ŽELIMO DA NAŠA MAŠA RASTE U PRIZRENU: Marko i Maja Ćurčić izabrali da sviju porodično gnezdo u Dušanovom gradu na Bistrici

Dragana Matović

15. 01. 2025. u 19:14

BEBA Maša Ćurčić, sa nepunu godinu, najmlađi je naš sunarodnik u Prizrenu. Njeni roditelji Marko i Maja pre desetak godina odlučili su da ostanu u prestonom gradu cara Dušana i kažu da su ga zavoleli i ne žele da ga napuste.

ЖЕЛИМО ДА НАША МАША РАСТЕ У ПРИЗРЕНУ: Марко и Маја Ћурчић изабрали да свију породично гнездо у Душановом граду на Бистрици

Kancelarija za KiM

Po završetku srednje medicinske škole Marko nije mogao da se zaposli u struci u Gračanici i bio je prinuđen da se snalazi kako ume. Radio je pet i po godina na građevini u manastiru Visoki Dečani, a onda mu je 2012. vladika Teodosije pomogao da se zaposli kao ekonom i vozač u obnovljenoj Prizrenskoj bogosloviji.

- Prizren sam zavoleo ne samo zbog njegove lepote, već zbog mira koji sam ovde pronašao - kaže Marko za "Novosti". - Rođen sam početkom devedesetih u okolini Gračanice, proživeo sam sve krize i ratove kao dečak, pa mi život sa dozom predostrožnosti nije nepoznat. U Prizrenu ima Turaka, Goranaca, naravno i Albanaca. Razgovaramo na srpskom jeziku koji oni zovu bošnjački. Živimo normalno, koliko nam uslovi dozvoljavaju. Za sve ove godine nismo doživeli nijednu neprijatnost.

Kancelarija za KiM

 

Vujovićeva: Želimo da nas bude više

DELEGACIJA Srpske liste, potpredsednik prof. dr Tanja Vujović, dr Ružica Božović i predsednik Unije žena ove liste Slađana Rašić posetile su juče porodicu Ćurčić i malu Mašu.

- Ovom posetom želimo da pokažemo da se brinemo za svakog Srbina i Srpkinju i o svakoj srpskoj porodici u svim delovima Kosova i Metohije i da želimo da nas bude više - istakla je Vujovićeva i dodala da im je čast što su poklon uručili maloj Maši, najmlađoj Srpkinji u Prizrenu.

Mašini roditelji Marko i Maja zahvalili su se na poklonima.

- Mnogo nam znači ovakva podrška, da znamo da nismo sami - rekao je Marko Ćurčić. - Svim Srbima koji žive južno od Ibra značajna je svaka topla reč podrške i hvala državi Srbiji i Srpskoj listi što brinu o svakom Srbinu. Nadam se da će doći neka bolja vremena i da će Srbi ostati i opstati na svojim vekovnim ognjištima.

D. Z.

U Prizrenu je Marko upoznao Maju, devojku iz Podgorice koja je u grad došla da pomogne sestri i, kako kaže, slučajno ostala zauvek. Pre deceniju su se sreli i dogodila im se ljubav. Odlučili su da sreću grade u gradu gde reč "ostati" znači hrabrost i tvrdoglavost. Venčali su se pre osam godina u manastiru Gračanica, a pre malo više od 10 meseci dobili su Mašu.

- Uslovi za život su dobri. Imamo pristojna primanja od kojih možemo da živimo - kaže Marko.

U njihovom domu, smeštenom u krugu Bogoslovije, sve odiše jednostavnošću. Tu se slavi svaki mali trijumf: Mašin prvi zubić, njen osmeh kada se probudi, trenuci koji daju smisao njihovom životu.

- U Prizrenu živi svega petnaestak Srba, uglavnom starci i starice - priča Marko. - Viđamo se makar jednom nedeljno u crkvi na liturgiji. Svi smo usmereni na crkvu i Bogosloviju. Ali, raduje me što, osim Maše, u gradu ima još petoro srpske dece. Otac Jovan, starešina Hrama Svetog Đorđa ima tri sina, a sveštenik Vladan iz Bogorodice Ljeviške dve ćerke. Baš ta deca nam daju snagu i nadu da budućnost ovde postoji. Bilo bi bolje kad bi bilo još srpskih kuća u Prizrenu. Bilo bi drugačije. Ali, tako je kako je. Naš život je borba neprestana.

Kancelarija za KiM

 

Bogoslovija

BOGOSLOVIJA nije samo obrazovna ustanova, ona je centar okupljanja Srba u Prizrenu. Vladika Teodosije je uložio ogroman napor da je obnovi i sve se u njoj vratilo na svoje mesto - kaže Marko.

Nekada centar srpskog carstva Prizren se sada oslanja na malobrojne Srbe koji ga vole beskrajno i u njemu ostaju.

- Ne želimo da odemo, osim ako ne budemo primorani zbog Mašinog školovanja - kaže Marko. - Ona je još mala, tako da imamo vremena da razmotrimo šta ćemo i kako ćemo. Ali iskreno, ovde je naš dom, i ne bismo voleli da ga napustimo. Kad Maja i ja razgovaramo o budućnosti, poslednja opcija nam je da odemo iz Prizrena.

Život u Prizrenu je lep, ali nosi svoje izazove. U ovom gradu nema srpske škole, niti ambulante.

- Ako se, na primer, dete prehladi, ili se mi razbolimo, ili naši đaci u Bogosloviji, moramo da putujemo 90 kilometara u jednom smeru do lekara u Gračanici, Lapljem selu. Škole, bolnice, srpske institucije, sve je daleko. Nije lako, posebno zimi, ali naučili smo da se snalazimo. Imamo svoje automobile i organizujemo se kako znamo i umemo. Svakodnevni izazovi nas ne obeshrabruju - govori Marko dok Maša, koja će 28. februara napuniti godinu, već pravi prve, nespretne korake u dvorištu Prizrenske bogoslovije...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

VELIKA POBEDA RUSA U ČASOVOM JARU: Izbačeni su, u toku čišćenje stambenih zgrada