DIPLOMATIJA SA PALUBE NOSAČA AVIONA: Američka demonstracija sile posle kontakata sa Iranom

POSETA Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera nosaču aviona USS Abraham Linkoln, neposredno nakon uspostavljenih kontakata sa Teheranom, poslata je kao jasna poruka da Sjedinjene Države, uprkos diplomatskim signalima, ne smanjuju vojno prisustvo na Bliskom istoku.

Foto U.S. Navy

Naprotiv, Vašington istovremeno vodi razgovore i demonstrira silu, održavajući sve opcije otvorenim.

Prema navodima američkih zvaničnika i izvora koje citiraju američki mediji, Vitkof i Kušner posetili su nosač aviona ubrzo nakon indirektnih kontakata sa Iranom. Poseta je realizovana na poziv komandanta Centralne komande SAD, admirala Breda Kupera, sa ciljem da se iskaže podrška i zahvalnost američkim vojnim strukturama koje deluju u regionu.

USS Abraham Linkoln predstavlja centralni element istoimene udarne grupe nosača aviona, koja je trenutno raspoređena na Bliskom istoku i učestvuje u stalnim operacijama odvraćanja. Sama lokacija i tajming posete dali su joj političku težinu daleko veću od protokolarnog karaktera.

Foto U.S. Navy

PORUKA SILE UZ PARALELNE PREGOVORE

Prisustvo Vitkofa i Kušnera na palubi nosača aviona protumačeno je kao signal da Trampova administracija, iako vodi razgovore sa Iranom, ne vidi diplomatiju kao zamenu za vojnu spremnost. U proteklim nedeljama zabeleženo je vidljivo jačanje američkog vojnog rasporeda u regionu, u trenutku kada se u Vašingtonu razmatraju različiti scenariji daljih poteza prema Iranu.

Iako nije doneta konačna odluka o vojnoj akciji, vojna infrastruktura ostaje u punoj pripravnosti. Ovakav pristup uklapa se u širu strategiju kombinovanja pritiska i pregovora, gde se diplomatski kanali koriste paralelno sa stalnim podsećanjem na vojnu nadmoć.

TRAMPOVE IZJAVE I KONTAKTI U OMANU

Poseta nosaču aviona usledila je dan nakon što je Donald Tramp izjavio da Sjedinjene Države vode, kako je rekao, „veoma dobre razgovore“ sa Iranom. Te izjave su došle nakon indirektnih konsultacija dve strane održanih u Omanu, koje su predstavljale prvi kontakt tog tipa nakon prošlogodišnjih američkih i izraelskih napada na iranske ciljeve.

Tramp je novinarima u predsedničkom avionu rekao da deluje kako Iran želi dogovor, ali je istovremeno naglasio da tek treba videti kakav bi bio sadržaj eventualnog sporazuma. Ovakva formulacija ostavlja prostor za dalju eskalaciju, ali i za privremeni politički kompromis.

Prema regionalnim izvorima, i iranska strana i vlasti Omana bile su unapred obaveštene o poseti američkih zvaničnika nosaču aviona. Zbog toga se ovaj potez tumači kao pažljivo koordinisana poruka, namenjena i Teheranu i regionalnim akterima, kojom se istovremeno demonstriše spremnost za razgovore i odlučnost da se vojna opcija ne isključuje.

AP Photo/Vahid Salemi

IRAN OBJAVLjUJE SCENARIO ODGOVORA

Dok Vašington balansira između diplomatije i sile, Teheran otvoreno govori o pripremama za najgori scenario. Iranski mediji su proteklih nedelja objavili da se zemlja priprema za mogući novi američki napad, ocenjujući da se pregovori koriste kao paravan za vojne pripreme, što se, prema iranskom tumačenju, već dogodilo tokom leta 2025. godine.

Prema informacijama koje je objavila iranska agencija Tasnim, Iran je razradio višeslojni plan odgovora. U prvih nekoliko sati nakon eventualnog napada, predviđeni su masovni raketni i napadi bespilotnim letelicama na američke baze u regionu. Paralelno bi bili pokrenuti sajber napadi na logistiku, komunikacije i sisteme komande i kontrole, sa potencijalnim efektima koji bi prevazišli isključivo vojni domen.

U pomorskom domenu, Iran bi rasporedio veliki broj brzih čamaca naoružanih raketama i torpedima protiv ratnih brodova, uz pokušaj blokade Ormuskog moreuza. Takav potez bi ozbiljno ograničio plovidbu američkih i savezničkih brodova i mogao bi da izazove nagli skok cena nafte, prema nekim procenama i iznad 200 dolara po barelu.

Istovremeno bi došlo do aktiviranja iranskih saveznika i posredničkih snaga u Libanu, Jemenu, Iraku, a potencijalno i u Siriji. Cilj ovog pristupa bio bi produžavanje sukoba na više frontova, iscrpljivanje američkih kapaciteta i stvaranje trajne nestabilnosti u regionu.

RAVNOTEŽA NA IVICI SUKOBA

Teheran ovim signalima pokušava da pokaže da ne računa na brzu i ograničenu konfrontaciju, već na strategiju dugotrajnog iscrpljivanja. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko bi Iran mogao dugoročno da izdrži takav pritisak bez ozbiljnih unutrašnjih i ekonomskih posledica.

Poseta nosaču aviona USS Abraham Linkoln, u tom kontekstu, ne deluje kao izolovan događaj, već kao deo šire igre poruka i odvraćanja. Dok se diplomatski kanali formalno drže otvorenim, i Vašington i Teheran nastavljaju da se pripremaju za scenario u kojem pregovori ne uspeju, a odluke se donose silom.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 1

"NE ODUSTAJEMO OD OBOGAĆIVANjA URANIJUMA, ČAK IAKO NAM NAMETNU RAT": Iranski ministar spoljnih poslova podvukao crvene linije

08. 02. 2026. u 09:33

Politika

0 0

AMERIČKI MEDIJI: Rusija i SAD izrazile spremnost da se pridržavaju Novog START-a još 6 meseci

05. 02. 2026. u 22:00

Svet

0 0

RAT MOŽE DA POČNE Nema više crvene linije: Dve najmoćnije sile upravo donele odluku koja može skupo da košta celu planetu

05. 02. 2026. u 21:33

Svet

0 12

IZDAJA FRANCUSKE „Krunski dragulj“ završio u američkim rukama! Da li će „rafali“ biti pod Trampovom čizmom? (VIDEO)

06. 02. 2026. u 07:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije