"KINESKI" PLAN „ŠEST RATOVA“: Predsednik Tajvana Laj upozorava da će, ako Peking anektira ostrvo, Japan i Filipini biti sledeći

TAJVANSKI predsednik Laj Čing-te upozorio je da bi zemlje poput Japana i Filipina mogle biti sledeće mete Kine ako Peking anektira Tajvan.

Foto Tanjug/AP/Andy Wong

U razgovoru za AFP, Laj je rekao da je uveren da će parlament odobriti dodatnih 40 milijardi dolara finansiranja za podršku kritičnim odbrambenim nabavkama.

Laj je rekao da bi, ako Kina anektira Tajvan, Peking postao „agresivniji, potkopavajući mir i stabilnost u Indo-Pacifiku i međunarodni poredak zasnovan na pravilima“.

Foto MoD Kina

-Sledeće zemlje koje bi bile pod pretnjom bile bi Japan, Filipini i druge u indo-pacifičkom regionu, sa posledicama koje bi na kraju stigle do Amerike i Evrope, rekao je on.

Prošle godine, japanska premijerka Sanae Takaiči izazvala je bes u Pekingu kada je predložila da bi Tokio mogao vojno da interveniše ako Kina napadne Tajvan.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos takođe je upozorio da će ova arhipelaška nacija, gde američke trupe imaju pristup devet vojnih baza, „neizbežno“ biti uvučena u rat oko Tajvana.

-U ovom svetu koji se menja, nacije pripadaju globalnoj zajednici — situacija u bilo kojoj zemlji neizbežno bi uticala na drugu, rekao je Laj.

Ranije, jedan OPED objavljen na kineskom veb-sajtu Sohu 2021. godine detaljno je opisao kako Peking može da se obračuna sa svojim susedima i zauzme teritorije koje je izgubio.

Mora se dodati da Peking dosledno poriče ekspanzionističke namere, naglašavajući mirni razvoj i posmatrajući Tajvan kao unutrašnju stvar.

Evo šta je tvrdio OPED iz 2021. godine.

Foto Tanjug/AP/Andy Wong

TAJVAN

Članak se zalagao za rat radi ujedinjenja Tajvana sa kontinentalnom Kinom. Navodi se da Kina mora da postavi ultimatum Tajvanu: izaberi mirno ujedinjenje ili rat.

Verovatni slučaj, napisao je autor, bio bi potpuni rat sa Tajvanom, dodajući da bi se bez intervencije SAD ili Japana, NOAK suočila sa tromesečnim iskušenjem da bi pobedila.

A sa njihovom intervencijom, trajalo bi malo duže, a kineska vojska bi se vratila kao pobednik, tvrdi se u članku.

JUŽNO KINESKO MORE

Nakon „osvajanja“ Tajvana, Kina će se odmoriti na dve godine. Uskoro će poslati još jedan ultimatum zemljama koje okružuju ostrva Spratli u Južnom kineskom moru.

U članku „vesti“ se smatralo da je rok 2030. godina prikladan za ovaj ultimatum. Nakon toga, zemlja će nastaviti sa „ponovnim osvajanjem“ ovih ostrva.

Autor očekuje minimalan otpor zemalja jugoistočne Azije, koje će, sasvim očigledno, i dalje drhtati nakon kineske aneksije Tajvana.

SAD, naučivši tešku lekciju iz bilo kakve intervencije koju su pokušale da izvrše na Tajvanu, ne bi se direktno suočile sa Kinom, već bi provocirale druge zemlje, najverovatnije Filipine i Vijetnam.

Ako do toga dođe, u članku se navodi da je najbolja opcija za Peking da objavi rat Vijetnamu, pobedi u njemu i zastraši druge zemlje da predaju Spratli ostrva.
Dakle, do 2030. godine, Kina bi temeljno proširila svoj uticaj na Pacifik. U glatkom procesu rata i oporavka, Peking bi takođe stekao nevoljne saveznike u jugoistočnoj Aziji.

Foto Tanjug/AP/Andy Wong

JUŽNI TIBET (2035-40)

Uputstvo ka trećem ratu: „ponovnom osvajanju“ Južnog Tibeta, terminu koji Peking koristi za označavanje indijskog Arunačal Pradeša. Članak predstavlja analizu potencijalnih vojnih odnosa koje bi Indija imala sa kineskim protivnicima, poput SAD i Evrope.

Sugeriše se da bi najefikasnija strategija bila podsticanje raspada Indije, zemlje koja je do danas preživela sve svoje secesionističke pokrete od sticanja nezavisnosti.

Ali ako to ne uspe, druga najbolja opcija je podsticanje indijsko-pakistanske borbe oko Kašmira i preuzimanje Južnog Tibeta dok je Indija ometena.

OSTRVA SENKAKU (2040-2045)

Četvrti rat se tiče ujedinjenja ostrva Senkaku (kineski: Djaoju) i Okinava (kineski: Rjukju) koje kontroliše Japan, a Kina polaže pravo.

Između 2040. i 2045. godine, implicira članak, bilo bi dobro vreme za još ponovnog osvajanja. Jednostavan plan: Kina napada ova „nezakonito okupirana“ ostrva; SAD, Evropa i Rusija ćutke posmatraju; rat se završava za 6 meseci (najviše), a Kina postiže ubedljivu pobedu.

Foto Tanjug/AP/Andy Wong

SPOLjAŠNjA MONGOLIJA (2045-2050)

U članku se navodi da će se peti rat voditi u Spoljašnjoj Mongoliji.

Istorijski gledano, Spoljna Mongolija je bila deo dinastije Ćing do proglašenja nezavisnosti 1911. godine.

Republika Kina (Tajvan) je polagala pravo na Spoljnu Mongoliju kao teritoriju i priznala njenu nezavisnost nakon referenduma 1945. godine, poništila ga je 1953. godine i zvanično ponovo priznala nezavisnost Mongolije 2002. godine.

Kina (NRK) je priznala nezavisnost Mongolije od 1949. godine, a trenutne odnose između NRK i Mongolije karakteriše „Sveobuhvatno strateško partnerstvo“.

Međutim, autor je tvrdio da će do 2045. godine, s obzirom na količinu uticaja koju bi Kina akumulirala, biti samo pitanje postavljanja ultimatuma, nakon čega može, ali i ne mora uslediti rat. Autor sa sigurnošću tvrdi da će rat rezultirati kineskom pobedom.

RUSIJA (2055-2060)

Poslednja stanica za Kinu bila bi Rusija. Kina je izgubila teritoriju od Rusije, a Rusi će morati da plate, naveo je autor.

Kina je izgubila približno 1,5 miliona kvadratnih kilometara teritorije od Ruskog carstva tokom 19. veka kroz ono što se danas naziva „neravnopravnim ugovorima“. Ovi regioni, prvenstveno u severoistočnoj i severozapadnoj Aziji, ustupljeni su tokom kasne dinastije Ćing kada je Kina bila oslabljena unutrašnjim sukobima i Opijumskim ratom.

Autor je prilično uveren da će, čak i kada se suoči sa velikom nuklearnom i vojnom silom i bivšom supersilom, NLA biti pobednik.

(eurasiantimes.com)

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 4

AMERIČKI UDAR NA IRAN SVE BLIŽI: SAD šalju 3 udarne grupe nosača aviona, F-35 i THAAD, Kina poslala najmoćniji razarač i špijunski brod

12. 02. 2026. u 17:11

Svet

0 40

PENTAGON U PROBLEMU Nosači su "laka meta": Kineski lovac sa nosača aviona opremljen novom protivbrodskom raketom dometa većeg od 1.000 km

12. 02. 2026. u 07:00

Svet

1 2

RUSKI EKSPERT OBJAŠNjAVA: Zašto bi Vašington mogao da vojno testira Iran i da se pokaje zbog toga

11. 02. 2026. u 06:45

Svet

0 6

PEKING OSTAO BEZ REČI: Američki ratni brod u kineskoj pomorskoj bazi!

10. 02. 2026. u 19:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije