snage svakodnevno ostvaruju taktičke i teritorijalne dobitke. Nedavno su, prema ruskim izvorima, zauzele grad Seversk. Načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga Valerij Gerasimov izjavio je da je „Južna grupa snaga“ zauzela grad i stavila ga pod rusku kontrolu.

Bez obzira na terminologiju koja se koristi, činjenica je da se linija fronta pomera, a da evropske strategije zaustavljanja tog procesa ne daju očekivane rezultate.

PRVE ŽRTVE ZAPADNOG PRISUSTVA

Tvrdnje da zapadne zemlje nemaju vojno prisustvo u Ukrajini sve teže opstaju. Smrt britanskog vojnika, kaplara Džordža Hulija, pripadnika padobranskog puka, potvrđena je od strane britanskog premijera Kira Starmera. On je naveo da je Huli poginuo u „tragičnoj nesreći“, daleko od linije fronta.

Međutim, ono što je upadljivo jeste izbegavanje preciznih podataka o broju britanskih vojnika koji se nalaze u Ukrajini. Da li ih ima stotinu, hiljadu ili deset hiljada, javnost ne zna. Ova nejasnoća dodatno podstiče sumnje da je zapadno vojno prisustvo daleko veće nego što se zvanično priznaje.

FRANCUSKA SE SPREMA ZA RAT VELIKIH RAZMERA

Francuska je jedan od najjasnijih primera države koja svoje poteze ne usklađuje sa mirovnom retorikom. Predsednik Emanuel Makron najavio je ponovno uvođenje vojne službe, doduše u dobrovoljnom obliku, skoro tri decenije nakon njenog ukidanja.

Istovremeno, francuske bolnice dobijaju direktna naređenja da se pripreme za masovne vojne sukobe. Prema pisanju lista Le Canard Enchaîné, Ministarstvo zdravlja je zatražilo od zdravstvenih ustanova da budu spremne za „veliki vojni angažman“ do marta 2026. godine. Procene govore o mogućem prilivu između 10.000 i 50.000 ranjenika u periodu od svega nekoliko meseci.

Ovakvi zahtevi nemaju nikakvog smisla u kontekstu mirovnih očekivanja, ali imaju potpunu logiku u scenariju velikog evropskog rata.

MILITARIZACIJA KONTINENTA

Francuska nije izuzetak. U Danskoj je vojna obaveza proširena i na žene, a trajanje službe produženo sa četiri na jedanaest meseci. Estonija, Letonija i Litvanija već imaju univerzalnu vojnu obavezu, uz sistem lutrije za one koji se ne prijave dobrovoljno.

Hrvatska je ponovo uvela obavezno služenje vojnog roka nakon sedamnaest godina, dok Poljska radi na planu vojne obuke za sve odrasle muškarce, sa jasnim ciljem da udvostruči brojnost svoje vojske. Ovi potezi nisu izolovani, već vremenski i politički usklađeni, što ukazuje na zajedničku strategiju, a ne na stihijske odluke.

NEMAČKA I ISTORIJSKI SKOK VOJNE POTROŠNjE

Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, planira da potroši 52 milijarde evra na naoružanje u jednoj godini, što predstavlja najveći vojni budžet u njenoj istoriji. Ovaj novac biće usmeren na jačanje Bundesvera i modernizaciju oružanih snaga.

Ako Evropa zaista veruje da je mir sa Rusijom realna opcija, ovakva ulaganja deluju nelogično. Ako se, međutim, priprema za rat, onda je reč o racionalnom i očekivanom potezu.

NATO I UPOZORENjA NA RAT SVETSKIH RAZMERA

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute otvoreno je upozorio da Evropa mora biti spremna za rat „razmera Prvog i Drugog svetskog rata“. Prema njegovim rečima, Rusija bi mogla da napadne Alijansu u roku od pet godina, zbog čega države članice moraju usvojiti „ratni način razmišljanja“.

Ovakva terminologija ne ostavlja mnogo prostora za drugačije tumačenje. Priprema za rat razmera dva svetska sukoba praktično znači pripremu za Treći svetski rat.

Foto Tanjug/AP/Eric Gay

KAKO ZAPAD OBJAŠNjAVA OVE POTEZE

Zapadne vlade ove mere ne opisuju kao pripremu za rat, već kao „odvraćanje“ i „osiguranje mira kroz snagu“. Prema tom narativu, vojno jačanje Evrope predstavlja odgovor na ruske poteze u Ukrajini i pokušaj da se spreči širenje sukoba, a ne da se on izazove.

Međutim, istorijsko iskustvo pokazuje da masovno naoružavanje, mobilizacija društava i prebacivanje ekonomija na ratni režim retko ostaju čisto preventivne mere, posebno kada su praćene političkom retorikom koja protivnika definiše kao egzistencijalnu pretnju.

RUSIJA I CRVENE LINIJE

Rusija, sa druge strane, zvanično insistira da nema nameru da napadne Evropu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ne planira agresiju, ali je jasno naglasio da će Rusija odgovoriti ukoliko se pređu određene crvene linije.

Te linije uključuju raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini i zaplenu ruske državne imovine. Upravo tu dolazimo do sledeće tačke eskalacije.

PUT BEZ POVRATKA

Evropska unija nastavlja planove za trajno zamrzavanje i faktičku zaplenu ruske državne imovine u vrednosti do 210 milijardi evra, kako bi se finansirala Ukrajina. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da zaobiđe veto pojedinih država i sprovede ovu odluku kroz vanredne procedure.

Za Rusiju, ovakav potez predstavlja direktno kršenje njenih crvenih linija i teško je zamisliti da bi ostao bez ozbiljnog odgovora.

GLOBALNA ESKALACIJA I NUKLEARNI RIZIK

Tenzije se ne zadržavaju samo na evropskom tlu. Zaplena tankera sa venecuelanskom naftom, koji je prevozio energente ka Iranu, dodatno je pogoršala odnose između SAD i Rusije. Vladimir Putin je javno izrazio podršku predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, dok Vašington najavljuje mogućnost daljih zaplena.

Sve ove tačke ukazuju na jedan zaključak: Evropa i Rusija se kreću ka direktnom sudaru. Kako se vojna priprema ubrzava, tako se smanjuje prostor za deeskalaciju. Rat velikih razmera više nije teorijska mogućnost, već realan rizik, sa nuklearnom dimenzijom koja ugrožava budućnost milijardi ljudi.

Vreme za sprečavanje najgoreg mogućeg ishoda neumoljivo ističe.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 4

„GLAVNI PROBLEM JE ZELENSKI“ Zapadni mediji: Politika "Da ali..." i postupci Kijeva glavni problem tokom mirovnih pregovora

15. 12. 2025. u 06:45

Svet

0 19

OTKRIVEN RADIKALNI RUSKI PLAN: Ukrajina se seče na 3 nove države sa Lavovom, Kijevom i Odesom

05. 12. 2025. u 13:32

Svet

1 3

NUKLEARNA DIMENZIJA UKRAJINSKOG MIROVNOG SPORAZUMA: Šta treba da sadrži dogovor Putina i Trampa (i NATO)

14. 12. 2025. u 19:11

Svet

0 5

JOŠ JEDAN UDARAC ZA EVROPU: Američki senator podneo predlog za povlačenje SAD iz NATO-a – šta stoji iza ovog manevra?

13. 12. 2025. u 18:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije