BOL I JECAJ ODJEKUJU KRAN-MONTANOM: Potresna svedočenja preživelih iz pakla u baru "Sazvežđe" koji je izgoreo u Švajcarskoj

Tuga, užas, apokalipsa. Nema tih reči kojima bi mogla da se okarakteriše tragedija čije su žrtve deca iz švajcarskog kafića "Sazvežđe". Očaj roditelja teško je opisati.

Foto: Profimedia

Gosti, uglavnom maloletni, na dočeku nove godine gušili su se od dima, najveći broj teško je izgoreo, borili su se za život, stradali su u najstrašnijim mukama.

- Ova deca su samo htela da se zabave. Poginula su okrutno, ni zbog čega – u suzama je, grcajući, pred kamerama francuske informativne televizije BFMTV svedočio jedan učesnik u spasavanju.

Društvenim mrežama kruže potresne scene u kojima prvi plamenovi sa svećica na vrhovima šampanjskih boca zahvataju plafon. Neki od prisutnih uzimaju krpe i pokušavaju da gase, drugi snimaju scenu mobilnim telefonom, treći još uvek ne shvataju šta se događa, smeju se, doživljavaju to kao događaj u novogodišnjoj noći koji će brzo proći. Koji tren kasnije, vatra je progutala četrdesetoro, dok je 119 zadobilo teške opekotine i za živote mnogih od njih lekari se i dalje bore.

Jedna sedamnaestogodišnjakinja ušla je u bar samo nekoliko minuta pre požara.

- Sišla sam, pridružila se prijateljici i čula povike da je došlo do požara, pa smo potrčale napolje. Vatra se širila izuzetno brzo, dim je pekao oči, odjeknula je eksplozija koja me je pokosila po nogama. Svi su se gurali da se spasu. Bilo je izgorelih ljudi oko mene. Mladić, koga ne poznajem, pružio mi je ruku i zahvaljujući njemu sam uspela da se izbavim. Ne znam gde je on sada, volela bih da mu se zahvalim – prenela je ova učesnica tragičnog dočeka.

Snimci pokazuju uske stepenice koje iz podrumskog dela, gde je buknula vatra, vode ka prizemlju i slobodi. 

– Kada je izbila vatra, na stepenicama je bila užasno velika gužva. Nismo uspeli da pobegnemo, pa smo se sakrili iza stola. U jednom trenutku nogom sam uspeo da razbijem prozor, pa smo pobegli napolje – prenosi za televiziju mladić po imenu Aksel.

Njegov drugar Natan naglašava da je nastupila totalna panika.

- Svako se borio za sebe. Gazili su jedni druge, samo da se spasu. Bila je to gola borba za život. Pravi košmar – preneo je ovaj dvadesetogodišnjak.

Ispred bara, ističu svedoci, nastupio je pravi haos. Vrisci, panika, iskidana odeća, spaljena koža, mladi ljudi koji se valjaju od bolova, drugi koji onesvešćeni leže na zemlji.

- Videli smo mnogo njih bez kose, izgorelih delova lica. Ujutro smo i dalje mislile da sanjamo, da to nije bila istina – kaže devojka po imenu Ema koja je tu bila s drugaricom.

Posebno je značajno svedočenje šesnaestogodišnje Viktorije, Francuskinje koja je u Kran-Montani bila na odmoru i koja se u kobnom trenutku našla na pogrešnom mestu. Ona je za BFM potanko ispričala kako se odvijala drama u "Sazvežđu".

- Još sam u šoku, slike dolaze u talasima, ponekad mi se čini da je to sve film i da se to nije dogodilo meni. Mislim na sve one koje sam srela u tom baru i o kojima više nemam vesti – kaže Viktorija.

Prethodno je Novu godinu, po ovdašnjoj tradicji, dočekala na mesnom trgu. Srela je, zatim, grupu devojaka koje su, po njenoj proceni, imale između 25 i 30 godina i koje su je povele u bar da nastave provod. Muzika je bila glasna, proslava na vrhuncu.

- Konobarica je bila na ramenima jednog ugostitelja. Kada sam nekoliko trenutka kasnije ponovo okrenula glavu ka njima, videla sam vatru koja je već zahvatila plafon. Neki momci su pokušavali da je ugase. Ustala sam sa stolice, zgrabila kaput i torbu i pobegla stepenicama napolje. Rekla sam u prolazu momku koji je radio na vratima da je došlo do požara. Skočio je, sišao da gasi vatru i spasi ljude. Mislim da nije preživeo – istakla je.

Tada dolazi do nadrealne scene. Mladi, koji su čekali napolju, kada je radnik na obezbeđenju sišao u podzemne prostorije, iskoristili su priliku da uđu! A vatra je već gorela.

Viktorija, koja je u bar ušla desetak minuta pre izbijanja požara, opisuje kafić kao mesto sa mnogo stolova, bilijarom, pikadom, bez puno prostora za igru. Nije to bila klasična diskoteka. Po njenoj proceni, bilo je slobodnih mesta, prostor nije bio prepunjen.

- Pobegla sam trčeći. Kada smo izašli, nastojali smo da se udaljimo što je više moguće. Jedna prijateljica je zaostala, bojali smo se za nju, ali je pala niz stepenice, samo je iščašila nogu. Bile smo presrećne kada smo je pronašle – ističe Viktorija.

Kada se vratila na mesto nesreće, zatekle su je strašne scene.

- Svi oko nas su plakali, vrištali, izgubili su nekog prijatelja, blisku osobu. Stalno me prate te slike. Prijatejica je u brzini uzela tuđ kaput i uporno je u šoku pokušavala da ga vrati, ali nije znala kome. Ljudi su lomili stakla, bilo je apokaliptično, nešto što viđamo samo u filmovima. Čovek zahvaćen vatrom lomi prozor i iskače napolje.

Čini joj se, kao kroz maglu, da muzika nije prestajala dok se bar pretvarao u buktinju. Spasioci su, ističe, došli u roku od pet minuta.

Bilo je previše povređenih. Šezdesetak najtežih smešteno je u bolnici u Sionu, dok su ostali razvezeni po okolnim gradovima i zemljama. Očevici opisuju šokantne trenutke. Ko se tada našao ispred bara, to nikada neće zaboraviti. Ti prikazi pratiće ga čitavog života. Momak po imenu Janik je sledećeg dana došao u bolnicu u Sionu da se raspita za stanje nepoznate devojke koju je tu dovezao, zatekavši je prethodno u teškom stanju ispred "Sazvežđa".

- Brzo sam vozio, u takvoj situaciji svaki sekund je bitan – kaže, dok uzalud pokušava da nešto sazna o njoj.

Porodice stradalih slale su prvih sati poruke preko društvenih mreža, nisu, u iščekivanju identifikacije, znale da li su im deca, prijatelji, braća, sestre, preminuli ili su teško povređeni. Nedostatak informacija izazivao je ogromnu teskobu. 

Među stradalima i povređenima mnogo je maloletnih. O dvema sestrama, koje imaju samo 14 i 15 godina, niko nema vesti. Potresne poruke njihovih najbližih izazivaju jezu.

- Trideset sati tražim svog sina Artura. Ima 16 godina. Sve bolnice sam obišla. Celu noć sam ga zvala telefonom. Ne znam da li je povređen ili nas je napustio. Ako je u bolnici, može da bude u Bernu, Cirihu, Milanu, Štutgartu. Ne znam u kom je gradu, u kom kantonu, u kojoj zemlji. Svi prijatelji moga sina koji su sa njim sedeli za stolom su nestali. Nismo mi neodgovorni roditelji - jeca skrhana Leticija Brodar, čiju tragediju prenosi BFMTV.

Ispred "Sazvežđa" veliki broj ljudi ostavlja plišane lutke, poruke sa iscrtanim srcima, napisane stihove. Kran-Montana, obično razdragana, sada je utihnula. Čitava Švajcarska je u šoku, cela Evropa u bolu.

Preporučujemo

Svet

0 0

POMIRILI SE? Mask objavio na Iksu da je bio na divnoj večeri sa Trampom na imanju Mar-a-Lago

05. 01. 2026. u 14:05

Svet

0 10

DALjE RUKE OD GRENLANDA! SVE GORI U EVROPI NAKON OTMICE MADURA: Reakcije evropskih lidera razbesneće Trampa

05. 01. 2026. u 08:27 >> 13:58

Svet

0 0

OSVANULE NOVE FOTOGRAFIJE MADURA: Njega i njegovu ženu vode na suđenje (FOTO)

05. 01. 2026. u 13:57

Svet

0 0

MAKRON OSUDIO TRAMPOVU AKCIJU U VENECUELI: Ne odobravamo metodu SAD za svrgavanje Makrona

05. 01. 2026. u 13:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije