NAPAD NA GRENLAND – KRAJ NATO: Evropski saveznici daju punu podršku Danskoj suočenoj s vojnim pretnjama SAD

Pretnje iz Vašingtona da bi SAD mogle vojno da zauzmu Grenland, dovodi istovremeno u pitanje i opstanak NATO.

NATO media

Evropsko krilo Severnoatlantske Alijanse našlo bi se u tom slučaju u procepu u odnosu na američkog saveznika, imajući u vidu da EU zdušno podržava svoju članicu Dansku čiji je Grenland autonomni deo.

Osnivački sporazum NATO predviđa uzajanmno priskakanje u pomoć u slučaju napada na jednu od članica, čuvenim članom 5, ali ništa ne sugeriše u slučaju međusobnog sukoba. Kada bi američki vojnici stupili na tlo Grenlanda to bi automatski značilo gubitak međusobnog poverenja među članicama.

Postavlja se i pitanje kako bi države reagovale, imajući u vidu član 5, ako bi evenutlano zaratile Danska i SAD. A da situacija nije nimalo naivna, pokazuje i činjenica da su danski vojnici već upozoreni da treba da poštuju odredbu iz 1952. godine koja navodi da moraju odmah da započnu borbu, bez čekanja naredbi, ili objave rata, ukoliko budu napadnuti.

To slovo zakona uvedeno je svojevremeno da ne bi bili iznenađeni kao tokom nacističke okupacije. Takođe, danski vojnici ne treba da se obaziru na naredbe zapovednika ukoliko smatraju da su ovi zarobljeni ili pod uticajem protivnika. To sve govori koliko je situacija ozbiljna.

Situacija je utoliko ozbiljnija, što član 42, stav 7 Ugovora o Evropskoj uniji, predviđa da su, u slučaju da neka država članica bude predmet oružane agresije na svojoj teritoriji, ostale države članice dužne da joj pruže pomoć i podršku svim sredstvima koja su im na raspolaganju, u skladu sa članom 51 Povelje UN. Dodaje se i da ova odredba ne utiče na poseban karakter bezbednosne i odbrambene politike pojedinih država članica.

Drugim rečima, ovim članom uspostavlja se klauzula uzajamne pomoći između država članica EU u slučaju oružane agresije. Ona je delimično inspirisana odredbama sličnim članu 5 Ugovora NATO, ali je prilagođena pravnom okviru EU.

Sve se dodatno komplikuje podatkom da su 23 od 27 država EU članice NATO koji okuplja 32 zemlje. U Alijansi nisu Austrija, Irska, Malta i Kipar. 

Američki predsednik Donald Tramp je posednjih dana ponovio da je za SAD Grenland aposlutno potreban zbog nacionalne bezbednosti, dok su danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen oštro odbacili te navode, ističući da Grenland "nije na prodaju" i da bi američki napad na NATO teritoriju označio kraj ovog saveza.

- Ako bi SAD odlučile da vojno napadnu neku drugu državu članicu NATO, to bi značilo kraj svega. Uključujući i sam NATO, a samim tim i bezbednosnu arhitekturu uspostavljenu od kraja Drugog svetskog rata - upozorila je Frederiksen.

Evropski saveznici daju punu podršku Kopenhagenu.Izvor iz nemačke vlade preneo je da Berlin blisko sarađuje sa Danskom i drugim evropskim zemljama na daljim koracima vezanima za Grenland. Reagovao je šef diplomatije jedine evropske nuklearne sile.

- Bilo bi potpuno besmisleno da neka članica NATO napadne drugu državu članicu. Ne samo da to ne bi imalo nikakvog smisla, već bi bilo i u potpunoj suprotnosti sa interesima SAD - izjavio je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro.

Takođe je istakao da Grenland nije na prodaju i poručio da on pripada Grenlanđanima, te da će se njegova budućnost određivati u dogovoru između vlasti Grenlanda i Danske.

- To je evropska teritorija i takvom će i ostati - poručio je Baro i pozvao na očuvanje „hladne glave” u suočavanju sa ponovljenim Trampovim pretnjama.

Baro je upozorio da bi pripadnost SAD unutar NATO mogla preko noći da bude dovedena u pitanje u slučaju bilo kakvog oblika agresije prema drugoj članici Alijanse.

- Ovo je savez, a njegovi članovi dužni su da se međusobno poštuju - naglasio je francuski ministar.

Obraćajući se juče ambasadorima povodom novogodišnjih čestitiki, u trenutku jakih međunarodnih tenzija, francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da se SAD postepeno udaljavaju od međunarodnih pravila.

- SAD su etablirana sila, ali se postepeno udaljavaju od pojedinih svojih saveznika i međunarodnih pravila koja su donedavno same promovisale, bilo da je reč o trgovini ili o određenim aspektima bezbednosti – kazao je Makron.

Francuski šef države je naglasio da institucije multilateralizma sve slabije funkcionišu i da živimo u svetu koji sve više gubi pravila. 

- Nalazimo se u svetu velikih sila, uz njihovu težnju ka podeli sveta. Ono što se dogodilo tokom poslednjih meseci i dana ni na koji način ne dovodi u pitanje ovu konstataciju. Sve to predstavlja veliki rizik za međunarodni poredak u kome živimo – kazao je stanar Jeliseja.

Makron je naglasio slabljenje svih institucija u okviru koji mogu da se rešavaju zajednička pitanja i mehanizmi saradnje.

- To predstavlja rizik od slabljenja Evrope, koja bi, suočena sa ovom brutalnošću i sa zakonom jačeg, mogla da ostane poslednji prostor u kome se još podseća na pravila igre koja drugi više ne poštuju. Upravo taj rizik postepenog nestajanja ili potiskivanja Evrope neki već naslućuju ili otvoreno upozoravaju na njega – bio je alarmantan francuski predsednik.

Preporučujemo

Svet

0 0

SPREMNI ZA UDAR NA KINU Baza na ostrvu Magešima: Nova glavobolja za Peking (MAPA)

10. 01. 2026. u 00:55

Svet

0 0

INVAZIJA IZ TUNISA MASLINOVIM ULjEM: Evropska unija pomaže poljoprivrednicima sa severa Afrike, izazivajući gnev ratara na Starom kontinentu

10. 01. 2026. u 00:14

Svet

0 0

PROVOKACIJE SA JUGA Dron upao u vazdušni prostor: Ovoliko mu je Kim dozvolio da leti

09. 01. 2026. u 23:45

Svet

0 1

TRAMP PORUČIO: Naftne kompanije koje ulažu u Venecuelu dobiće bezbednosne garancije

09. 01. 2026. u 23:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije