PENTAGON OTKRIO RAZMERE OPERACIJE „EPSKI BES“: B-2 bombarderi udarili na podzemne silose iranskih raketa sa 2000 specijalnih bombi (VIDEO)

SJEDINjENE Države objavile su podatke o razmerama svoje nedelju dana duge operacije protiv Irana, navodeći da je širom zemlje izvedeno više od 3.000 udara na vojne ciljeve.

Foto printskrin oruzjeonline.com

Prema zvaničnim informacijama iz Pentagona, kampanja pod nazivom „Operacija Epski bes“ obuhvatila je napade na raketne baze, fabrike, skladišta i druge vojne lokacije, dok je istovremeno došlo i do likvidacije vrhovnog lidera Alija Hamneija.

Američki zvaničnici tvrde da su rezultati kampanje vidljivi i na terenu. Navodi se da je potopljeno 43 iranska broda, dok je intenzitet iranskih napada dronovima smanjen za 83 odsto od prvog dana operacije, 28. februara. Takođe, prema američkim podacima, napadi balističkim raketama smanjeni su za oko 90 procenata.

Važno je razumeti šta termin „udar“ zapravo znači u vojnom žargonu. Jedan udar ne podrazumeva nužno jednu bombu ili jednu raketu. U praksi, to je napad na određenu metu, koji može uključivati više komada naoružanja. Jedan bombarder može ispaliti šest bombi na isti cilj, razarač može lansirati više krstarećih raketa na radarsku stanicu, a dron može ispaliti kompletan teret raketa Hellfire na vozilo ili objekat.

Ako se uzme u obzir ta definicija, broj od 3.000 udara praktično znači hiljade pogođenih ciljeva i verovatno između 5.000 i 10.000, pa i više upotrebljenih bombi i raketa.

FAZA PO FAZA: KAKO JE VOĐENA OPERACIJA

Prema pisanju Breaking Defence, američka kampanja nije započela klasičnim bombardovanjem, već kombinacijom sajber i svemirskih operacija. Načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, izjavio je da je prvi cilj bio degradacija sposobnosti Irana da „vidi, komunicira i reaguje“.

U praksi, to znači hakovanje vojnih mreža, ometanje radarskih sistema, neutralisanje komunikacionih čvorova, pa čak i ometanje satelitskih kapaciteta. Ovakva faza pripreme danas je standard u modernom ratovanju i ima za cilj da protivniku oslabi sposobnost koordinisanog odgovora pre nego što započnu kinetički napadi.

Nakon toga usledila je faza dalekometnih udara. Krstareće rakete, stelt bombarderi i bespilotne letelice korišćeni su za gađanje sistema protivvazdušne odbrane i radarskih instalacija. Uništavanjem tih slojeva zaštite, otvoren je prostor za precizne napade na dublje i zaštićenije ciljeve.

U narednoj fazi primenjivana je precizna municija, uključujući JDAM komplete, odnosno GPS dodatke za klasične gravitacione bombe težine od 227 do 907 kilograma, kao i rakete Hellfire. Ove municije omogućavaju visoku preciznost uz relativno nižu cenu u poređenju sa sofisticiranijim sistemima.

UDARI NA PODZEMNE OBJEKTE I ULOGA B-2 BOMBARDERA

Za uništavanje duboko ukopanih objekata, tunela i bunkera za lansiranje raketa korišćena je teža penetratorna municija. Zbog mase i dimenzija, takve bombe najčešće nose bombarderi poput američkog B-2 „Spirit“, letelice dizajnirane da probiju protivničku odbranu i pogode strateške ciljeve.

Komandant Centralne komande, admiral Bredli Kuper, izjavio je da su „samo u poslednjem satu dva bombardera bacila desetine penetratornih bombi od 2.000 funti na duboko zakopane lansirne sisteme balističkih raketa“.

Prema njegovim rečima, cilj operacije nije samo uništavanje postojećih zaliha i sistema, već i demontaža industrijske baze koja omogućava proizvodnju balističkih raketa. „Predsednik nam je dao zadatak da sravnimo sa zemljom iransku industrijsku bazu balističkih raketa, tako da ne napadamo samo ono što imaju, već i njihovu sposobnost obnove“, rekao je Kuper, dodajući da je sistematsko razgrađivanje kapaciteta za buduću proizvodnju već u toku.

ŠIRA SLIKA I REGIONALNE POSLEDICE

Prema američkim podacima, Iran je tokom sukoba pokrenuo napade dronovima i raketama na najmanje 12 drugih zemalja. Ti podaci za sada nisu nezavisno potvrđeni, ali ukazuju na širinu regionalne eskalacije.

U operativnom smislu, američka kampanja pokazuje klasičan model savremenog visokointenzivnog rata: prvo digitalno i svemirsko oslepljivanje protivnika, zatim neutralisanje vazdušne odbrane, pa precizno uništavanje ključne infrastrukture i industrijskih kapaciteta.

Broj od 3.000 udara za samo sedam dana predstavlja jedan od najintenzivnijih talasa napada u savremenim sukobima. Ipak, pravo pitanje ostaje koliko su ti udari trajno degradirali iranske kapacitete, a koliko su samo odložili njihovu obnovu.

Ulazak u sledeću fazu operacije, kako je najavljeno iz Pentagona, znači nastavak sistematskog razgrađivanja proizvodnih kapaciteta. Time se sukob pomera sa pukog uništavanja trenutnih sredstava ka pokušaju dugoročne paralize vojne industrije.

Da li će takva strategija dovesti do stabilizacije ili daljeg širenja sukoba, zavisiće od odgovora druge strane i dinamike regionalnih savezništava. Ono što je izvesno jeste da brojke koje Pentagon iznosi ukazuju na razmere operacije kakve se retko viđaju u tako kratkom vremenskom periodu.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 1

PENTAGON U KRIZI U RATU PROTIV IRANA: Nema PVO sistema i raketa, povlače poslednje komade iz Južne Koreje (VIDEO)

05. 03. 2026. u 20:11

Svet

0 2

KINA IZ SVEMIRA PRATI SVAKI AMERIČKI POTEZ: Rat protiv Irana postao škola za Peking – znaju gde su baze, koliko treba PVO da reguje...

09. 03. 2026. u 16:11

Svet

0 0

IZRAELSKI F-16 NOSI MISTERIOZNU PRECIZNU BOMBU: Da li je ona punjena zapaljivom smesom poput belog fosfora (VIDEO)

09. 03. 2026. u 07:00

Svet

0 2

(MAPA) OSTRVO HARG NIJE JEDINA META: Gde bi američke i izraelske specijalne snage mogle da udare

08. 03. 2026. u 19:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije