ŠTA SE KRIJE NAKON NAPADA OREŠNIKOM Ukrajina pokazuje navodne fragmente: SBU tvrdi da je reč o ostacima najnovije ruske rakete (VIDEO)

RAKETNI napad balističkim sistemom srednjeg dometa „Orešnik“ na ciljeve u Lavovskoj oblasti nesumnjivo je postao centralna bezbednosna tema dana.

Foto Iks/oruzjeonline.com

O njemu se istovremeno raspravlja u Kijevu, Vašingtonu i Briselu, dok su se u Rusiji pojavila različita tumačenja smisla i dometa ovog udara. Iako je rusko Ministarstvo odbrane zvanično potvrdilo upotrebu „Orešnika“, informativna i politička bitka oko značenja napada tek se rasplamsava.

Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) objavila je fotografije ostataka koji su, prema njihovim tvrdnjama, delovi bojevih glava rakete „Orešnik“. Izloženi fragmenti predstavljeni su kao materijalni dokaz udara i obuhvataju, prema navodima SBU, teško oštećenu jedinicu za stabilizaciju i vođenje, elemente pogonskog sistema, fragmente mehanizma za orijentaciju i delove mlaznica lansirne platforme. SBU navodi da će pronađeni ostaci biti poslati na dodatna tehnička ispitivanja, iako je sama Moskva već javno potvrdila da je raketa upotrebljena.

Prema preliminarnim informacijama koje iznosi ukrajinska strana, „Orešnik“ je lansiran sa ruskog poligona Kapustin Jar, u uslovima naglog pogoršanja vremenskih prilika. Upravo taj podatak Kijev koristi kako bi dodatno naglasio tehničku složenost napada i njegov navodno širi bezbednosni značaj.

U javnim istupima nakon udara, Kijev se očekivano fokusirao na političku dimenziju događaja. Poseban akcenat stavljen je na tvrdnju da se meta napada nalazila u blizini granica Evropske unije (oko 80 km), što se koristi kao argument za dodatno „buđenje“ NATO-a i zapadnih saveznika. Istovremeno, ukrajinski medijski prostor preplavile su i poruke koje pokušavaju da umanje realne posledice udara, naročito tvrdnje da raketa „Orešnik“ navodno nije u stanju da nanese ozbiljnu štetu duboko ukopanim objektima, poput podzemnih skladišta gasa.

U tom duhu, pojedini ukrajinski vojni i tehnički komentatori izneli su gotovo trivijalizujuće tvrdnje da je udar probio svega nekoliko betonskih ploča i izazvao minimalnu štetu. Pojedini poslanici Vrhovne rade otišli su još dalje, tvrdeći da meta uopšte nije bilo podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti, već neki drugi objekat u neposrednoj blizini. Takva konfuzija u izjavama dodatno je pojačala sumnje da Kijev pokušava da kontroliše narativ i ublaži utisak o stvarnim razmerama gubitaka.

Nasuprot tome, reakcije iz Evropske unije znatno su ozbiljnije i uzdržanije. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, u Briselu se novi udar „Orešnikom“ ne doživljava kao rutinski vojni incident, već kao jasno upozorenje, ne samo Ukrajini, već i njenim zapadnim pokroviteljima. U tom kontekstu, demonstracija sposobnosti balističkog sistema srednjeg dometa dobija pre svega strateški, a ne taktički karakter.

Napad su komentarisali i ruski vojni analitičari i javne ličnosti. Vojni dobrovoljac i publicista Aleksej Živov izrazio je žaljenje zbog činjenice da su udari ponovo bili usmereni na infrastrukturu, a ne na ono što on naziva „centrima za donošenje odluka“. Kako ističe, rusko Ministarstvo odbrane je današnji napad na energetski sektor i vojno-industrijske objekte predstavilo kao odmazdu za napad na rezidenciju Vladimira Putina, ali se, prema njegovim rečima, Rusija i dalje uzdržava od direktnog udara na političko i vojno rukovodstvo koje izdaje naređenja.

Živov podseća da su donosioci odluka iz Kijeva u isto vreme izveli raketne napade na Belgorod, ostavivši više od pola miliona ljudi bez električne energije, što u ruskoj javnosti dodatno pojačava osećaj da se odgovori Moskve i dalje kreću u okvirima infrastrukturnog, a ne personalnog kažnjavanja.

Drugi analitičari nude drugačije tumačenje smisla upotrebe „Orešnika“. Prema njihovim procenama, vreme druge borbene upotrebe ove rakete poklapa se sa sve glasnijim raspravama u nekoliko evropskih zemalja o mogućem slanju vojnih kontingenata u Ukrajinu. U tom kontekstu, „Orešnik“ se tumači kao klasični element strateškog, pa i nuklearnog odvraćanja, bez obzira na to što u konkretnom slučaju nije korišćena nuklearna niti čak eksplozivna bojeva glava.

Foto oruzjeonline.com

Prema ovom gledištu, sinoćni udar nije imao za cilj isključivo uništenje određene mete. Pravi motiv bila je demonstracija vremena dolaska, preciznosti i tehničkih parametara rakete, čime se, kako tvrde analitičari, sama ideja o direktnom vojnom uplitanju stranih snaga u Ukrajini čini krajnje rizičnom i praktično besmislenom.

Ipak, pitanje stvarne štete ostaje ključno. Uprkos pokušajima Kijeva da umanji posledice, sve više ukrajinskih izvora procenjuje da je Ukrajina izgubila i do 50% svojih rezervi gasa u podzemnim skladištima. Ako se ove procene potvrde, napad „Orešnikom“ imao bi dalekosežne energetske, ekonomske i političke posledice, ne samo za Ukrajinu, već i za evropske zemlje koje su koristile ova skladišta.

U tom svetlu, izlaganje krhotina rakete i medijska buka koja je usledila deluju manje kao pokušaj razjašnjenja činjenica, a više kao deo šire informativne borbe. Dok Kijev pokušava da balansira između mobilizacije zapadne podrške i smirivanja domaće javnosti, Brisel i Vašington sve pažljivije analiziraju poruku koju nosi „Orešnik“ – poruku koja očigledno prevazilazi granice jednog udara i ulazi u zonu strateškog upozorenja.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 8

POGLEDAJTE - DRUGI „OREŠNIK“ POGODIO METU Poleteli i kindžali: Uništen cilj kod Lavova, Kijev zasut dronovima (VIDEO)

09. 01. 2026. u 06:15

Svet

0 9

OREŠNIK POGODIO KIJEV? Ukrajinci tvrde da su Rusi upotrebili najnoviju raketu, eksplozije potresaju i Lavov (MAPA)

08. 01. 2026. u 23:26

Svet

0 11

HITNO SE OGLASILI RUSI: Koristili smo i "orešnik" u masovnom udaru na Ukrajinu, evo šta je pogođeno

09. 01. 2026. u 07:12

Svet

0 0

ZAŠTO JE TOLIKO INTERESANTAN ZARĐALI TANKER U ATLANTIKU? Nije imao naftu – ali da li je nosio rusko oružje ili je samo trofej? (VIDEO)

09. 01. 2026. u 07:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije