"JALTA" NIKAD NIJE ZAŽIVELA: Navršava se 80 godina od čuvene Krimske konferencije Staljina, Ruzvelta i Čerčila

TROJICA velikih: Staljin, Ruzvelt i Čerčil, vođe antihitlerovske koalicije u Jalti su pre 80 godina, na konferenciji od 4. do 9. februara 1945, kako navodi popularni mit, podelili sfere uticaja u svetu i odredili nova globalna pravila igre.

vikipedija

 Carsko letovalište u Livadiji na kome su se okupile najviše delegacije SSSR, SAD i Velike Britanije je od tada do danas u političkim interpretacijama označeno kao mesto gde su donete sve odluke koje su odredile budućnost sveta razdvojenog "gvozdenom zavesom" sve do rušenja Berlinskog zida.

U februaru 1945. konferencija u Jalti je u zapadnim medijima predstvljana kao kolevka novog i pravednijeg sveta. Već u martu 1946. to se promenilo, kada je Vinston Čerčil na predavanju na koledžu u Fultonu, u SAD, obznanio Hladni rat rečenicom: "Od Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadranskom moru, 'gvozdena zavesa' se spustila širom kontinenta".

To je bilo još jedno licemerje britanskog premijera, jer je upravo on još 1944. na Balkanu započeo podelu sveta na interesne sfere.

vikipedija

- Pošto je vojno bivala sve slabija, Velika Britanija je pokušala da se sa SSSR nagodi politički, podelom Balkana na sfere uticaja. Balkan je za Britaniju imao prvorazredni značaj u geopolitičkim planovima. Čerčil je, sa znanjem i odobrenjem Ruzvelta, došao u oktobru 1944. u Moskvu da se sa Staljinom dogovori oko podele Balkana. Tada su precizirani procenti uticaja: Mađarska i Jugoslavija po 50 odsto, Rumunija 90 prema 10 u korist SSSR, Grčka 90 prema 10 u korist Britanije, Bugarska 75 prema 25 odsto u korist SSSR. Taj dogovor je trebalo da predstavlja raščišćavanje problema između Velike Britanije i SSSR, da bi se potom ugradio u Jaltu koju su Saveznici pripremali. Podela na sfere uticaja bila je u suprotnosti sa Ruzveltovom idejom o ravnopravnom (tripartitnom) posleratnom upravljanju Evropom i svetom. Zaključak je da Jalta nije zaživela, a dokaz za to je početak Hladnog rata - ukazuje dr Olivera Dragišić, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu.

Privatna arhiva

Ona naglašava da je Jalta tek jedna u nizu važnih konferencija krajem Drugog svetskog rata, koja se nadovezivala na Teheransku iz 1943, i da se ne može posmatrati izolovano.

- Ona nema presudni karakter kako se danas misli, već predstavlja produžetak svih dogovora koje su Saveznici postepeno i sa puno međusobnog obzira gradili u završnici rata. Jalta, a ne procentualna podela Balkana, predstavlja mit u istoriografiji kada se njen značaj procenjuje. Do sporazuma na Jalti struktura vlasti na Balkanu bila je postavljena u odnosu na procentualnu podelu Balkana koju su ugovorili Staljin i Čerčil. Za Balkance su važne dve posledice te podele. Prvo: njome su bile obuhvaćene i savezničke države - Jugoslavija i Grčka, što razotkriva prirodu odnosa velikih saveznika prema malim saveznicima. Druga: takvom podelom nijedan procenat nije bio predviđen za domaće, nacionalne, strukture vlasti. Te dve činjenice problematizuju smisao angažovanja balkanskih zemalja na strani Saveznika u Drugom svetskom ratu i obesmišljavaju podnete žrtve. Sporazum u čijem se "srcu" nalazio sovjetski pristanak da Grčka pripadne Britaniji, pružio je osnovu za izgradnju sistema vlasti u svim balkanskim državama, nadjačavajući silom inercije čak i kasnije postignute dogovore na Jalti - ukazuje dr Olivera Dragišić.

vikipedija

Krimska konferencija je završila na "đubrištu istorije" posle rušenja Berlinskog zida, simbola bipolarnog sveta promovisanog na Jalti do 2020. kada je, usred pandemije kovida 19, za koju su neki sumnjali da je vrsta biološkog rata, ruski predsednik Putin objavio autorski tekst kojim je sugerisao neophodnost "nove Jalte". Zanimljivo da je istovremeno i nemačka državna medijska kuća Dojče vele objavila članak "I danas nam je potrebna Jalta, 75 godina kasnije". Kada je 2021. postalo očigledno da sukob u Ukrajini ide ka eskalaciji Dejvid Pajn, zamenik direktora Konsultativne grupe Kongresa SAD za nove izazove i pretnje, u časopisu "Nešnel interest" objavio je tekst "Americi i svetu treba nova Jalta".

- Uprkos sve dubljem strateškom i vojnom neuspehu SAD, mnogi, ako ne i većina, američkih političara i dalje veruju da su SAD najmoćnija vojna sila na svetu. Zbog ove duboke zablude, zanemarili su obnovu američkog nuklearnog arsenala, stvaranje sveobuhvatnog nacionalnog sistema protivraketne odbrane i sistemsko jačanje nacionalnih energetskih mreža SAD kako bi se na taj način sprečile katastrofalne posledice napada na našu zemlju Rusije ili Kine. Američki lideri moraju napustiti svoje idealističke predstave o sigurnom unipolarnom svetu, u kojem su SAD najmoćnija supersila. U stvari, sve je potpuno drugačije - upozorio je Pajn.

vikipedija

On je konstatovao da je Americi "očajnički potrebna nova velika strategija koja se suprotstavlja savezu Kine i Rusije".

- Da bismo rešili ovu nezapamćenu dilemu nacionalne bezbednosti i osigurali opstanak SAD, američki lideri moraju svoju zastarelu i neuspešnu "veliku" strategiju zameniti konceptom "strateškog suzdržavanja" i održavanja globalne ravnoteže snaga... "Strateško suzdržavanje" podrazumeva da nijedna velika svetska sila neće nastojati da ovlada Evropom ili severoistočnom Azijom. U isto vreme, primorala bi saveznike SAD da snose glavni teret održavanja bezbednosti u svojim regionima - napisao je Pajn.

Upoređujući njegov članak sa onim šta je Tramp govorio u izbornoj kampanji i šta preduzima po preuzimanju dužnosti predsednika SAD čini se da je on često i pomno čitao taj tekst.

Politikolozi priželjkivanje "nove Jalte" tumače i kao svedočanstvo o strahu globalne javnosti od posledica unipolarne hegemonije koja je dovela svet na ivicu nuklearnog rata.

- Moraću da razočaram one koji očekuju novu Krimsku konferenciju, koja je u stvari samo simbol jasne podele uloga u svetu. Nje neće biti bar 10-15 godina, dok se stvari ne izbistre. Doba u kome živimo je slično periodu između dva svetska rata, kada je sve previralo, a Jalta nije bila mesto odluke, već samo promocije već novog bipolarnog poretka i dve nove svetske sile, kao posledice dugog procesa prekomponovanja sveta od 1918. godine. Trenutno SAD žele globalno zamrzavanje sukoba da bi obnovile svoju "tvrdu moć", ekonomiju i vojsku i zatim nastavile sa globalističkom agendom jer su svesne da su inferiorne i u odnosu na Rusiju koju nisu uspele da pobede za tri godine rata u Ukrajini, a kamoli u odnosu na Kinu. Svet je u previranju, ništa još nije odlučeno, stolice za novu Jaltu postoje, ali tek treba da se vidi ko će u njima sedeti - kaže prof. dr Ljubiša Despotović, predsednik Naučnog veća u Istitutu za političke studije.

FOTO: Privatna arhiva

ČERČILOV TELEGRAM TITU

POSLEDICE Jalte u Jugoslaviji bile su planiranje i potonje međunarodno priznavanje vlade Tito-Šubašić - kaže dr Olivera Dragišić. - Time je politika savezničkog "puštanja Mihailovića niz vodu" okončana. Na Jalti je Čerčil predložio proširenje AVNOJ članovima predratne skupštine. Titu je stigao telegram o takvim savezničkim odlukama, koje je morao da sprovede u delo. Na Jalti je Čerčil i zvanično pred Staljina postavio zahtev da AVNOJ bude proširen predstavnicima iz skupštine sazvane 1938. Šta je to praktično značilo na terenu u Jugoslaviji? Pošto je zahtev Saveznika u krajnjem ishodu bio formulisan tako da su u AVNOJ mogli biti uključeni samo "nekompromitovani" članovi skupštine iz 1938. to je podrazumevalo isključivanje predstavnika radikalne, nekadašnje Pašićeve partije iz AVNOJ. Jalta znači kraj Pašićevih radikala u posleratnoj politici Jugoslavije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije