RAT BEZ IZLAZA ZA TRAMPA Američke obaveštajne agencije priznaju: Režim u Teheranu ne pokazuje znake sloma

U VAŠINGTONU i Tel Avivu sve je više signala da vojna kampanja protiv Irana ne daje rezultate kakvima su se stratezi nadali na početku sukoba.

Foto: Veštačka inteligencija

Posle skoro dve nedelje intenzivnih udara na iransku teritoriju, američke obaveštajne procene ne pokazuju znake da bi politički sistem Islamske Republike mogao uskoro da se uruši.

Prema informacijama koje prenosi Rojters pozivajući se na obaveštene izvore u američkoj obaveštajnoj zajednici, analiza više službi dolazi do sličnog zaključka. Iransko rukovodstvo zadržava kontrolu nad državom i institucijama, a struktura vlasti nije pokazala znake raspada uprkos napadima.

Za američke analitičare posebno je važan faktor koji se ne može meriti vojnim udarima. Reč je o sposobnosti vlade da održi političku kontrolu nad društvom i bezbednosnim aparatom. Upravo taj element, prema procenama obaveštajnih struktura, za sada ostaje stabilan.

Ovakva procena menja perspektivu sukoba. Ako vlast u Teheranu opstaje i pritom pokazuje sposobnost mobilizacije političkog i bezbednosnog sistema, tada se pitanje završetka rata pretvara u složenu stratešku dilemu.

Čak ni scenariji koji su se u pojedinim zapadnim krugovima ranije pominjali, poput mogućeg uklanjanja vrhovnog vođe Alija Hamneija, više se ne posmatraju kao garant sloma države. Procene sugerišu da bi i takav događaj mogao da dovede do privremenog šoka, ali ne nužno i do kolapsa sistema.

Slična procena, prema navodima diplomatskih izvora, sve češće se može čuti i na zatvorenim sastancima izraelskog političkog vrha. Rat sam po sebi ne garantuje pad iranskog režima, a produžavanje sukoba bez jasnog cilja postaje sve teže politički opravdati.

KOPNENA OPERACIJA KAO JEDINI NAČIN DA SE UNIŠTI NUKLEARNI PROGRAM

Ako vazdušni napadi ne mogu da eliminišu iranski nuklearni program, u strateškim analizama počinje da se pojavljuje drugi scenario, mnogo rizičniji i kompleksniji.

Reč je o mogućoj ograničenoj kopnenoj operaciji čiji bi cilj bio zauzimanje i fizičko uništavanje glavnih iranskih nuklearnih objekata.

Američki predsednik Donald Tramp verovatno neće želeti da vodi dugotrajan rat protiv Irana do kraja mandata, a politički pritisak u Kongresu mogao bi dodatno ograničiti trajanje vojne kampanje. Zbog toga pojedini vojni analitičari smatraju da bi Vašington mogao pokušati da završi operaciju brzom i ograničenom kopnenom akcijom.

Takav scenario podrazumevao bi zauzimanje ključnih nuklearnih lokacija i uklanjanje radioaktivnih materijala kako bi se sprečilo dalje obogaćivanje uranijuma.

Glavne mete bile bi tri najvažnija iranska nuklearna kompleksa.

Natanz, gde se nalazi centralni pogon za obogaćivanje uranijuma.

Fordo, duboko podzemno postrojenje u provinciji Kom.

Isfahan, gde se nalazi značajan deo iranskog nuklearnog materijala, uključujući uranijum obogaćen do 60 procenata.

Ove lokacije već su bile meta vazdušnih i raketnih udara. Međutim, veliki deo infrastrukture nalazi se duboko pod zemljom i zaštićen je slojevima betona i stena.

Zbog toga čak ni masivna bombardovanja ne garantuju potpuno uništenje objekata.

Upravo tu se pojavljuje potreba za kopnenim operacijama. Američke snage morale bi fizički da zauzmu objekte, obezbede prostor i započnu iskopavanje tunela i podzemnih hala kako bi uklonile opremu i nuklearni materijal.

Prema optimističnim vojnim procenama, takva operacija zahtevala bi raspoređivanje između 45.000 i 60.000 vojnika. Za svaku od tri ključne lokacije bilo bi potrebno između 15.000 i 20.000 ljudi. Veći deo tog kontingenta bio bi angažovan u obezbeđivanju operacije, logistici i zaštiti snaga od iranskih napada.

To uključuje zaštitu aerodroma, kontrolu teritorije, medicinsku evakuaciju, dopremanje goriva i municije, kao i stalnu protivvazdušnu odbranu. Manji deo vojnika bio bi direktno uključen u radove na otvaranju podzemnih objekata i uklanjanju materijala.

Problem za Pentagon je očigledan. Iran raspolaže ogromnim brojem vojnika i širokom teritorijom, pa bi svaka kopnena operacija bila izuzetno rizična. Gubici američkih snaga u takvom scenariju gotovo su neizbežni i kolosalni.

Zbog toga se upravo složenost takve operacije smatra glavnim faktorom koji odvraća Vašington od kopnene invazije.

Postoji čak i procena da američki planeri čekaju da iranske vlasti same otvore deo podzemne infrastrukture kako bi vazdušni udari postali efikasniji.

Foto prinskrin oruzjeonline.com

UPOZORENjE IZ NATO PAKTA

Dok se u Vašingtonu razmatraju mogući scenariji, pojedini zapadni vojni zvaničnici upozoravaju na mnogo šire posledice rata.

General ser Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a u Evropi, smatra da bi vojna intervencija protiv Irana mogla da dovede do destabilizacije čitavog regiona. Prema njegovoj proceni, vojna kampanja bi nesumnjivo mogla da uništi značajan deo iranske infrastrukture i gradova.

Međutim, takav rezultat ne bi doneo političku stabilnost. Naprotiv, stvorio bi ogromno i duboko neprijateljsko društvo koje bi decenijama gajilo želju za osvetom.

U tom scenariju predsednik SAD mogao bi proglasiti vojnu pobedu i povući trupe iz regiona, ali bi iza sebe ostavio destabilizovanu državu i region koji bi ušao u dugotrajni ciklus nasilja.

Širef upozorava da bi takav model intervencije ponovio greške iz Iraka i Avganistana. Razlika je u tome što je Iran mnogo veća i kompleksnija država. Sa populacijom većom od 80 miliona ljudi, razvijenim bezbednosnim aparatom i duboko ukorenjenim političkim sistemom, Iran nije uporediv sa Irakom iz 2003. godine.

U slučaju kolapsa centralne vlasti, posledica ne bi bila kapitulacija već masovna pobuna daleko većih razmera nego u prethodnim ratovima. Drugim rečima, vojna intervencija bez jasnog političkog plana za stabilizaciju zemlje mogla bi da proizvede dugotrajni haos.

OPASNOST OD REGIONALNOG HAOSA

Još jedan problem leži u činjenici da bi posledice rata u velikoj meri pale na regionalne saveznike Sjedinjenih Država.

Ako se američke snage povuku nakon završetka operacije, države koje su podržale napade morale bi da se suoče sa talasom nestabilnosti u regionu. To bi moglo da uključi širenje sukoba, pobune, migracije stanovništva i poremećaje energetskih tokova.

Drugim rečima, zemlje koje su podržale operaciju mogle bi da ostanu zarobljene u dugotrajnom ratu iscrpljivanja.

STRATEGIJA KOJA MOŽE PROIZVESTI SUPROTAN EFEKAT

Sličan zaključak iznosi i analitičar Siamak Nafiči u analizi objavljenoj u časopisu Small Wars Journal. Prema njegovoj proceni, strategija Vašingtona zasniva se na pretpostavci da će ekstremni vojni pritisak i eliminacija političkog vrha primorati Teheran na kapitulaciju.

Istorijska iskustva, međutim, pokazuju drugačiji obrazac.

Pad režima Sadama Huseina u Iraku, ubistvo Moamera Gadafija u Libiji ili likvidacija generala Kasema Sulejmanija nisu doveli do stabilizacije regiona niti do političkih transformacija koje su očekivali zapadni stratezi. Naprotiv, ti događaji su otvorili dugotrajne cikluse nestabilnosti.

Iransko rukovodstvo ovakve poteze ne tumači kao signal za kompromis. Naprotiv, oni ih doživljavaju kao potvrdu da opstanak države zavisi od otpora i odbijanja političkih ustupaka.

Politički sistem Islamske Republike zasniva svoj legitimitet upravo na otporu stranom uticaju. Taj narativ često se poziva na događaje iz 1953. godine, kada je u Iranu izveden puč uz podršku zapadnih obaveštajnih službi.

Svaki novi spoljašnji pritisak, prema toj logici, dodatno učvršćuje unutrašnje jedinstvo režima. Umesto da izazovu unutrašnje podele, vojni udari su već doveli do suprotnog efekta.

Unutrašnje političke frakcije okupljaju se oko državnog vrha, a vlast dobija najbolji mogući argument za jačanje kontrole nad opozicijom pod izgovorom nacionalne bezbednosti. Zbog toga sve veći broj zapadnih analitičara upozorava da bi strategija maksimalnog pritiska mogla proizvesti upravo ono što je pokušavala da spreči.

Dugotrajan rat i region koji će ostati destabilizovan mnogo godina nakon završetka sukoba.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 1

KRVOŽEDNI AMERIKANCI Volstrit žurnal apeluje na Trampa: U Iranu se ne sme stati, rat mora da se završi do kraja

12. 03. 2026. u 15:45

Svet

0 0

DVA PUTA SMO IH NOKAUTIRALI Tramp: Cena nafte će padati

11. 03. 2026. u 21:43

Svet

0 0

RATOVAĆEMO JOŠ DVE NEDELjE Tramp: Američke snage danas uništile 28 iranskih brodova minopolagača

11. 03. 2026. u 20:48

Svet

0 9

TRAMP NIŠTA NIJE NAUČIO IZ VIJETNAMA I IRAKA: Bivši šef američkih obaveštajaca upozorava da su već ponovljene neke greške (VIDEO)

10. 03. 2026. u 18:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije