ŽELEO je da bude slikar, a postao je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata. Naginjao je ka akademizmu, a upamćen je kao neprevaziđeni modernista svetskog glasa. I danas, vek kasnije, mnoge njegove zgrade smatraju se remek-delima. Reč je o Vrščaninu Dragiši Brašovanu, toliko cenjenom i traženom arhitekti, koji je u prvoj polovini 20. veka utisnuo pečat u mnoge jugoslovenske gradove, ali je sećanje na njega u mnogima od njih izbledelo.
DOGAĐAJI na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije devedesetih godina 20. veka pokrenuli su proces koji danas potresa ceo svet.
KADA se prva ekspedicija ruskih naučnika uputila u daleka prostranstva severa kako bi, tragom pretpostavki geologa Ivana Gubkina, pokušala da u Sibirskim tajgama pronađe nalazišta nafte, skeptična akademska zajednica SSSR ovaj poduhvat je proglasila suludom avanturom.
TROJICI Nikšićana - Rajku Krivokapiću (34), Dragutinu Lalatoviću (24) i Marinku Jovanoviću (24) koji su od 24. novembra u zatvorima u Kosovskoj Mitrovici i Duzu kod Podujeva, samo zato što su na ktitorskoj slavi manastira Visoki Dečani došli automobilom na kome je uz registarske oznake stajao natpis: "Kosovo je Srbija", produžen je juče pritvor za još 30 dana.
NESEBIČNO pomažući svoje zemljake, komšije, prijatelje i rodbinu, Milomir Glavčić (100), rodom iz zaseoka Pope potkopaoničkog sela Kovači nedaleko od Jošaničke Banje, nebrojano puta je dokazao da ima srce veće nego prostranstva Kanade čiji je višedecenijski državljanin.
Komentari (0)