DEVOJAČKI UKRASI PO PRABAKINOJ MUSTRI - U "Domu Ocića" u Dalju za pet godina postojanja održane brojne raznovrsne radionice
ZA pet godina postojanja Udruženje "Đorđe Ocić" iz Dalja postalo je prepoznatljivo po raznovrsnim i inovativnim kulturnim događajima koje organizuje u porodičnoj kući "Domu Ocić", u kojoj je rođen i pisac čije ime Udruženje nosi.
privatna arhiva
U prostoru koji se nalazi u glavnoj daljskoj ulici, Udruženje je, uz pomoć komšija i prijatelja, uspešno organizovalo mnogobrojne kvalitetno osmišljene kulturne manifestacije, književne večeri, dramske predstave, edukativna predavanja i skupove, izložbe, koncerte... Organizovana je i modna promenada, kako je nazvana revija odevnih predmeta, kreiranih po uzoru na tradicionalne motive sačuvane baštine ovog slavonskog kraja.
Tim programima, Udruženje je pre dve godine priključilo i kreativne radionice, pa je u želji da se sačuva baština predaka, koja, nažalost, sve više tone u zaborav, organizovana i ona na kojoj su rekonstruisana ženska oglavlja iz Dalja.
privatna arhiva
- Na ideju za tu radionicu došli smo na osnovu starih fotografija, koje su nastale početkom prošlog veka, a na kojima ta oglavlja krase Emiliju i Anđeliju, babe književnika Đorđa Ocića - objašnjava nam njegova kćerka Dejana Ocić, predsednica Udruženja. - Očuvanje daljske i porodične tradicionalne baštine razlog je zbog koga smo se odlučili da, uz pomoć majstora Tomislava Livaje, pokušamo da rekonstruišemo nevestinska oglavlja iz Dalja. Livaja je ta oglavlja instalirao na postolja u obliku ženskih glava s tim što ih je kreativno doradila i Mira Trepić, što će postati i deo stalne postavke muzeja "Doma Ocić".
Ta radionica održana je u okviru Dana evropske baštine 2023, a za Dane evropske baštine 2024, pripremljena je nova u okviru programa "Šuma i drum", čija je tema bio fenomen železnice koja je krajem 19. i početkom 20. veka plovila Dunavom na relaciji Bogojevo - Erdut i Dalj. Na toj radionici rađeni su drveni vozovi-igračke.
Takođe, u "Domu Ocića" u Dalju nastavlja se sa formiranjem zbirke etno-predmeta, koju je davno zamislio i pokrenuo književnik Đorđe Ocić, opisavši je i kao glavnog junaka u svom romanu "Erdabovska zbirka".
- Među tom baštinom, u njenom tekstilnom delu, sačuvana je i stara satenska kecelja, dekorisana tehnikom zlatoveza, koju je početkom 20. veka, izvezla i nosila Anđelija Juribašić, udata Ocić - priča nam njena praunuka Dejana. - Tako su članovi Udruženja došli na ideju da ožive i tu vrstu veštine, pa su organizovali radionicu zlatoveza.
Umetnički projekat "Linije"
DEJANA Ocić kaže da je poželela da umetničkom projektu u "Domu Ocić" da naziv "Linije", po imenu knjige njenih ilustracija koju je 2015, objavio "Službeni glasnik":
- Ta, naizgled jednostavna reč primenjiva je na raznorodne oblasti ljudskog stvaralaštva - na umetnosti pisanja, crtanja i slikanja, arhitekture, skulpture, dizajna, čak i muzičke, ali i primenjenih umetnosti... Osim toga, linije, prostirući se, horizontalno i vertikalno, ispisuju nevidljivi a ipak očigledni krst kojim tradicionalna baština opet oživljava u budućim pokolenjima.
U tradicionalnu baštinu, od davnina, spada i, kako se to danas kaže, očuvanje okoline, što je organizatore navelo da realizuju projekat "Škart ili art: novo lice napuštene stolice", u okviru koga je realizovana radionica restauracije starih stolica, koju su držali Jovan Petronijević i Milo Popović, profesionalni restaurateri i konzervatori starina. Održana je i radionica "Stari rogoz plete novu stolicu", gde je veštinu pletenja polaznicima pokazivao Milan Dvornić, etnograf, pisac i slikar, koji se trudi da sačuva tradicionalnu baranjsku baštinu.
Među učesnicima radionice bile su i tri afirmisane likovne umetnice iz Beograda: arhitekta i slikarka Nina Pantić, grafičarka Milena Maksimović Kovačević i slikarka Kristina Ristić.
- Pratim rad ovog Udruženja preko društvenih mreža, i već neko vreme želim da posetim "Dom Ocića" - rekla je Nina Pantić. - Ova radionica bila je odličan povod da ovde dođem, vidim izložbu o književniku Đorđu Ociću i osetim tu divnu erdabovsku jesen, koja uključuje šetnju uz Dunav, od Patrijaršijskog parka, pored rodne kuće Milankovića, sve do ciglane.
Svoje oduševljenje iznela je i Kristina Ristić koja je istakla da nije ni čudo što su ovde radili naučnici kao što je Milutin Milanković, stvarali slikari kao što su Isailovići, ili književnost pisali Ignjatović, Ocić i Nešić...
privatna arhiva
A Milena Maksimović Kovačević dodala je da je "Dom Ocića" značajno mesto susreta kulture, ličnosti i ideja:
- Nema boljeg rada nego u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi. Zajedno smo načinili planove za najmanje još dva-tri kreativna susreta. Radujem se i jedva čekam...
Inače, grafičarka Milena Maksimović Kovačević rado je pristala da Udruženje koristi njeno delo Deus ex machina kao zajednički vizuelni simbol projekta radionica.
A radionicu oglavlja, kao i zlatoveza, sufinansirala je Osječko-baranjska županija, dok je radionicu izrade drvenih vozova podržala Opština Erdut, a edukacija je realizovana u saradnji sa udruženjem duge tradicije, sa Srpskim kulturno-umetničkim društvom "Branko Radičević" iz Dalja. Sve tri radionice pohađale su većinom članice ovog društva, koje su višestruko angažovane, i na poslu i u porodici, ali uvek su spremne da se uče novim veštinama.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
GOVOR U CIK ZORE - A ONDA SU ISPALjENE RAKETE Putinove reči pred početak rata: "Ukrajinski vojnici, setite se očeva - zakleli ste se narodu!"
PRE tačno tri godine Rusija je ispalila rakete na više ukrajinskih gradova, uključujući prestonicu Kijev, gađajući objekte protivvazdušne odbrane i vojnu infrastrukturu u četvrtak, 24. februara, neposredno pre zore i iskrcala vojnike na južnu obalu zemlje.
24. 02. 2025. u 15:24 >> 16:01
NEHRIŠĆANSKA IMENA KOJA CRKVA NE PRIHVATA: Evo šta se dešava ako hoćete da krstite dete koje nosi takvo ime
U Srbiji su danas popularna mnoga imena koja ne zvuče tradicionalno srpski i koja ne postoje u crkvenim knjigama.
23. 02. 2025. u 19:52
HAOS U RUSIJI: Reprezentativac Srbije prvo proglašen za "neprijatelja Ukrajine", a potom nije mogao da veruje šta ga je snašlo u prestonici
Pomalo neverovatne vesti stižu iz Rusije i Ukrajine, a tiču se srpskog sporta, odnosno sportista i sportskih radnika.
23. 02. 2025. u 18:26
SLAVLjE U DOMU DRAGANE MIRKOVIĆ: Pevačica se oglasila i sinu uputila emotivne reči (FOTO)
PEVAČICA Dragana Mirković danas ima veliki povod za slavlje, a na društvenim mrežama se oglasila sa najlepšim vestima.
24. 02. 2025. u 13:50
Folkerka POBEGLA od verenika dok je bio na poslu, on ubrzo postao MULTIMILIONER
PEVAČICA Mirna Košanin dospela je u žižu javnosti kada se 2009. godine proslavila učešćem u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda".
24. 02. 2025. u 15:56
I KRST I PETOKRAKA: Misterija Vlade Zečevića - pravoslavnog sveštenika koji je služio Titu
VLADO Zečević bio je pravoslavni sveštenik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik FNR Jugoslavije i NR Srbije. U periodu od 1945. do 1946. obavljao je dužnost prvog ministra unutrašnjih poslova FNRJ.
24. 02. 2025. u 17:22
UDARNO: Mediji prenose - Tramp zatvara ključnu NATO bazu na Balkanu
PREDSEDNIK Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zatvoriće bazu u Aleksandrupolisu u Grčkoj koja se koristi za isporuke oružja i tehnike Ukrajini i Istočnoj Evropi, piše list „Demokratija“.
24. 02. 2025. u 15:23
PUKLA BRUKA U VAŠINGTONU, FRANCUSKA OSRAMOĆENA: Tramp ponizio Makrona (VIDEO)
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron doputovao je u Vašington na sastanak sa američkim kolegom Donaldom Trampom.
24. 02. 2025. u 15:31
KINEZ SE ZAMONAŠIO NA SVETOJ GORI Dobio ime Amfilogije i poručuje: "Nikada nisam bio srećniji, osim možda kao dete"
ŽIVOTNE priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija "Skaj" u emisiji "PrimeTime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine.
23. 02. 2025. u 11:28
Najnovije iz rubrike
"MAJKE SU DECU VADILE IZ GROBOVA" Potresno svedočenje o proterivanju Srba iz Sarajeva: Pred tom jezom i užasom, nisam imala pravo na suze
EGZODUS sarajevskih Srba, njih oko 150.000, koji se desio krajem februara i početkom marta 1996. godine, ostao je jedna od najpotresnijih slika moderne istorije srpskog naroda. Herojski braneći svoja ognjišta tokom rata, Srbi su, iako pobednici na bojnom polju, bili prinuđeni da napuste Sarajevo, podnoseći najveću žrtvu u stvaranju Republike Srpske.
23. 02. 2025. u 07:00
USTAV IZ 1974. PISALA I TAJNA SLUŽBA BRITANIJE: Još 1943. agenti SOE preporučivali politiku drobljenja srpskog etničkog prostora
KADA je 21. februara 1974. proglašen Ustav SFRJ koji je konfederalizovao i razorio sopstvenu državu, on nije bio autentični proizvod Brozove političke vrhuške, već deo britanske strategije za posleratnu Jugoslaviju napisane u aprilu 1943, otkrio je prerano preminuli istoričar i pravnik dr Miroslav Svirčević. Teško je objašnjivo ignorisanje ovog intrigantnog otkrića posle 2014. kada je mladi naučnik preminuo u 44. godini.
23. 02. 2025. u 06:40
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
Komentari (0)