NADJAČAĆEMO SVA ISKUŠENJA: Manastir Devič u opštini Srbica, u prisustvu velikog broja vernika obeležio svoju slavu

SVETI Joanikije Devički čudotvorac sabira nas ovde u svetoj obitelji sa svih strana da bismo potvrdili ko smo, kojeg smo imena, čiji smo i kome težimo u ovom životu. I pored svih stradanja ovog manastira, on se silom Božjom obnavlja, ali se njegovom obnovom i mi obnavljamo.

ZNAMENjE Manastirski izvor i crkvica Svetog Joanikija, Foto D. Zečević

Ovo je u besedi povodom slave manastira Devič u opštini Srbica na severu Kosova i Metohije rekao episkop raško-prizrenski Teodosije, poručivši vernicima da je prisustvo naših svetitelja, Svetog Joanikija Devičkog, Svetog kralja Stefana Dečanskog kao i Svetog Petra Koriškog u Crnoj Reci, potvrda i zalog da ćemo i pored svih stradanja, nevolja i iskušenja - opstati.

- Oni koji se uvek, kada im je najteže, uzdaju u Boga i svetitelje, oni se nikada postideti neće. I sve nevolje i stradanja Gospod nam daje da bi nas što više očvrstio, prekalio, kako bismo mogli da opstanemo na ovim prostorima - naveo je dalje u besedi episkop Teodosije.

- Ne možemo zamisliti koliko je veliko breme koje su naši očevi, majke, sestre... nosili i ostavili ovde kod kivota prepodobnog Joanikija.

Vladika Teodosije je naglasio da se obraćamo našim svetiteljima u trenucima kada smo svesni svoje nemoći i kada nemamo pouzdanih prijatelja koji bi nas mogli zaštititi i sačuvati.

- Dok smo sa njima, ne treba da se bojimo koliko god imali pretnji, opasnosti, oni će naći i načina kako da nas zaštite i sačuvaju na Hristovom i Božijem putu - zaključio je episkop Teodosije dodajući "da smo i ove godine praznik dočekali u ljubavi, sabrani sa svih strana sa Kosova i Metohije, centralne Srbije, Crne Gore".

Manastirska kapija, Foto D. Zečević

Prenevši pozdrave patrijarha srpskog Porfirija, vikarni episkop novobrdski Ilarion zahvalio se mati Anastasiji, igumaniji svetinje, i monahinjama koje brinu o manastiru. Naglasio je koliko su istrajne u veri i podvigu, pogotovo što nije lako opstati u svetinji oivičenoj šumom i u neprijateljski raspoloženom albanskom okruženju.

- Iako nas navodno obezbeđuje kosovska policija, mi se uzdamo u Božju pomoć, ali i pse koji su nam jedini pouzdani čuvari - govorila nam je svojevremeno mati Anastasija, podsećajući da je svetinji uzurpirano na desetine hektara imanja, da Albanci kradu manastirsku šumu, da su ih napadali, a svetinju 1999. godine spalili do temelja, ali moštima svetitelja, kojem se mole vernici i kojem dolaze čak i Albanci, nisu naudili.

Manastir je s početka 15. veka, sazidan iznad potoka kraj koga se u šumi podvizavao Sveti Joanikije Devički.

- Prvi put sam ovde, blagodat je velika i bez straha sam došla, jer znam da je ovo Božje mesto i da nas Sveti Joanikije čuva - kaže Sanja Belić iz Novog Pazara dok je prvi put u svetinji kao i Aleksandar Mašić iz Prilužja na Kosmetu.

- Ovo je zaista velika svetinja koju svako treba da obiđe i ovakva mesta čuvaju našu tradiciju, veru, jezik i pismo, a pre svega našu duhovnost - ističe Mašić.

Vitomirka Kovačević iz Žiče dolazi drugi put i kaže da je dolaskom u svetinju ispunila radost koju ne može da opiše rečima.

Vernici ispred crkve, Foto D. Zečević

Sačuvane mošti

SREDINOM jula 1999. godine na hiljade Albanaca upalo je u svetinju i opkolilo monahinje koje su helikopterom izbavili francuski vojnici Kfora. Tada je svetinja od strane pripadnika tzv. OVK potpuno uništena, ali su mošti svetitelja koje su "pokopane" u jednom delu crkve - ostale netaknute. Danas se o moštima svetitelja stara nekoliko hrabrih monahinja, dok manastir obezbeđuju i pripadnici kosovske policije.

Gradnja i opstanak

PRVI ktitor manastira Devič bio je Sveti Joanikije, dok je 1434. godine despot Đurađ Branković podigao drugu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice u znak zahvalnosti za ozdravljenje svoje kćeri - device, po čemu je manastir i dobio ime, a svetitelj nazvan - Devički. Deleći sudbinu Srba sa ovog područja u opštini Srbica odnosno Drenica, kako je nazivaju Albanci, manastir je stradao više puta. I sada u potpuno albanskom okruženju, udaljen nekoliko desetina kilometara od Kosovske Mitrovice, monahinje ostaju ovde kao simbol opstanka i vere.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije