PRUGE I VOZOVI U SRCU I OBJEKTIVU: Jedinstven hobi ljubitelja železnice u Srbiji (FOTO)
U SRBIJI petnaestak zaljubljenika u železnicu putuju vozovima, o svom trošku, širom naše zemlje, Balkana i Evrope, fotografskim aparatom i video-zapisima pomno beleže najlepše predele kuda prolaze pruge, odnosno vozovi.
Sve što objektivom zabeleže, plasiraju na društvenim mrežama, a njihove vrhunske fotografije objavljuju i ugledni svetski časopisi posvećeni železnici. Među njima su srednjoškolci, studenti, zaposleni, penzioneri, iz svih krajeva Srbije. Mnogi sa železnicom ranije nisu imali nikakvog dodira, niko u porodici, ili familiji nije bio železničar, ali su pruge i vozove, kažu, na čudesan, neobjašnjiv način, neizmerno zavoleli. Pripadaju, ističu, brojnoj armiji vozoljubitelja Evrope i sveta, koji se, na kojoj god se pruzi nađu, odmah prepoznaju, kao rod najrođeniji...
- Zašto smo zavoleli železnicu, nepoznanica je i nama samima, kod većine se ljubav prema vozovima i prugama javila još dok smo bili mali – objašnjava asistent na Visokoj železničkoj školi u Beogradu Dušan Vujović (32), koji se ubraja među najznačajnije evropske vozoljubitelje. - Sticanje znanja o železnici prisutno je od početka bavljenja ovim hobijem, obogaćuje se svakim novim poznanstvom sa drugim vozoljubiteljima i železničarima koji cene i vole svoj posao. U mom slučaju, intenzivan hobi prerastao je u profesiju, a najznačajnija nadogradnja stečenih znanja bila je tokom studiranja na Saobraćajnom fakultetu i putovanja po inostranstvu.
Na šinama je prevalio više desetina hiljada kilometara. Vozovima je prekrstario Balkan i veći deo Starog kontinenta, nekoliko puta. Najinteresantnije pruge u regionu, naročito u Srbiji i Crnoj Gori, dobrim delom prevalio je pešice, železničkim pragovima.
- Sve to prati ogroman broj fotografija i video zapisa sa železničkom tematikom – kaže Dušan. - Nikada nisam uspeo da precizno izbrojim koliko sam ih načinio, ili plasirao na internet, ali sigurno je u pitanju više od pola miliona fotografija i stotine sati snimaka vozova i putovanja prugama. Značajan deo video-materijala plasirao sam na kanalu “Dulevoz” na Jutjubu. Stečena iskustva i znanja o železnici najlepše je razmenjivati sa ljudima sličnog interesovanja, ali i rad u prosveti omogućio je da sve to prenesem drugima. Popularisanje železnice i vozoljubiteljstva, kao hobija, činim i pomoću foruma sa železničkom tematikom.
Vujović, koji priprema doktorat, sa neskrivenom setom ističe da je vozoljubiteljstvo, kao hobi, na Balkanu u postepenom, ali konstantnom odumiranju, kao uostalom i sama železnica. Klasični putnički vozovi, sa vagonima koje vuče lokomotiva u Srbiji su, kaže, postali – istorija.
- Koristeći povoljnosti “interrejl” putovanja, vozovima sam prokrstario skoro celu Evropu, upoznao moderniju i prilično razvijeniju železnicu u odnosu na ovu u našem regionu – kaže Dušan. - Nekada su naši vozoljubitelji, pogotovo starije generacije, mogli da uživaju u vozovima, putovanjima prugama, kvalitetnoj železničkoj infrastrukturi. Ipak, ovim hobijem možemo da se bavimo u inostranstvu, gde vozovi uglavnom velikim brzinama, često saobraćaju, gde je železnica u punoj snazi.
MAŠINOVOĐA
- Kao mlađi, obožavao sam da vozim vozove, mašinovođe su mi dozvoljavale da sednem za upravljač lokomotive, prvi put kada sam imao samo 13 godina – kaže Dušan. - Upravljao sam, kasnije, brzim od Beograda do Bara, putničkim lokalnim i teretnim vozovima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji. Mašinovođe, čim bi čule da sam vozoljubitelj, bez reči su mi prepuštale komande lokomotiva, od električnih, do dizelki. Naročiti doživljaj bio je kada sam gotovo kroz celu Sloveniju, prvi put za upravljačem lokomotive “taurus”, od Jesenica do luke Kopar dovezao teretni voz natovaren automobilima “folksvagen”.
Među najaktivnijim vozoljubiteljima u Srbiji su i Velimir Jagodić, Petar Milanović, Luka Vučković, Brane Đurđić, Goran Gajić, Danijel Obradović, Dragiša Trašević, Nikola Nemeš, Ilija Stojić, Dušan Dodić, Veljko Pantelić, Mladen Žarković... Ovaj hobi, kažu, nekada je na Balkanu bio veoma zahtevan i komplikovan, jer su se često suočavali sa zabranom fotografisanja i snimanja železničkih objekata iz straha od terorizma, špijunaže, diverzija... Danas je to, srećom, veoma retko, jer je očigledno da vozoljubitelji nesebično popularišu železnicu.
- Ovaj hobi, neraskidivo je vezan s prirodom kroz koju pruge prolaze – kaže Dušan. - Zbog toga se trudimo da na fotografijama i u video zapisima zabeležimo takve kadrove kojima mogu da se dočaraju lepote krajolika koji železnicu okružuju. Zato, u potrazi za dobrim motivima, često pešačimo po veoma nepristupačnim terenima, uz veranje nalik alpinizmu, što naš hobi obogaćuje, sprečava da bude statičan i monoton. Poseban je osećaj biti u netaknutoj, smirenoj prirodi, u iščekivanju voza, koji na kratko poremeti tu veličanstvenu tišinu i uz ono prepoznatljivo, ritmično i melodično kloparanje točkova, ode. Do narednog nailaska voza koji će ostati zabeležen u objektivu nekog fotoaparata, ili kamere...
Pruga Beeograd- Bar bez premca
- Brojne moje fotografije, naročito crnogorskog dela pruge Beograd - Bar objavljene su u čuvenom britanskom časopisu o železnici “Today's Railways”, te ovdašnjem listu “Pruga” - kaže Vujović. - Veoma su redakciju britanskog magazina oduševile fotografije Barske pruge koja, siguran sam, i pored savremene tehnologije danas ne bi mogla da bude izgrađena, teško da bi se neko usudio da se u tako komplikovan projekat upusti. Njena trasa, objekti, mostovi, tuneli su impresivni, ona je vrhunsko dostignuće građevinara bivše Jugoslavije. Pruga Beograd – Bar pruža izvanredne uslove za fotografisanje, ali njome, na žalost, saobraća veoma malo vozova.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (1)