Svet

UZALUDNA NADA U KOLEKTIVNU ODBRANU: Zbog čega EU nije aktivirala član 42.7 kad je napadnuta teritorija Kipra

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

09. 03. 2026. u 12:25

Podle dronova koji su pogodili britansku bazu na Kipru, zemlju članicu EU, u prvi plan je ponovo istaknuto pitanje kolektivne evropske odbrane.

УЗАЛУДНА НАДА У КОЛЕКТИВНУ ОДБРАНУ: Због чега ЕУ није активирала члан 42.7 кад је нападнута територија Кипра

Kipar je deo EU, ali ne i NATO, pa član 5 osnivačkog ugovora Alijanse o međusobnom pomaganju za njih ne važi. Ali, zato mogu da se pozovu na sličan član 42.7 iz ugovora EU. Ova klauzula pominjana je nedavno i prilikom američkih pretnji Danskoj da će uzeti Grenland.

Šefica evropske izvršne vlasti Ursula fon der Lajen poručila je da je "vreme da se oživi klauzula o uzajamnoj odbrani Evrope". Usred aktuelne situacije evropske zemlje moraju da razmišljaju u tom pravcu, ali je iluzorno misliti da bi to u ovakvim uslovima zaista moglo i da se ostvari.

Kolektivna odbrana Evrope je, za sada, očigledno, samo slovo na papiru. Aktiviranje člana 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji u slučaju Kipra nije se automatski dogodilo, jer se ovo pitanje suočilo sa niz značajnih pravnih i političkih prepreka. Najpre, ne postoji formalni zahtev Kipra. Zvanična Nikozija daje prednost bilateralnim pozivima za pomoć upućenim partnerima, umesto aktiviranju opšte klauzule. A ona može da se sprovede u delo samo ako država članica koja je žrtva agresije to izričito zatraži.

Da bi se opcija primenila, mora da postojati "oružana agresija" na teritoriji. Iako je dron pogodio britansku bazu na Kipru, Evropska komisija je precizirala da aktiviranje još nije formalno razmatrano, jer je incident predmet tehničke i političke analize. Jedan od razloga je i postojanje rizika od eskalacije. Pozivanje na član 42.7 smatra se sredstvom poslednje mere koja bi mogla da pogorša regionalne tenzije, umesto da ih reši.

Sve je i pitanje diplomatske strategije. Za razliku od NATO, pomoć koja se pruža na osnovu člana 42.7 zavisi od pojedinačne volje svake države članice. A među članicama postoje podele i različiti interesi po ovom pitanju. Jednostavno, nema konsenzusa. Jasno je da EU nije ni izbliza ujedinjena kao NATO kada je reč o vojnom delovanju.

Ako se pogleda i šire, van EU, evropski blok je podeljen oko načina reagovanja, naročito posle upozorenja Irana da će svaki vojni angažman smatrati objavom rata. S jedne strane su Velika Britanija i Francuska, s druge Nemačka. Neki članovi EU ipak se okupljaju oko koncepta uzajamne odbrane, ali su njihove pozicije bile konfuzne.

Kolika je razlika među Evropljanima pokazuje činjenica da je Španija izbacila američke vojne avione iz svojih baza, što je izazvalo oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa. Dotle Britanci dozvoljavaju Amerikancima korišćenje baze na Kipru. I Francuzi ustupaju "jenkijima" svoje baze na Bliskom istoku, ali samo u odbrambene svrhe. Što se Nemaca tiče, oni su, deklarativno, mnogo odlučniji.

Na ovaj način "razbijena" je standardna trojka ustanovljena u poslednje vreme na relaciji Berlin–Pariz–London, koja je odluke donosila usaglašeno, naročito kada je reč o američkoj politici prema Evropi.

Francuska i Italija su nastojale da jasno naznače da, uprkos slanju vojne opreme u region, "nisu u ratu". Što se tiče Španije, njihov princip je takođe zasnovan na poštovanju Povelje UN i međunarodnog prava. To je u svom govoru istakao i francuski predsednik Emanuel Makron, ali je istovremeno uperio prst u Iran, navodeći da za napad snosi "najveću odgovornost" zbog razvoja nuklearnog programa, pretnji Izraelu i podrške naoružanim grupama u regionu.

Italijani, Francui i Španci šalju brodove i avione u region, ali isključivo u odbrambene svrhe. U takvim uslovima, veliko je pitanje ko je od njih zaista spreman da ratuje uz Ameriku i Izrael, strepeći pre svega i za bebednosno stanje u sopstvenim zemljama. Sve to i dalje daleko od realnosti drži član 42.7 evropskog ugovora koji predviđa da svi unutar EU deluju kao jedan, kada teritorija nekog od njih bude predmet spoljnog napada.

09. 03. 2026. u 15:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

HRVATSKOJ STIGLA PORUKA IZ IZRAELA: Potpuno prekinite diplomatske odnose sa Teheranom

Region

0 37

HRVATSKOJ STIGLA PORUKA IZ IZRAELA: Potpuno prekinite diplomatske odnose sa Teheranom

AMBASADOR Izraela u Hrvatskoj Gari Koren pozvao je zvanični Zagreb da prekine diplomatske odnose s Teheranom i sprovede bezbednosne provere osoblja iranskog diplomatskog predstavništva u Hrvatskoj jer bi, kaže, među njima moglo biti "špijuna" Revolucionarne garde koja se u EU smatra terorističkom organizacijom.

06. 03. 2026. u 09:10

ŠOK ISTRAGA AMERIKANACA: Evo ko je gađao iransku školu u kojoj su poginule devojčice

Svet

0 10

ŠOK ISTRAGA AMERIKANACA: Evo ko je gađao iransku školu u kojoj su poginule devojčice

AMERIČKI vojni istražitelji veruju da je verovatno da su američke snage odgovorne za napad na iransku školu za devojčice u kojem je u subotu poginulo više desetina dece, ali još nisu doneli konačan zaključak niti su završili istragu, rekli su za Rojters dvojica američkih zvaničnika.

06. 03. 2026. u 08:23