KADA čoveka rat otera sa ognjišta i kada mu duša proživi sve nedaće višedecenijskog izbeglištva, a onda se vrati u tu baštu svojih korena, na mesto gde je zapuzao, uspravio se i načinio prve korake - lice mu se ozari, srce zapeva. Čini mu se da može sve.
Najnovije iz rubrike
MANJE POZNATE ČINJENICE O STERIJI: Na današnji dan, pre 219 godina, rođen čuveni srpski pisac
Na današnji dan 1806. godine u Vršcu je rođen Jovan Sterija Popović, otac srpske drame i jedan od naših najvećih komediografa.
13. 01. 2025. u 16:41
HVALA DOBRIM LJUDIMA, ALI JA NAJVIŠE VOLIM MOJE ŽIVOTINJE: Ognjenka Rašić (11) pravi je borac i najmlađi dobitnik priznanja "Milunka Savić"
AKO ste došli po tužnu priču, nećete je naći. Moja Ognjenka i ja smo srećne, bile i bićemo!
13. 01. 2025. u 14:46
RADOST BOŽIĆA UZ KOMŠIJE MAĐARE: Veliko uzbuđenje meštana Banatske Topole - praznična služba u tek podignutoj crkvi
NAJRADOSNIJI hrišćanski praznik ove je godine doneo veliku radost meštanima Banatske Topole kod Kikinde, ali ne samo Srbima pravoslavcima već i njihovim komšijama Mađarima.
13. 01. 2025. u 14:22
OPET ĆE SE ČUTI ZVONA SA SVETOG MIHAILA: U Donjem Selištu kod Gline rekonstruiše se jedina očuvana srpska crkva brvnara na Baniji I Kordunu
HRAM Svetog arhangela Mihaila u Donjem Selištu kod Gline, jedina crkva brvnara na Baniji i Kordunu, uveliko se obnavlja, a zazvoniće i ono njeno zvono ukradeno jedne noći 2013. pa opet noću vraćeno dve godine kasnije!
13. 01. 2025. u 14:18
NAJVEĆA SREĆA USREĆITI DRUGE: Profesor Dr Nebojša Denić iz Lipljana svaki trenutak koristi da pomaže sunarodnicima
PRESREĆAN sam kada mogu da doprinesem nečemu što je korisno mom narodu na Kosovu i Metohiji, pre svega u lečenju bolesne dece, ali i obnovi naših svetinja koje nas okupljaju na ovim prostorima i čine nas jačim i odlučnijim da ostanemo na ovom prostoru. Jer, deca su ta koja predstavljaju našu budućnost, a svetinje svojim trajanjem potvrđuju ko smo i da smo svoji na svome.
13. 01. 2025. u 13:08
Carica Sveta
12.05.2023. 13:57
Bože, koliko je milosti, otmenosti i lepote u pravoslavnim srpskim svetinjama. Svaka je drugačija, a opet nekako ista. Pleni otvorenošću i čovekoljubljem. Uzvisuje se ka nebu, kao da ima krila. Poput golubice. A opet, čvrsto se drži tla i drevne mudrosti. Hristoliko i postojano. Ponekad pomislim, ili sam pomišljala, da smo mi najsrećniji narod na svetu. Biti dete, izdanak u krošnji takve lepote, najveća je radost. I ispunjenje.