KRALJEV VOJNIK VODIO SPOMENAR: Banić pisao dnevnik u Libenauu, a oficir Tovarović bukvar u Nirnbergu (FOTO)

BOGOSAV Banić bio je pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, zarobljen 1941. i sproveden u logor Libenau, pod brojem 36877.

КРАЉЕВ ВОЈНИК ВОДИО СПОМЕНАР: Банић писао дневник у Либенауу, а официр Товаровић буквар у Нирнбергу (ФОТО)

Muzej žrtava genocida

Iza njega su ostali dnevnik i spomenar, koje je njegov potomak nedavno poklonio Muzeju žrtava genocida, u Beogradu. Ova istorijska građa o životu u radnom logoru sadrži obilje podataka o Banićevim sapatnicima, logorašima, kao i fotografije, zapise i ilustracije. Kako tvrde u Muzeju, reč je o prvom dokumentu te vrste koji se našao u njihovoj zbirci.

U spomenaru, Banić je sakupio osnovne podatke o logorašima sa kojima se družio, njihova imena, imena logora kroz koje su prošli, eventualno fotografije, logorske brojeve, adrese posle izlaska na slobodu i beleške koje su ostavili u znak sećanja, baš kao u dečjim spomenarima iz škole. Neki su crtali srca, drugi lepili presovano cveće. O nekima je pisao sam Banić, dok su drugi pisali njemu.

Neki zapisi su na srpskom, a drugi na nemačkom i potpisale su ih devojke sa kojima se Banić očigledno zbližio tokom prinudnog rada u zarobljeništvu.

Na jednoj strani je crno-bela fotografija mlade žene sa troje dece. Ona stoji, dok mališani sede u dovratku kuće. Banić je kraj fotografije zapisao: "Uspomena na Agnesu. Sećanje na ovu devojku sa dečicom, gde sam proveo prve dane robovskog života."

Na drugoj fotografiji je muškarac sa harmonikom. Njegov logorski broj bio je 36750. Između ostalog, on Baniću piše: "Uspomena drugu Baniću Bogosavu na zajedno provedene dane ropstva, kao i na jednu radnu komandu gde smo se zajedno, iz dana u dan, mučili sa teškim i mučnim radovima, ne znajući jezik naroda koji ti zapoveda...". Ovaj "odani drug Čedomir Živulović", kako se potpisuje, ponosi se jer nijednog trenutka nisu izgubili "duh i moral", ni "posrnuli", i nada se da će tako ostati do kraja, kao i da će se jednog dana sresti na slobodi.

ODVEDENO NAJVIŠE SRBA

POSLE šestoaprilskog sloma 1941. zarobljeno je 344.162 pripadnika Jugoslovenske vojske, ali je većina Hrvata, Muslimana i Makedonca puštena, pa je u zarobljništvo odvedeno 268.405 oficira, podoficira i vojnika, mahom Srba i nešto Slovenaca. Najviše ih je smešteno u logore kod Osnabrika, Hamelburga i Nirnberga. Neki su stali uz Vladu Milana Nedića, pa su ubrzo oslobođeni.

U dnevniku Banić beleži svakodnevna dešavanja, od hapšenja 1941, pa do posle rata, 1947. Među zapisima mogu se naći i crtice: "Poginuo je Jovan Jovanović", "Sima otišao u bolnicu", "Ćira došao iz bolnice", "Vratili smo se iz ciglane", "Upoznao se sa jednom curicom", ali i spisak stvari koje je kupio posle oslobođenja.

Muzej žrtava genocida

Tovarevićev bukvar

Među artefaktima koji su stigli tokom juna u Muzej, nalazi se i jedan neobičan arhivski dokument: rukom pisan i ilustrovan bukvar jugoslovenskog kraljevskog oficira, kapetana Živojina Tovarovića, koji je veći deo Drugog svetskog rata bio u nemačkom logoru u Nirnbergu.

Muzej žrtava genocida

Bukvar ima rukom crtane ilustracije, uz ispisane jezičke i pravopisne vežbe. Novac za otkup ovog artefakta obezbedila je Fondacija Muzeja, a bukvar će tek biti predmet stručne obrade, koja bi mogla da odgovori i na pitanje zašto ga je jedan kraljevski oficir u zarobljeništvu crtao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

RAFAEL NADAL POSTAJE TRENER? Oglasio se Španac i rešio sve dileme