NEĆE BITI DRUGE JERMENSKE DRŽAVE: Alijev neće pregovore o statusu Karabaha

Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev je izjavio da ne dolazi u obzir nikakav poseban status Nagornog Karabaha. On ističe da je više puta govorio da neće dozvoliti da se na iskonskoj azerbejdžanskoj teritoriji stvori druga jermenska država.

НЕЋЕ БИТИ ДРУГЕ ЈЕРМЕНСКЕ ДРЖАВЕ: Алијев неће преговоре о статусу Карабаха

Iljham Alijev / Foto RIA.ru

- Celovitost azerbejdžanske teritorije ne može biti uopšte tema razgovora. Govorio sam da će Azerbejdžan povratiti teritorijalnu celovitost ako ne može mirnim putem onda će vojnim. Moji govori su objavljivani i to se može pročitati - rekao je pred narodom Fizulinskog rejona a prenosila je azerbejdžanska TV.

Sada kada je vojnički pobedio nije realno očekivati da će on da popušta Jermenima kao što ni oni nisu to hteli kad su bili pobednici i vojno nadmoćni. Neosporno je da je više od milion Azerbejdžanaca napustilo oblasti koje je osvojila jermenska armija u ratu od 1992 do 1994.

- Azerbejdžan je višenacionalna država u kojoj je više konfesija. Jermenski narod takođe može da živi, jer mi nemamo ništa protiv njega - kazao je Alijev.

Reči predsednika Alijeva su poruka svom narodu, ali i onima u Jerevanu koji smatraju da treba nastaviti pregovore o statusu, a dogovor koji su devetog novembra potpisali Alijev, Pašinjan i Putin smatraju samo dokumentom o primirju. Kao što Azerbejdžanci misle da je Karabah iskonski njihova zemlja, to isto smatraju i Jermeni čije su religiozne hrišćanske svetinje na tom području.

Upravo zato jednog dana, ako Jermenija vojnički ojača i na vlasti bude ratoborno rukovodstvo, nije nerealno da počne neki novi rat u kome će opet ginuti ljudi i uništavati sve ono što se godinama stvaralo.

Da su u vreme dok su Jermeni kontrolisali osvojenu teritoriju i dok su bili vojnički moćniji hteli da razgovaraju, možda su i mogli da postignu povoljniji dogovor sa rukovodstvom u Bakuu, ali sada je to, kako ponavlja Alijev, nemoguće.

Teško je poverovati da će Zapad, pre svega SAD i Francuska, napraviti pritisak na Azerbejdžan iza kojeg stoji Turska, da omogući poseban status Jermenima u Nagornom Karabahu.

Iako se zna da je Turska direktno bila umešana u sukob u Karabahu i dovozila dolazak plaćenika iz Sirije, predsednik Erdogan se nije obazirao na primedbe iz Pariza i Vašingtona. Turska je članica NATO pakta dakle saveznica Amerike i SAD i bez obzira na soliranje predsednika Taipa Erdogana i njegovih ratnih avantura u Siriji, Libiji i sada Karabahu, nikome ne pada na pamet da mu uvodi sankcije a kamoli da ga isključe iz NATO pakta.

Istovremeno, on svoje kritičare , evropske lidere javno ismejava pa i vređa. U tom kontekstu je komično to što Francuska i SAD za vreme posete američkog državnog sekretara Majka Pompea traže da Rusija objasni kakva je uloga Turske bila oko poslednjih zbivanja u Nagornom Karabahu i dogovora o miru. I u Parizu i u Vašingtonu odlično znaju da nije bilo Putina Nagorni Karabah bi potpuno zauzela azerbejdžanska vojska koja je bila došla na deset kilometara od Stepanakerta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA: Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu