Svet

ISTORIJAT SUKOBA JERMENIJE I AZERBEJDŽANA: Zemlja zalivena krvlju od prvih godina Sovjetskog saveza do danas

С. С. Р.

27. 09. 2020. u 14:34

PREDSEDNIK grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Jermenijom, Aleksandar Čotrić govori za „Novosti“ o istorijatu sukoba ove zemlje sa Jermenijom, koji je jutros ponovo buknuo i postao svetska vest broj jedan.

ИСТОРИЈАТ СУКОБА ЈЕРМЕНИЈЕ И АЗЕРБЕЈЏАНА: Земља заливена крвљу од првих година Совјетског савеза до данас

Foto: Depositphotos

Oblast Nagorno-Karabah na Kavkazu, u kojoj je jutros oko sedam časova obnovljen zamrznuti ratni sukob između Jermena i Azerbejdžanaca, predmet je spora između dva naroda i dve države skoro čitav jedan vek. Za Jermeniju, reč je o nezavisnoj Nagornokarabaškoj Republici Arcah, koja je proglašena 1991. godine, a Azerbejdžan tu teritoriju smatra integralnim delom sopstvene države i nastoji da je povrati političkim, ali i vojnim sredstvima.

Nagorno-Karabah nalazi se u graničnom pojasu između dve države na prostoru od oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara i u njemu živi nešto manje od sto pedeset hiljada ljudi. Koreni konflikta oko ove planinske oblasti sežu u 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Jermena. To i nije bio toliki problem do početka raspada SSSR-a, kada je postalo izvesno da će nastati nezavisne države. Jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha želelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem (slično srpskom pitanju u Krajini, odnosno Hrvatskoj).

Izbio je krvav i dugotrajan rat koji je vođen od 1988. do 1994. godine, kada u Biškeku (Kirgistan), uz posredovanje Rusije, sklopljen mirovni ugovor. Azerbejdžan je od tada više puta pokušavao vojnim putem da povrati svoju vlast, ali zbog žilavog otpora jermenskog stanovništva i pomoći Jermenije, to nije uspevao. Jermenija insistira na pravu stanovništva Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje, uz postojanje kopnene veze sa maticom, kao i na poštovanju autoriteta Minske grupe.

Aleksandar Čotrić/Foto: Printscreen

Jermenija ima oko tri miliona stanovnika koji pripadaju jermenskoj apostolskoj crkvi (ova država je 301. godine postala prva država koja je priznala hrišćansku veru), a nad njenim stanovništvom od 1915-1923. godine izvršeni su strašni pogromi u Otomanskoj imperiji u kojima je ubijeno više od milion i po ljudi. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, jer raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Jermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske. Ni Jermenija, ni Azerbejdžan nisu priznali takozvanu nezavisnost Kosova, a sa obe zemlje Srbija ima dobre političke i ekonomske odnose.

U najnovijem ratnom sukobu još uvek nije jasno da li je reč o čarkama i provokacijama, kakvih je bilo mnogo u prethodnim godinama, ili je Azerbejdžan rešen da totalnim ratom zauzme Nagorno-Karabah.

Sada je, međutim, najvažnije da što pre utihne oružje i da se obe strane vrate pregovorima i traženju diplomatskog i političkog rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati

KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati