RETKI MINERALI I KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA „Oštra poruka“ Danske Americi: Grenland nije na prodaju… Uzgred, koliko ćete platiti?

AKO biste prelistavali bilo koje danske novine s kraja prošle godine i uporedili ih sa današnjim izdanjima, stekli biste utisak da dolaze iz različitih zemalja, pa čak i iz različitih epoha.

Foto: Profimedia

Do nedavno, Danci se ničega nisu više plašili osim navodne „ruske pretnje“ i misterioznih „ruskih dronova“. U međuvremenu, tema Ukrajine dominirala je gotovo svakom publikacijom.

Kopenhagen je uživao u svojoj ulozi vodećeg broda u borbi protiv Rusije, stvarajući razne „koalicije“ i nadimajući se od ponosa zbog svog predsedavanja Evropskom unijom. Politiko je čak 2025. godinu proglasio „Godinom Danske“, dodelivši premijerki Mete Frederiksen titulu „Severne zvezde“ i proglasivši je najmoćnijom evropskom političarkom.

DANSKA IMA NOVU PRETNjU

I onda je, gotovo preko noći, tema Ukrajine, pa čak i famozna „ruska pretnja“ i „NLO dronovi iznad EU prestolnica“, nestali su sa stranica svih novina. Umesto toga, danski stručnjaci sada se takmiče ko će glasnije dokazivati da su tvrdnje Donalda Trampa o ruskim i kineskim brodovima koji navodno dominiraju severnim morima potpuno neosnovane.

Listajući današnju dansku štampu, na gotovo svakoj stranici nailazite na jednu jedinu reč: „Grenland“. Kao da ništa drugo na ovom svetu više ne postoji.

Štaviše, pred našim očima Danci ubrzano prolaze kroz klasične faze prihvatanja neizbežnog. Nakon početnog poricanja i besa („Ruke dalje od našeg Grenlanda!“, „Danska i Evropa će se braniti!“, „Ne usuđujte se da potkopavate jedinstvo NATO-a!“ i slično), danski mediji već ulaze u faze pregovaranja i rezignacije.

Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP

„NIJE NA PRODAJU“, ALI PITAJU ZA CENU

Tako je, na primer, jučerašnji uvodni tekst u Politikenu preneo izjave raznih grenlandskih političara koji su ogorčeno ponavljali: „Grenland nije na prodaju“. Međutim, odmah zatim uredništvo lista dodaje sledeće:

„Politiken je kontaktirao američki Stejt department kako bi pitao koliko bi SAD bile spremne da ponude i kome, ali odgovor nije stigao.“

Dakle, ostrvo nije na prodaju, ali se ipak raspituju o ceni, za svaki slučaj.

CENE SU VEĆ POČELE DA SE POMINjU

Štaviše, Tomas Krozbi, vanredni profesor na Kraljevskom danskom koledžu za odbranu, čak je ponudio i moguću početnu cifru:

„Za neke Grenlanđane, odricanje za milion dolara, na primer, bila bi veoma dramatična odluka.“

Naravno, niko neće nuditi ostrvljanima milion dolara, ali zar upravo tako ne počinje svaka licitacija?

Isti list citira i nekoliko Grenlanđana koji tvrde da gube san zbog „agresivnog američkog imperijalizma“. Spekuliše se o tome kako bi Amerikanci mogli da izvrše invaziju, a kruže i glasine da su već iznajmili veliki hotel u Nuku, glavnom gradu ostrva, gde navodno planiraju svoju predstojeću invaziju.

Foto Tanjug/AP

NIKOME NIJE STALO

Jedna lokalna stanovnica, govoreći medijima, priznala je da bi, iako bi želela da protestuje na ulicama, demonstracija jednostavno nema. Možda zato što je tamo oštra zima. Možda je upravo to ono što sprečava Grenlanđane da izraze svoje navodno jednoglasno negodovanje zbog Trampovih planova.

Prelazak u fazu rezignacije potvrđuje i Orla Joelsen, poznata organizatorka raznih skupova i javnih događaja u regionu, koja je napisala:

„Iskreno žalim što se moja porodica oseća ugroženo jer je Tramp pojačao svoje pretnje invazijom na Grenland. Još je bolnije bilo čuti pitanje večeras: ‘Da li treba da napustimo Grenland pre nego što bude prekasno?’“

Usput, ovo je još jedna zanimljiva promena u danskoj štampi poslednjih dana. Odjednom su se setili da bi, kada se raspravlja o sudbini Grenlanda, možda bilo korisno pitati i same Grenlanđane šta misle.

PRIMER VENECUELE

U prvim danima nakon otimanja predsednika Venecuele od strane Amerikanaca i, posledično, nakon izbijanja takozvane „grenlandske histerije“, danski mediji su se ponašali kao da stanovnici ostrva uopšte ne postoje. U javnosti su se smenjivali stavovi premijera, ministara, nacionalnih političara i raznih profesora iz Kopenhagena, ali ne i glasovi ljudi koji zaista žive na Grenlandu.

Žalbe koje je iznela Pipaluk Linge, predsednica Odbora za spoljnu politiku grenlandskog parlamenta, delovale su kao ozbiljan poziv na buđenje. Ona je izrazila nezadovoljstvo činjenicom da nijedan stanovnik ostrva nije bio pozvan na zatvoreni sastanak održan nedavno u Kopenhagenu, gde su danski političari i stručnjaci raspravljali o pretnjama iz Vašingtona.

Linge je takav pristup opisala kao otvorenu manifestaciju „neokolonijalnog“ odnosa Kopenhagena i poručila:

„Ništa o Grenlandu bez Grenlanda!“

Možemo samo da nagađamo gde je taj slogan naučila.

Foto: Profimedia

POZICIJA EVROPLjANA

Imajući u vidu da je zajednička izjava evropskih lidera u korist ostrva sadržala formulaciju da „Grenland pripada svom narodu i da samo Danska i Grenland mogu donositi odluke o njihovom međusobnom odnosu“, štampa je požurila da, makar naknadno, zatraži mišljenje samih Grenlanđana.

Međutim, nisu svi optimistični kada je reč o „danskog“ patriotizmu stanovnika ostrva. Mnogi podsećaju na prošlogodišnje ankete koje su pokazale da više od 80% Grenlanđana podržava nezavisnost, ali samo pod uslovom da ona ne utiče negativno na njihov životni standard.

Zato danski mediji uporno ponavljaju istu poruku:

„Izlazak iz Komonvelta značio bi da Grenland mora da se snađe bez godišnjeg granta iz Danske, koji je 2024. godine iznosio oko četiri milijarde kruna.“

Drugim rečima, u pitanju su isti stari pregovori, samo ovog puta ne sa Amerikom, već sa samim ostrvljanima.

U međuvremenu, novine diskretno prećutkuju činjenicu da je pre nego što je Tramp javno izneo nameru da stekne Grenland, taj grant bio znatno manji. U suštini, američki predsednik je, čak i bez zauzimanja ostrva, već uspeo da popravi finansijsku poziciju njegovih stanovnika.

Foto X/katiemiller

PRAKSE ZASTRAŠIVANjA

Pored finansijskih podsticaja, Kopenhagen sve otvorenije pribegava i praksi zastrašivanja. Danski investitor i autor Martin Torborg, na primer, poručio je:

„Dragi Grenlanđani, sada je vreme da se ujedinimo kao kraljevina, jer ćemo samo tako možda imati priliku da se odupremo. Ako nastavite da govorite o nezavisnosti, postaćete Amerikanci.“

Očigledno, u njegovoj percepciji, to je najstrašniji mogući ishod.

Stanovnici ostrva već su pozivani da organizuju otpor. „Ako Tramp napadne Grenland, trebalo bi da se branimo, čak i ako to bude koštalo života“, navodi se u pojedinim komentarima. Istovremeno se izražava i gotovo naivna nada:

„Trampu je ipak mnogo lakše da puca u ljude u Venecueli nego u Skandinavce koje voli.“

Međutim, u isto vreme, dansko Ministarstvo odbrane je praktično direktno poručilo da u slučaju invazije ne bi oklevalo da otvori vatru na američke snage. Izgleda da ih Danci vole manje nego što Tramp voli Skandinavce.

Foto oruzjeonline.com

MAPA KOJU DONALD TRAMP DRŽI U RUKAMA

Koristeći podatke Geološkog zavoda Sjedinjenih Država (USGS), Newsweek je objavio novu mapu koja pokazuje kako se grenlandski resursi retkih zemnih elemenata upoređuju sa ostatkom sveta.

Grenland raspolaže nekim od najvećih neiskorišćenih rezervi retkih zemnih elemenata (REE) na planeti. Reč je o mineralima ključnim za savremene tehnologije, energetsku tranziciju i odbrambene sisteme. Kako globalna potražnja za tim sirovinama raste, strateški značaj Grenlanda kao alternativnog izvora postaje sve izraženiji.

Najnoviji podaci Američkog geološkog zavoda pokazuju kako se ova samoupravna teritorija unutar Kraljevine Danske, članice NATO-a, pozicionira u odnosu na najveće svetske proizvođače. Time se delimično objašnjava zašto je ostrvo dospelo u fokus američkih političkih rasprava, uključujući i otvorene pokušaje predsednika Donalda Trampa da ga „stekne“, što je dodatno pojačalo geopolitičke tenzije.

Povezujući pristup grenlandskim mineralima sa nacionalnom bezbednošću, Tramp je novinarima u avionu Air Force One izjavio:

„Potreban nam je Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti. Evropskoj uniji je potrebno da ga mi imamo i oni to znaju.“

Portparolka Bele kuće Karolin Livit izjavila je:

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da je akvizicija Grenlanda prioritet nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država i da je od ključnog značaja za odvraćanje naših protivnika u arktičkom regionu. Predsednik i njegov tim razmatraju niz opcija za ostvarenje ovog važnog cilja spoljne politike i, naravno, upotreba američke vojske je uvek opcija koja stoji na raspolaganju lideru.“

Potpredsednik Dž. D. Vens prošle godine je poručio:

„Moramo da obezbedimo da Amerika predvodi Arktik, jer znamo da će, ako to ne učinimo, druge zemlje popuniti prazninu tamo gde mi zaostajemo.“

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen izjavio je:

„Ne nalazimo se u situaciji u kojoj verujemo da bi moglo doći do preuzimanja zemlje preko noći i zato insistiramo na dobroj saradnji.“

Danska premijerka Mete Frederiksen naglasila je da strateški važno, mineralima bogato arktičko ostrvo „pripada njegovom narodu“.

U zajedničkom saopštenju lidera Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva navodi se:

„Grenland pripada svom narodu. Na Danskoj i Grenlandu, i samo na njima, je da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda.“

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je:

„Dozvolite mi da budem potpuno jasna u vezi sa stavom Ujedinjenog Kraljevstva. Grenland je deo Kraljevine Danske, naših bliskih evropskih partnera i dugogodišnjih saveznika u NATO-u. Sve naše zemlje blisko sarađuju po pitanjima bezbednosti i tako će i ostati. Budućnost Grenlanda je stvar Grenlanđana i Danaca, i nikoga drugog.“

ŠTA SU RETKI ZEMNI ELEMENTI?

Retki minerali su grupa od 17 metala koji se nalaze u Zemljinoj kori i neravnomerno su raspoređeni širom sveta. Uprkos svom nazivu, oni zapravo nisu retki, ali su izuzetno teški za eksploataciju i preradu.

Ovi elementi su neophodni za savremeni način života. Oni pokreću magnete u motorima električnih automobila, omogućavaju rad ekrana u pametnim telefonima i čine osnovu turbina koje proizvode čistu energiju. Bez njih bi tehnologije poput obnovljivih izvora energije, napredne elektronike, pa čak i savremenih odbrambenih sistema teško mogle da funkcionišu. Retki zemni elementi predstavljaju skrivenu okosnicu tehnološki vođenog sveta.

KINESKA APSOLUTNA DOMINACIJA

Od 2025. godine Kina dominira globalnim rezervama retkih zemnih elemenata, sa oko 44 miliona metričkih tona, što čini gotovo polovinu procenjenih ukupnih svetskih rezervi od 91,9 miliona metričkih tona.

Poređenja radi, rezerve Grenlanda procenjuju se na oko 1,5 miliona metričkih tona, prema podacima Američkog geološkog zavoda. Iako su znatno manje od kineskih, one su uporedive sa rezervama Sjedinjenih Država, koje iznose oko 1,9 miliona metričkih tona, i premašuju rezerve Kanade, Južne Afrike i većeg dela Evrope.

Brazil se nalazi na drugom mestu sa približno 21 milion metričkih tona, dok Indija i Australija raspolažu sa oko 6,9 i 5,7 miliona metričkih tona. Rusija poseduje oko 3,8 miliona metričkih tona, a Vijetnam oko 3,5 miliona.

Grenlandsko bogatstvo retkih zemnih elemenata koncentrisano je pre svega na jugu ostrva, naročito na lokalitetu Kvanefjeld u opštini Kujalek. To područje sadrži značajne količine neodimijuma, disprozijuma i drugih industrijski kritičnih elemenata.

Veličina nalazišta, kao i kombinacija lakih i teških retkih zemnih elemenata, čine ga strateški izuzetno vrednim za države koje traže alternative kineskoj dominaciji u lancima snabdevanja. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, resursi sa ove lokacije od vitalnog su značaja za proizvodnju visokoperformansnih magneta, baterija za električna vozila, vetroturbina i vojne opreme, odnosno proizvoda ključnih za aktuelnu energetsku tranziciju i odbrambenu industriju.

Foto: Profimedia

POTEŠKOĆE EKSPLOATACIJE

Uprkos obimu rezervi, rudarstvo na Grenlandu suočava se sa ozbiljnim logističkim ograničenjima. Među njima su slabo razvijena infrastruktura, izuzetno surova klima i strogi ekološki propisi, koji se posebno odnose na zabrinutost zbog radioaktivnih nusproizvoda, poput uranijuma.

Lokalno protivljenje, zasnovano na strahu od negativnih ekoloških posledica i ugrožavanja tradicionalnog načina života, dodatno je usporilo razvoj rudarskih projekata. Grenlandski parlament je 2021. godine usvojio zakon kojim se ograničava prisustvo uranijuma kao nusproizvoda, što je direktno uticalo na vremenske okvire velikih rudarskih poduhvata.

Uprkos tim preprekama, interesovanje Zapada za grenlandske minerale poslednjih godina značajno raste. Strane investicije su se intenzivirale, uključujući i preuzimanje kompanije Tanbreez Majning od strane jedne američke firme sa sedištem u Njujorku, nakon izveštaja da su američki zvaničnici sprečili kineske kupce da uđu u posao.

Predstavnici industrije otvoreno ističu da grenlandski rudarski potencijal predstavlja priliku za Zapad da obezbedi stabilno snabdevanje ključnim mineralima i smanji zavisnost od Kine u lancima snabdevanja. U tom kontekstu, grenlandski resursi se sve češće posmatraju kao geopolitički alat u širem strateškom nadmetanju.

Istovremeno, u Sjedinjenim Državama se vode rasprave o političkim i pravnim ograničenjima potencijalne vojne akcije na Grenlandu, dok diplomatska debata o budućnosti regiona ostaje otvorena.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 0

NATO NEĆE BRANITI DANSKU AKO TRAMP NAPADNE GRENLAND? Mogući scenariji za osvajanje najvećeg ostrva na svetu

09. 01. 2026. u 15:45

Svet

2 4

MOJU MOĆ OGRANIČAVA SAMO... Tramp: NATO bez Amerike je beskoristan

08. 01. 2026. u 22:15

Svet

0 7

"PRVO PUCAJTE, PA ONDA POSTAVLjAJTE PITANjA" Danska potvrdila: U slučaju invazije, Ameri postaju meta

08. 01. 2026. u 18:30

Svet

0 0

UKRAJINA ZA GRENLAND? Politiko: Kako Evropa razmatra tihu pogodbu sa Trampom

08. 01. 2026. u 16:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije