HOMER PRVOG SRPSKOG USTANKA BIO JE OBAVEŠTAJAC: Tajni identitet Filipa Višnjića, ratnika, pesnika i ratnog reportera

Guslar je za vreme bojeva boravio u ustaničkim utvrđenjima - šančevima, a svaku informaciju proveravao je kod najmanje tri izvora

Foto J. Danilovac

NAJTAČNIJE izveštaje o Prvom srpskom ustanku ostavio nam je prvi srpski ratni reporter, slepi guslar Filip Višnjić. Njegovu obaveštenost o pripremama za ustanak naučnici su dugo pripisivali njegovom bliskošću s knezovima i ustaničkim vođama, koje je pratio i pevao im.

Nisu, međutim, mogli da objasne izuzetno tačne opise bitaka koje je ostavio u svojim pesmama, sve dok nisu pronašli svedočanstva guslarovih savremenika: oni su kazivali da je Višnjić za vreme bojeva boravio u ustaničkim utvrđenjima - šančevima, a svaku informaciju proveravao je kod najmanje tri izvora, baš kao što bi to radili iskusni reporteri.

"Prvi srpski ustanak "slikara Veljka Stanojevića

Oni su Višnjića opisivali kao visokog, plećatog, snažnog, sa licem nagrđenim dugim ožiljkom i šakom oskaćenom udarcem duge oštrice.

To su bili belezi kakve su nosili ratnici, a ne guslari.

Slepi Filip je u " Početku bune na dahije" dao vrlo oštru kritiku srpskih knezova koji su izbegavali sukobe s Turcima sve dok ovi nisu počeli njihovu masovnu seču i ostavio putokaz ka "Božjim ugodnicima" pravim organizatorima i duhovnima vođama ustanka "božjim ugodnicima" Hadži Ruvimu i Hadži Đeri. On su pozivali narod "svaki svoje da okaje stare" i 1803. su okupili 12 knezova spremnih za borbu i zakleli ih na dizanje ustanka.

Kad su, vek kasnije, obelodanjeni dokumenti iz bečkog Ratnog arhiva, pokazalo su se ispod monaških odora često krili srpski frajkori i obaveštajci koji su dolazili iz Austrije da pripremaju bunu. Ispostavilo se i da je Višnjić znao u glavu sve janičarske dahije i zapovednike, što nije bilo lako objašnjivo, ukoliko je on zaista bio samo slepi guslar-prosjak.

On je vešto zabeležio stvarne karaktere ustaničkih vođa, i tako potomstvu ostavio svedočanstva i o njihovim lošim stranama, sukobima i sujetama.

Prikaz napada srpskih ustanika na Beogradsku varoš

Srpsko učeno društvo je 1867. zamolilo Teofila Dimića, upravitelja škole Varadinske regimente da pribavi podatke o Višnjiću iz sela Grka, gde se najveći pesnik „Srpske revolucije“ sklonio posle propasti Prvog srpskog ustanka.

Dimić je razgovarao sa Višnjićevim poznanicima i savremenicima iz Grka i drugih mesta i izvestio:

- Lajtnant u Pančevu Čemerlić, koji je Filipa lično poznavao, i kome je Filip na svečarima više puta pevao, pripoveda da je Filip i knjigu znao (bio je pismen. prim aut.), i da su Filipu Turci - budući je pevanije narodno protiv ovih dizao - oči iskopati dali. Dalje, da je Filip bez vođe uvek samo sa dva štapa išao.

Seljani iz Grka: Sima Stanišić, Milan Čemerlić i Čeda Radišić preneli su istraživačima Filipovu priču da je "vođa čete ustaničke bio i kod zdravih ali prevrnutih očiju kao guslar Turke uhodio" sve dok ga ovi u jednom boju nisu zarobili i prepoznali i zaista oslepeli. Oni su otkrili i neverovatnu sposobnost ovog "slepca" da sam kočijaši zapregom.

Foto J. Danilovac

PEŠAČIO OD SKADRA DO TEMIŠVARA

Književnik i kulturni radnik Milorad Panić Surep bio je zaitrigiran zagonetnim Višnjićem, koji je po zvaničnoj biografiji rođen u uglednoj porodici Vilića, koju su Turci doslovno istrebili. Otac mu je rano umro i kada mu se majka preudala on je od njenog nadimka Višnja napravio novo prezime, koje mu je skrivalo identitet. Prema zvaničnoj verziji on je oslepeo od boginja u osmoj godini, ali kada je Surep počeo da da spaja crvenom linijom tačke na karti gde je Višnjić boravio tokom svojih pešačkih putovanja rezultat ga je zaprepastio: slepi guslar je putanjom nalik na zamršenu nit prešao hiljade kilometara po Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. Najjužniji kraj te niti počinjao je u Skadru, a najseverniji se protegao do Temišvara. Kada je došao do svedočanstva samog Višnjića da se pravio slep, da bi mogao da uhodi Turke, postalo je jasno da je pesnik bune bio – obaveštajac!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije