"MOJE" BEBE DANAS RAĐAJU BEBE: Babica Olgica Stanisavljević posle više od 30 godina staža porađa drugu generaciju Vranjanki

VIŠE od tri decenije babica Olgica Stanisavljević sa istim žarom i entuzijazmom odlazi na posao.

Foto: J.S.

Tvrdi da radi najlepši posao na svetu koji voli od prvog dana i smatra blagoslovom što prisustvuje i pomaže majkama da donesu život na ovaj svet. Nikada joj nije palo na pamet da broji koliko je imala porođaja u karijeri, ali sa smeškom kaže da njene bebe danas rađaju bebe.

- Sve češće se dešava, da deca čijem smo rađanju prisustvovala postaju majke, pa sa koleginicama nakon takvog porođaja kažemo da smo postale babe. Kada sam upisala medicinsku školu u Prištini svesno sam izabrala smer akušerska sestra, jer sam to želela i evo nakon toliko godina ja uživam u svom poslu kao i prvog dana - priča Olgica, za koju mnoge Vranjanke kažu u šali da se ne bi porodile da nije bilo nje.

Ona sa druge strane kaže da je majka ta koja je najvažnija na porođaju, a da je ona tu da pomogne, drži ih za ruku, briše suze, bodri i podržava, podrži ih na bilo koji način, jer podrška igra važnu ulogu.

U svojoj bogatoj radnoj karijeri bilo je i situacija koje Olgica pamti i prepričava i sa radošću ih se seti, naročito kada sretne decu koja su se rodila na uslovno rečeno "neobičan način".

Foto: J.S.

- Trebalo je da transportujemo trudnicu za Niš, ali beba je bila nestrpljiva i rodila se na naplatnoj rampi, izveli smo porođaj u kolima Hitne pomoći. Jednom prilikom nije bilo vremena da se uđe u bolnicu, pa sam ženu porodila u kolima ispred porodilišta. U jednom planinskom selu žena se porodila u kući, dok smo stigli beba je već bila među maminim nogama, na sreću to su sve lepe priče i rado ih se setim - priča Olgica.

Kaže da i posle toliko godina i dalje voli taj momenat kada beba kreće da izlazi, iskustvo joj je donelo brojne prednosti, i dalje neumorno uči, ali i prenosi znanje, jer ovaj posao u neku ruku jeste i zanat.

- Spadam sada već u kategoriju starijih babica. Dobili smo mlađe koleginice kojima smo podrška i na koje prenosimo znanje. Lično smatram da sam imala sreću da učim od najboljih vranjskih babica i trudim se da zajedno sa četiri iskusnije koleginice prenesem znanje na najbolji mogući način našim naslednicama za koje imam samo reči hvale - kaže Olgica.

Majka je dvojice sinova, dolazak snaje u kuću za nju je bilo kao da je dobila ćerku. Trebalo je da se snaja porađa u Nišu gde živi, ali ipak se odlučila za Vranje i Olgica je bila kategorična da će taj posao poveriti koleginicama, ali život je to drugačije uredio.

- Bila je međusmena, ostale su koleginice iz prve smene, došle su iz druge, jedna je došla od kuće. Bile su tu jer su znale da mi treba podrška, svakako nisu mogle sve porađati snaju. I dolazi taj momenat kada beba kreće da izlazi i ja kao u nekom snu, okrećem se ka ikoni, prekrstim se, stavim rukavice i pomognem da na svet dođe moja prva unuka Višnja - priča Olgica, ne uspevajući da sakrije suze.

Kaže da je u sali bilo toliko dirljivo i toliko emotivno da se ne može prepričati, ali toga dana rodila se jedna devojčica, rodila se majka i rodila se baka.

Porađala je Olgica drugarice, komšinice, koleginice, Vranje je mali grad i kada sretne svoje porodilje i razmene poglede koje ih na sekundu vrate na taj čin shvati kako je njen posao najlepši na svetu.

- Često se dešava da majka koja drži dete za ruku kaže: ova teta je pomogla da se rodiš i to mi je uvek jako simpatično - priča Olgica sa prepoznatljivim osmehom na licu.

Za njen posao je jako važan timski rad. Dugo je radila po jedna babica na porođaju i ona pamti svoj lični rekord kada su se u jednoj smeni kao na traci porađale žene. Čak 12 beba se rodilo uz njenu asistenciju.

- Danas je drugačije, prvenstveno imamo one starije ginekologe sa iskustvom, a i mlade lekare koji vrhunski rade svoj posao, radimo po dve u smeni i čini mi se da smo svi pomalo adrenalinski zavisnici dok iščekujemo ono što je najvažnije u tim momentima, a to je da se začuje bebin plač. Posle toga je sve drugačije - kaže Olgica.

Posao nije ni fizički lak, bole leđa, boli ruka, ali opet srce je puno jer porodilište je jedino mesto u bolnici gde se rađa život i zato je privilegija raditi u njemu, a kruna svakog porođaja je momenat kada tek rođenu bebu spusti na majčine grudi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije