"TRKA MI JE POMOGLA DA PREBRODIM SVE NEMIRE": Uprkos teškoj bolesti, Maša Čalošević istrčala polumaraton u Beogradu (FOTO)

Д. Матовић

09. 05. 2024. u 17:30

ŽIVOT je kao maraton - nekad su koraci teški, ali svaki od njih nosi snagu i volju za dalje. Upravo zato je Maša Čalošević (29), odlučila da 28. aprila istrči svoju najtežu trku, onu protiv raka dojke, svega godinu pošto je saznala dijagnozu. Trčala je na dan svog rođenja i na Beogradskom maratonu istrčala polumaraton dug 21 kilometar i to između dve hemoterapije. Njen podvig nije samo običan sportski uspeh, već priča o snazi i odlučnosti u borbi sa teškom bolešću.

ТРКА МИ ЈЕ ПОМОГЛА ДА ПРЕБРОДИМ СВЕ НЕМИРЕ: Упркос тешкој болести, Маша Чалошевић истрчала полумаратон у Београду (ФОТО)

Privatna arhiva

Uprkos izazovima koje donosi hemoterapija, Maša je blistala tokom trke, osvajajući srca svih koji su je pratili. Njene krupne oči nisu skrivale strah, već su nosile hrabrost koja se ogledala u svakom koraku. Noseći beli kačket da bi zaštitila svoje oslabljeno telo od sunca, išla je napred, pokazujući nepokolebljivu volju da pobedi sve prepreke.

Privatna arhiva

 

- Bilo je izazovno, ali imala sam veliku podršku prijatelja i porodice - priča nam Maša. - Oni su mi bili krila koja su me nosila kad mi se činilo da moram da odustanem. Njihove ljubav je jača od svake bolesti. Ne bavim se sportom i zato mi je mnogo značila podrška prijatelja koji su trčali sa mnom. Nekoliko godina volontiram u domovima za mlade bez roditeljskog staranja, pa mi je mnogo značilo kada sam videla da su i ti moji mali drugari došli da me podrže.

Maša je prošle godine u julu otkrila da boluje od kancera dojke. Lekari u početku nisu ni posumnjali da je zloćudni. Tek posle druge operacije utvrdili su da jeste.

- Nije, na sreću, bio u odmakloj fazi, ali zbog godina moram da idem na hemoterapiju. Da se ne vrati - kaže Maša. - Nisam se uplašila kada sam saznala dijagnozu, tek kasnije sam osetila strah. Ne drži me mesto i najteže mi je bilo što zbog imuniteta ne mogu da idem na teren, već moram da radim od kuće. Bolest nisam shvatala ozbiljno, osećala sam da će se to rešiti. Plašila sam se da neću neću moći da radim sve što sam želela. Mnogi prijatelji pomažu mi da prebrodim strah i izađem napolje. Nazire se kraj terapijama, a trka mi je pomogla da prebrodim nemire zbog onoga što predstoji i nastavim sa životom. Naporni su i stresni odlasci kod lekara, beskrajne analize, čekanje rezultata...

Privatna arhiva

 

Ceni svaki trenutak života

BOLEST je test koji izaziva našu snagu i odlučnost, ali istovremeno otkriva našu duboku povezanost s ljubavlju i podrškom bližnjih - kaže Maša. - Bolest me je naučila da cenim svaki trenutak života i da se oslonim na svoju unutrašnju snagu kako bih se izdigla iznad njenog uticaja.

Maša kaže da je više brinu reakcije bližnjih, nego bolest:

- Moji roditelji brinu o meni, ali neprekidno strepe. Strah me je za njih. Volela bih da mogu da ih poštedim sekiracije. Možda sam u najtežim trenucima više brinula o njima, nego o sebi. Prijatelji su mi govorili da će mi najteže pasti opadanje kose tokom hemoterapije. Bila sam spremna na to i na kraju nisam imala emotivnu reakciju, više sam se plašila tuđih. I, čini mi se da su drugi sve podnosili emotivnije nego ja.

Privatna arhiva

 

Maši najviše nedostaju putovanja, da obilazi svet sama i sa drugima:

- Irska je jedna od mojih omiljenih destinacija i nadam se da ću ponovo otići tamo. Želim da odem negde da se odmorim i sve u vezi sa bolešću stavim iza sebe. Volim da sve isplaniram, ali od kada sam se razbolela shvatila sam da ne može sve da bude kako sam zamislila. Od tada živim dan za danom. Trebalo mi je vremena da se naviknem, ali naučila sam da brinem o sebi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta