OD LOGORA "ZARAZOM" SPASIO 300 ROMA: On je proglasio lažnu epidemiju pegavog tifusa u Osaonici

DOKTOR Sava Stanojević (1898-1982), lekar, humanista, junak oba svetska rata dobio je u Trsteniku spomen-bistu ispred Doma zdravlja koji i nosi njegovo ime. Najpoznatiji trstenički lekar izveo je nestvaran podvig oktobra 1942: spasao je više od 300 sugrađana Roma deportacije u nacistički logor, tako što je u naselju gde su živeli proglasio lažnu epidemiju pegavog tifusa! Nemci su odustali od namere, a dr Sava je zbog ove "prevare" postao živa legenda, kojeg Trsteničani romske nacionalnosti i dan-danas slave kao najvećeg sveca.

Foto:S.Babović,biblioteka Jefimija

- Naš Dom zdravlja, koji ove godine obeležava sedam decenija rada, od 1992. nosi ime doktora Save, koji je rizikovao život i spasao 300 naših sugrađana. Naša je dužnost da ga se sećamo - kaže dr Žaklina Ristić, direktorka Doma zdravlja "Dr Sava Stanojević".

Foto: S.Babović,Biblioteka Jefimija

Otkrivanjem biste, dela akademskog vajara Nemanje Morače, verno je prenet lik doktora Stanojevića, ali je istovremeno ispravljena i nepravda.

- Otklonili smo jednu nepravdu i odali počast našem heroju,koji je ostavio dubok trag u našem gradu - kaže Milena Turk,predsednica opštine. - Zaslužuje da mu na ovaj način odamo počast, da nas podseća da budemo humani i ukazuje koliko je posao lekara odgovoran i zahtevan.

Foto: S.Babović,Biblioteka Jefimija

Život dr Save - rođenog Beograđanina, sina Svetislava Stanojevića, konzula Srbije u Trstu i Bitolju i profesora Velike škole - bio je izuzetan, koliko i njegova karijera. Sa 17 godina bio je tumač pri francuskoj vojno-lekarskoj misiji, a u jesen 1915. doživeo je albansku golgotu pri povlačenju naše vojske. Da izvede podvig 1942, inspirisao ga je događaj na brodu zarobljenom od Austrougara 1915, na kom je i sam bio, a koji je lutao lukama sve do Marselja, sa putnicima "zaraženim" kolerom. Naime, engleski lekar uspeo je da spase mnogo dece i mladih, koji su kao i dr Sava bili u karantinu sve do konačnog odlaska u Nicu.

Doktor Stanojević je diplomirao medicinu na Sorboni, gde je odbranio doktorsku tezu "Prilog proučavanja malarije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca" 1926. Potom je službovao u Sarajevu, Drvaru, Dragačevu, Guči, Užicu, Smederevu. Dolazak u Trstenik 1931. pokazaće se kao sudbonosni. Kada je počeo Drugi svetski nije prestajao da radi. U jesen 1942. dobio je poziv od sugrađana u naselju Osaonica koji su očajnički tražili da ih zaštiti. Doktor je razmišljao kako da im pomogne i setio se engleskog doktora koji je proglasio lažnu zarazu na brodu na kojem je Sava bio 1915. Tako je "iskoristio" dve smrti u romskoj zajednici, pa iako je jedan Rom preminuo prirodnom smrću, a drugi od tuberkuloze, dr Sava ih proglašava nultim pacijentima epidemije pegavca i upozorenje na epidemiju šalje urgentno nemačkoj komandi u Kruševcu.

- Celo naselje stavlja u karantin, a na ulazu u Trstenik, kod romskog naselja postavlja tablu sa upozorenjem: "Pažnja, pegavi tifus! Achtung,Flechlieber! - zapisao je dr Aleksandar Milićević, u svojoj knjizi "Dr Sava Stanojević-lekar, humanista,patriota". Od tog trenutka nemački okupatori se više nisu ni približavali romskom naselju u Osaonici. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije