U GRDELIČKOJ KLISURI OBELEŽENE 24 GODINE OD NATO RAKETIRANJA PUTNIČKOG VOZA: Sećanje na 15 žrtava bezumlja

NA ulazu u Grdeličku klisuru juče su komemorativnim skupom obeležene 24 godine od kada su avioni NATO bombardovali voz pun putnika dok je prelazio Bistrički most preko Južne Morave. Posle ove tragedije tokom agresije na našu zemlju identifikovano je 15 žrtava, a povređeno je više desetina nevinih ljudi. Tačan broj nastradalih civila, među kojima je bilo i dece, nikada nije utvrđen.

foto: I.Mitić

Dr Miodrag Kostić, penzionisani internista leskovačke bolnice, bio je među prvima na licu mesta. Kaže da prizor koji je zatekao nikada neće moći da zaboravi. Tog 12. aprila, na drugi dan Vaskrsa, vraćao se sa dežurstva i po običaju svratio u grdelički Dom zdravlja gde mu je supruga radila kao lekar. Čuli su jaku ekploziju prve rakete koja je pogodila voz, a potom su usledila još tri udara.

- Krenuli smo ka mestu odakle se video gust dim. Bilo je strašno. Takve scene se nikada ne zaboravljaju. Užareni vagoni goreli su na mostu, a krvi i delova tela bilo je svuda okolo čak i na granama drveća. Jauci i lelek na sve strane. Povređeni ljudi su pokušavali da pobegnu sa mesta stradanja. Jedno telo pronađeno je tek posle mesec dana, u mestu Burgijci, u Južnoj Moravi koja je bila nadošla baš kao i danas. Iz nje su danima izvlačeni i delovi tela nastradalih ljudi – priča nam dr Kostić.

foto: I.Mitić

Vatrogasci su se dugo borili sa vatrenom stihijom, dok se užarenim vagonima nije moglo prići ni satima kasnije. Očajni srodnici pokušavali su da pronađu svoje najmilije i bilo ih je teško zadržati da ne uđu u voz.

- Sreo sam pokojnog Žarka Bjeletića koji je tragao za ćerkom Anom i zetom Ivanom. Očajno je pokušavao da čuje bilo kakvu informaciju. Rekao sam mu da je mnogo povređenih već odveženo za Leskovac i nadao se, kao i on, da su ti mladi ljudi preživeli ovu strahotu, ali uzalud – dodaje naš sagovornik kome se oči pune suzama – Dolazim svake godine da odam poštu svim žrtvama iako mi ovaj dan budi teška sećanja i buru raznih osećanja. Tu je i tuga i bol, ali i bes i razočaranje šta sve ljudi mogu da urade jedni drugima.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

I ove godine kraj spomen obeležja koji čuva sećanje na tragediju okupio se veliki broj zvaničnika lokalne samouprave, Ministartsva odbrane i Vojske Srbije, članova porodica stradalih i građana. Oni su položili vence i cveće i minutom ćutanja odali poštu nevinim žrtvama. Prugom je, po tradiciji, prošao voz koji se oglasio neprekidnom jednominutnom sirenom.

- Svaki od stradalih putnika bombardovanog voza imao je svoje snove, planove i nadanja. Da negde stignu i nešto postignu. Sve je to zbrisala jedna plamena eksplozija. Naša je obaveza da žrtve pamtimo i pominjemo da se tako nešto više nikada i nikome ne ponovi – poručio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

foto: I.Mitić

Članovi porodica nastradalih putnika kažu da ništa ne može da umanji njihovu patnju niti da im vrati najmilije. Oni i danas ne veruju da je sve bilo „greška“ i ubeđeni su da su NATO zločinci znali da svoje bombe šalju na voz pun civila. Sva njihova pravdanja doživljavaju kao sipanje soli na rane koje i onako nikada neće moći da zacele.

VOZ POGODILA DVA PROJEKTILA

Međunarodni putnički voz 393, na relaciji Beograd – Niš – Skoplje, pogođen je sa dva projektila, a još dve rakete pale su na obližnji drumski most na Koridoru 10. Na ovom mestu podignut je spomenik sa porukom da se „ne treba bojati ljudi nego neljudskog u njima“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije