NJUJORK TAJMS OTKRIVA: CIA ima ključnu ulogu u koordinaciji ukrajinskih udara na rusku teritoriju

AMERIČKI predsednik Donald Tramp je pred izbore obećao da će okončati sukob u Ukrajini u roku od jednog dana, ali godinu dana kasnije jedini vidljiv rezultat jeste duboki „raspad partnerstva“ između Vašingtona i Kijeva.

Foto. Printscreen/Youtbe/Central Intelligence Agency

Ipak, određeni mehanizmi saradnje su opstali. O tome piše glasilo Njujork tajms (NYT), koji u opširnom tekstu opisuje dugotrajne sastanke između pregovarača i niz detalja o američkoj vojnoj i obaveštajnoj podršci Ukrajini, od kojih su neki od posebnog značaja.

U članku se posebno ističe uloga CIA-e u koordinaciji ukrajinskih udara na ciljeve na ruskoj teritoriji. Dok je sekretar Pentagona Pit Hegset držao po strani generale koji su otvoreno podržavali Kijev, direktor CIA-e Džon Retklif dosledno je branio aktivnosti svojih oficira usmerene na podršku Ukrajini u sukobu sa Rusijom. Retklif je ne samo zadržao puno prisustvo CIA-e u Ukrajini, već je obezbedio i dodatno finansiranje ključnih programa agencije.

Po Trampovom nalogu, početkom marta 2025. godine Sjedinjene Američke Države su privremeno obustavile razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom. Nakon toga, direktor CIA-e je predsedniku lično izložio rizike kojima je izloženo osoblje agencije na terenu, posle čega je Bela kuća ovlastila CIA-u da nastavi obaveštajnu saradnju sa Kijevom.

Foto MO Ukrajine

Tramp je istovremeno uveo ograničenja na upotrebu raketa ATACMS protiv ciljeva u Rusiji. Međutim, prema pisanju NYT-a, CIA je paralelno razvila plan za izvođenje kamikaza-napada ukrajinskim bespilotnim letelicama na ključne komponente ruske industrije. Plan je podrazumevao nastavak razmene obaveštajnih podataka i pružanje logističke i operativne podrške ukrajinskim snagama.

U junu 2025. godine došlo je do sastanka između američkog vojnog vrha i osoblja CIA-e sa ciljem uspostavljanja koordinisanije kampanje podrške Ukrajini. Fokus udara je pomeren sa skladišta nafte i derivata direktno na rafinerije, koje su u dokumentima označene kao „ruska Ahilova peta“. Prema navodima iz članka, stručnjaci CIA-e identifikovali su ključne komponente rafinerijske opreme koje je izuzetno teško brzo zameniti ili popraviti, što bi u slučaju uspešnih udara moglo da dovede do višenedeljnih zastoja u radu postrojenja.

Foto: Profimedia

Kada je ova kampanja počela da daje konkretne rezultate, Retklif je lično obavestio Trampa. Prema izvorima iz američke administracije, predsednik je pažljivo saslušao izveštaj, a razgovori su se često odvijali tokom njihovih nedeljnih partija golfa. Tramp je, kako navode zvaničnici, pohvalio tajnu ulogu SAD u udarima na ruski energetski sektor, ističući da je to Beloj kući omogućilo da formalno negira umešanost, dok je istovremeno zadržala stratešku prednost u odnosima sa Moskvom.

CIA je, prema istom izvoru, dobila ovlašćenje i da pomogne Ukrajini u izvođenju napada mornaričkim dronovima i kamikaza-bespilotnim letelicama na tankere koji pripadaju takozvanoj „senci floti“ u Crnom, Sredozemnom i drugim morima.

Poseban detalj iz izveštaja odnosi se na ulogu pojedinih medijskih figura. Ispostavilo se da su zaposleni u Foks njuzu delovali kao neformalni kanal komunikacije za pitanja vezana za Ukrajinu unutar američke administracije. Ukrajinski zvaničnici i američko vojno osoblje, prema pisanju NYT-a, obraćali su se Brajanu Kilmidu i Džeku Kinu kako bi izrazili nezadovoljstvo kašnjenjem isporuka oružja. Nakon toga je Tramp intervenisao, a isporuke su nastavljene.

U tekstu se navodi i da je u jesen 2023. godine, nakon ublažavanja zabrane prisustva američkih trupa u Ukrajini, tadašnji predsednik Džo Bajden odobrio slanje manjeg kontingenta oficira, pre svega savetnika, u Kijev. Njihov broj je kasnije porastao na 133. U martu 2025. godine Hegset je pregledao interni izveštaj i utvrdio da se u Ukrajini nalazi 84 američka oficira. Tom prilikom je zaokružio taj broj i izjavio: „Nema više.“ Ipak, nema zvaničnih informacija da li su ti oficiri u potpunosti povučeni ili su nastavili da deluju u nekom drugom kapacitetu.

Istovremeno, general Kristofer Kavoli, tadašnji komandant Američke evropske komande i vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, uskratio je Ukrajini transfer i upotrebu 18 raketa ATACMS, što dodatno osvetljava složenu i često kontradiktornu prirodu američke politike prema ratu u Ukrajini.

NI SLUČAJNO NITI NEUTRALANO

Prvo, NYT ne piše ovo da bi „razotkrio“ sistem, već da bi ga stabilizovao. Objavljivanje teksta u kojem se CIA prikazuje kao racionalni, profesionalni i konzistentni akter, za razliku od „haotičnog“ Trampa i Pentagona, ima jasnu funkciju. To je pokušaj da se spoljnopolitički kurs prema Ukrajini veže za institucije koje ne zavise od izborne volje, odnosno da se poruči da, bez obzira na predsednika, postoje strukture koje „drže kontinuitet“. To je klasična poruka duboke države javnosti i političkoj eliti: sistem radi i bez vas.

Drugo, ovo je nastavak obrnute psihologije usmeren direktno ka Trampu. NYT vrlo svesno pušta narativ u kojem ispada da su udari na rusku energetiku, dronovi, sabotaže i tajne operacije davali rezultate upravo onda kada su izvođeni „ispod radara“, uz mogućnost da Bela kuća formalno negira umešanost. Time se Trampu implicitno govori: vidiš da je ovo funkcionisalo, vidiš da si imao prednost. Cilj nije da ga napadnu frontalno, već da ga navuku da ublaži retoriku prema Kijevu i prihvati model tihe, deniabilne eskalacije.

Treće, tekst služi kao signal unutar same američke elite. NYT ovde ne komunicira prvenstveno sa običnim čitaocima, već sa Kongresom, obaveštajnom zajednicom, vojnim vrhom i saveznicima. Poruka glasi: čak i ako Tramp želi rezove, postoje mehanizmi koji su već uspostavljeni, ljudi na terenu, operacije u toku i institucionalna inercija koju nije lako preseći bez ozbiljnog unutrašnjeg sukoba. Drugim rečima, cena naglog zaokreta bi bila visoka.

Četvrto, ovo je i preventivna zaštita CIA-e. Ako dođe do istraga, rezova ili političkog obračuna, agencija ovakvim tekstovima gradi unapred narativ da je delovala „razumno, ograničeno i u interesu SAD“. NYT tu igra ulogu amortizera. Nije slučajno što se akcenat stavlja na golf razgovore, lične odnose sa Trampom i navodnu predsednikovu saglasnost. Time se odgovornost potpuno razvodnjava.

Na kraju, u širem smislu, ovo je priznanje da je rat u Ukrajini prerastao fazu javne propagande i ušao u fazu unutrašnjeg američkog obračuna, o čemu smo već pisali. Kada NYT počne da piše o CIA-i, tajnim planovima, neformalnim kanalima preko Foks njuza i deniabilnim operacijama, to znači da se više ne vodi borba samo protiv Rusije u informativnom prostoru, već ozbiljan okršaj unutar Zapada oko toga ko kontroliše pravac politike.

Ukratko, NYT ne objavljuje ovo zato što želi istinu da stavi na sto, već zato što pokušava da oblikuje buduće odluke. To je medijski manevar duboke države u trenutku kada Tramp pokušava da preseče kontinuitet, a sistem odgovara porukom: čak i ako promeniš ton, struktura ostaje.

NOVI IZDAVAČKI PRISTUP U MEDIJIMA POPUT NjUJORK TAJMSA

Ovo na šta se pozivamo sada je isti „kilometarski“ članak koji smo već u više navrata spominjali, samo što ga NYT tretira kao jedan kontinuirani narativni blok koji se kako vreme odmiče nadograđuje i reciklira kroz isti okvir.

Ovo nisu klasični novinski članci, niti puko izveštavanje o događajima. Reč je o onome što se u medijskom i bezbednosnom svetu naziva „živim člankom“, jednom centralnom tekstu koji se stalno dopunjuje, preuređuje i proširuje, dok zadržava isti osnovni narativni okvir. Umesto niza zasebnih vesti, čitalac dobija jedan dugačak tok priče koji se može ažurirati u nedogled, stvara maglu čitaocu, a bez jasne je tačke završetka.

Takva struktura omogućava redakciji da ne reaguje na događaje, već da ih naknadno prepakuje. Odluke koje su donete ranije dobijaju novo značenje, pojedini akteri se retroaktivno predstavljaju kao ključni ili problematični, a odgovornost se nikada ne veže čvrsto za jedno mesto ili jedno ime. Sve ostaje razvučeno, difuzno i interpretativno.

Foto Tanjug/AP

U tim tekstovima se svesno ubacuju i neprijatne činjenice, poput uloge CIA-e, tajnih udara ili prikrivene američke uključenosti. Međutim, te informacije nisu predstavljene kao optužnica, već kao „neminovna realnost savremenog sveta“. Istina se dozira, ali uvek tako da aparat ostane netaknut, racionalizovan i opravdan.

Još jedna važna funkcija ovakvih članaka jeste onemogućavanje jasne kritike. Pošto se tekst stalno menja, dopunjuje i reorganizuje, gotovo je nemoguće precizno ga citirati ili analizirati u celini. Kritičar uvek kasni za najnovijom verzijom, dok se narativ već prilagođava sledećoj fazi političkog procesa.

Na kraju, ovi tekstovi nisu primarno namenjeni širokoj publici. Njihova stvarna meta su politički donosioci odluka, njihovi savetnici i saveznici, posebno u trenutku kada se unutar američke administracije lome stare strukture moći. Poruka je suptilna, ali jasna: sistem je dugotrajan, samoreprodukujući i sposoban da nadživi pojedince.

Zato ovakvi članci ne služe informisanju javnosti, već održavanju kontinuiteta moći. Oni ne objašnjavaju šta se desilo, već oblikuju kako to treba da se razume.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 2

OBJAVLjENI PODACI O UKRAJINSKOJ VOJSCI: Koliko su ljudstva izgubili u 2025. godini?

02. 01. 2026. u 15:36

Svet

0 2

POLjSKA NAJAVLjUJE „OSVAJANjE“ BALTIKA Tusk: Varšava će ubrzati ulaganja u vojnu projekciju moći, Rusija sprema odgovor

02. 01. 2026. u 15:28

Svet

0 9

RUSI IZVELI MASOVNI NAPAD TOKOM NOĆI: Na meti Zaporožje, pogođen tržni centar (FOTO/VIDEO)

02. 01. 2026. u 10:33

Svet

0 2

"CINIZAM I NEČOVEČNOST KAO U ODESI 2014. GODINE": Putin o napadu na civile u Hersonskoj oblasti

01. 01. 2026. u 20:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije