ERDOGANOVE VOJNE AVANTURE: Svi sukobi u koje se umešala Turska

U ESKALIRAJUĆEM sukobu između Jermenije i Azerbejdžana zbog sporne kavkaske enklave Nagorno-Karabah, većina globalnih sila nije birala strane, već je zatražila prekid vatre i mirovne pregovore. U toj većini nije Turska.

Foto: Presidential Press Service via AP, Pool/EPA

Gotovo odmah nakon što su sukobi izbili krajem septembra, Ankara je priskočila u pomoć svojim saveznicima u Azerbejdžanu, isporučujući oružje, propagandu i navodno borce prebačene iz Sirije. Umesto da radi na stabilnosti u regionu, čini se da Ankara namerava da podrži Baku i samim tim razjari svoje NATO saveznike.

Težnja Turske za većim uticajem na Kavkazu, posebno u regionu oko koga se spore etnički Jermeni i etnički Turci, nije iznenađujuća. Ako se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaista odluči da rasporedi svoju vojsku u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao suverena azerbejdžanska teritorija, uprkos tome što je dom većinskom jermenskom stanovništvu - to bi bio samo poslednji u nizu turskih strateških zapleta koji se protežu od Mediterana do Centralne Azije.

Evo pregleda teritorija na kojima je trenutno aktivna vojska Turske.

Libija

U libijskom građanskom ratu, započetom 2014. godine, Turska podržava Vladu nacionalnog sporazuma (GNA), koja je sa sedištem u Tripoliju, ali zadržava nominalnu kontrolu nad zemljom. GNA se suočava sa libijskom nacionalnom vojskom, koju predvodi general Halifa Haftar sa sedištem u Bengaziju. Haftarove snage podržavaju Rusija, Francuska, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tursko učešće u Libiji neraskidivo je povezano sa njenom ulogom u sirijskom građanskom ratu, kao i okršajima sa drugim mediteranskim državama, poput Grčke i Kipra, zbog bogatih rezervi prirodnog gasa i nafte u moru. Pored snabdevanja GNA tehnologijom naoružanja i bespilotnih letelica, Ankara je u njeno ime poslala hiljade sirijskih militanata u Tripoli.

Sirija

Iako se Turska navodno uključila u sirijski građanski rat 2011. godine kako bi se suprotstavila snagama sirijskog predsednika Bašara al Asada i 2015. godine u borbi protiv Islamske države, njena uloga u sukobu je na mnogo načina postala produžetak njenog domaćeg rata protiv kurdskih militanata.

Kurdi na severu Sirije, od kojih su mnogi deo Narodne zaštitne jedinice (YPG), bili su ključni u odbijanju snaga Islamske države. Turska se, međutim, suprotstavlja kurdskim militantima unutar i izvan svojih granica. Ankara YPG smatra produžetkom Kurdistanske radničke partije (PKK) sa sedištem u Turskoj, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Od 1984. turska vojska pokušava da ukine pobunu PKK-a na svom jugoistoku, gde Kurdi već dugo traže veću kulturnu i političku autonomiju za 15 miliona stanovnika kurdske manjine. Neznatni dvogodišnji prekid vatre između turske vlade i PKK propao je 2015. godine, a procenjuje se da je od tada u sukobu ubijeno najmanje 3.589 Kurda i 1.261 turskih vojnika.

Sada je Turska efektivno zauzela delove severne Sirije i nastavlja sa ofanzivom protiv Kurda u regionu, nastojeći da stvori takozvanu sigurnu zonu kako bi zaustavila dodatne talase izbeglica da uđu u Tursku.

Foto AP

Severni Kipar

Turska je intervenisala na severnom Kipru 1974. godine i uspostavila de fakto državu: Tursku republiku Severni Kipar. Međunarodna zajednica je ne priznaje, smatrajući da je Republika Kipar jedini suvereni entitet ostrva (osim dve vojne baze koje pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu). Nikozija, kiparska prestonica, i dalje je podeljena, podseća "Forin polisi".

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pokušao je da reši spor između Turske i Republike Kipar u nizu mirovnih pregovora početkom 2000-ih, ali oni na kraju nisu doveli do bilo kakvog značajnog ishoda.

Istočni Mediteran

Poslednjih meseci turska mornarica bila je aktivna u vodama koje je međunarodna zajednica prepoznala kao grčke. Taj potez je bio posledica turska težnje za prirodnim gasom i naljutio je članice NATO-a, koje se plaše eskalacije tenzija između dva istorijska neprijatelja.

Turske poteze u istočnom Mediteranu pokreće takozvana politika Plave domovine, koja osporava nekoliko međunarodnih sporazuma i tvrdi da su mnoga grčka ostrva i voda zapravo turski.

Spor je dobio na važnosti zbog pokušaja Evropske unije da podstakne Ankaru da zaustavi neovlašćene prelaske brodom iz Turske.

Katar i Irak

Turska je 2019. najavila završetak vojne baze u Kataru, što je prekretnica za zemlju koja inače ima malo saveznika u Zalivu - Katar je usamljeni zalivski član koalicije koju podržavaju Turci i koja podržava GNA u Libiji. Turska baza u Kataru pridružuje se postojećim bazama u Bašiki u Iraku, smeštenoj u iračkom Kurdistanu, i Mogadišu.

(Blic.rs)

Preporučujemo

Svet

0 4

ERDOGAN LjUT NA EU I MERKELOVU: Podlegli ste ucenama Grčke i Kipra

06. 10. 2020. u 14:14

Svet

7 11

JERUSALIM JE NAŠ GRAD: Zapaljiv govor Redžepa Erdogana u parlamentu - "Morali smo da ga napustimo u suzama"

05. 10. 2020. u 17:10

Svet

5 5

ERDOGAN ŽELjAN RATOVANjA: "Nadam se da će vojska Azerbejdžana osloboditi svoje zemlje"

02. 10. 2020. u 15:28

Svet

1 0

NEPRIHVATLjIVO JE TRAŽITI PREKID VATRE: Erdogan kritikovao OEBS zbog poziva na primirje u Nagorno-Karabahu

01. 10. 2020. u 14:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije