Svet

MIR VEĆ U MARTU, UKRAJINA IDE NA IZBORE I REFERENDUM? Rojters ekskluzivno objavio detalje mirovnog sporazuma, ali jedna stvar koči sve

Marko Kolašinac

06. 02. 2026. u 22:55

AMERIČKI i ukrajinski pregovarači razgovarali su o ambicioznom cilju da Rusija i Ukrajina postignu mirovni sporazum do marta, iako je taj rok verovatno nerealan zbog nedostatka dogovora o ključnom pitanju teritorije, prema rečima tri izvora upoznata sa razgovorima, ekskluzivno je objavio Rojters.

МИР ВЕЋ У МАРТУ, УКРАЈИНА ИДЕ НА ИЗБОРЕ И РЕФЕРЕНДУМ? Ројтерс ексклузивно објавио детаље мировног споразума, али једна ствар кочи све

Prema okviru o kojem razgovaraju američki i ukrajinski pregovarači, svaki dogovor bio bi podnet na referendum ukrajinskim biračima, koji bi istovremeno glasali i na nacionalnim izborima, navelo je pet izvora koji su tražili anonimnost zbog privatne prirode razgovora.

Američki pregovarački tim, predvođen specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom predsednika Donalda Trampa Džaredom Kušnerom, saopštio je ukrajinskim sagovornicima na nedavnim sastancima u Abu Dabiju i Majamiju da bi bilo najbolje da se to glasanje održi što pre, rekla su tri od tih izvora za Rojters.

Američki pregovarači su naveli da će se Tramp verovatno sve više fokusirati na unutrašnja pitanja kako se budu približavali kongresni međuizbori u novembru, što znači da će najviši američki zvaničnici imati manje vremena i političkog kapitala za zaključivanje mirovnog sporazuma, rekla su dva izvora.

Druga runda pregovora pod pokroviteljstvom SAD završena je u četvrtak u Abu Dabiju oslobađanjem 314 ratnih zarobljenika i obavezom da se razgovori uskoro nastave.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će se naredni trilateralni sastanak verovatno uskoro održati u Sjedinjenim Državama.

Razmatra se glasanje u maju

Dva izvora navela su da su američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali o mogućnosti da se nacionalni izbori i referendum održe u maju.

Međutim, više izvora upoznatih sa pregovorima opisalo je predloženi američki vremenski okvir kao nerealan.

Ukrajinske vlasti procenile su da bi, u sadašnjim uslovima, bilo potrebno oko šest meseci za organizaciju izbora.

- Amerikanci žure - rekao je jedan izvor upoznat sa situacijom, dodajući da bi glasanje moglo biti organizovano za manje od šest meseci, ali da bi i dalje zahtevalo značajno vreme.

Organizacija takvih izbora zahtevala bi zakonske izmene, jer su ovakva glasanja zabranjena tokom vanrednog stanja u Ukrajini. Takođe bi bila i skupa.

Ukrajina želi prekid vatre tokom cele kampanje kako bi se zaštitio integritet referenduma, i navodi da Kremlj ima istoriju kršenja dogovorenih prekida borbi, rekao je jedan izvor.

- Stav Kijeva je da se ništa ne može dogovoriti dok ne budu uspostavljene bezbednosne garancije za Ukrajinu od strane Sjedinjenih Država i partnera - dodao je izvor.

Bela kuća je odbila da komentariše. Kabinet ukrajinskog predsednika i ruska ambasada u Vašingtonu nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Skepsa oko roka za mir

Dok je Ukrajina na mirovne razgovore poslala visoke političke delegate, uključujući šefa kabineta Zelenskog i lidera njegove parlamentarne frakcije, rusku pregovaračku delegaciju čine uglavnom vojni zvaničnici, na čelu sa direktorom vojne obaveštajne službe GRU, admiralom Igorom Kostjukovim.

Kostjukovljev zamenik, general-potpukovnik Vladimir Aleksejev, ranjen je u pucnjavi u Moskvi u petak od strane nepoznatog napadača.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Ukrajinu da stoji iza napada kako bi sabotirala mirovne pregovore. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je Rojtersu da Kijev nema nikakve veze sa tim incidentom.

Jedan ukrajinski zvaničnik naveo je da je Zelenski otvoren za ideju izbora u bliskoj budućnosti, što se više puta pojavljivalo kao zahtev SAD otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru 2025.

Zelenski, čija je podrška opala od početka ruskog napada 2022. godine, ali je i dalje znatno iznad 50 odsto, uveren je da bi pobedio, rekao je taj zvaničnik.

Donbas i Zaporožje glavne prepreke

Najveća prepreka brzom postizanju mira u Ukrajini jeste nejasna sudbina istočnog regiona Donbasa, reklo je više izvora.

Rusija zahteva kontrolu nad celim Donbasom kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, iako Kijev i dalje kontroliše više od 2.000 kvadratnih milja, odnosno 5.180 kvadratnih kilometara te teritorije.

Ukrajina taj zahtev smatra neprihvatljivim, mada su zvaničnici u Kijevu izrazili spremnost da razmotre kreativna rešenja, kao što su demilitarizovana zona ili zona slobodne trgovine.

- I dalje nema napretka po pitanju teritorije - rekao je izvor upoznat sa razgovorima.

Sudbina nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, koja se nalazi na teritoriji pod ruskom okupacijom, takođe predstavlja sporno pitanje.

Jedan izvor naveo je da je Rusija odbila američki predlog po kojem bi Vašington upravljao elektranom i distribuirao struju i Rusiji i Ukrajini. Moskva insistira da ona kontroliše elektranu, uz ponudu jeftine struje Ukrajini, što Kijev smatra neprihvatljivim.

Čak i ako bi ta pitanja bila rešena, ukrajinski birači bi mogli odbiti bilo kakve teritorijalne ustupke na referendumu.

Rusija trenutno drži pod kontorlom oko 20 odsto teritorije Ukrajine, uključujući Krim i delove Donbasa zauzete pre napada 2022. godine. Analitičari navode da je Rusija od početka 2023. godine zauzela oko 1,3 odsto dodatne ukrajinske teritorije.

Iako ankete pokazuju da većina Ukrajinaca i dalje odbija teritorijalne ustupke u zamenu za zapadne bezbednosne garancije, ta razlika se blago smanjila tokom protekle godine.

06. 02. 2026. u 22:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

MIR VEĆ U MARTU, UKRAJINA IDE NA IZBORE I REFERENDUM? Rojters ekskluzivno objavio detalje mirovnog sporazuma, ali jedna stvar koči sve

Svet

0 1