SRPSKO IME PRONEO PLANETOM: Navršava se devet decenija od smrti velikog pronalazača i rodoljuba Mihajla Pupina

PARASTOSOM u Crkvi Svete Blagovesti u kojoj je kršten, pomenom i polaganjem venaca na njegov spomenik i akademijom u Narodnom domu u Idvoru, danas se obeležava 90 godina od smrti Mihajla Pupina (1854-1935), slavnog naučnika i velikog rodoljuba.

Foto: Vikipedia

Pupin je prošao put od siromašnog dečaka iz Idvora do jednog od najcenjenijih naučnika sveta. Bio je pionir istraživanja i izuma u telekomunikacijama i rendgenologiji, čuveni Pupinovi kalemovi su omogućili prenos telefonskih signala na veće daljine, doprineo je bežičnoj telegrafiji i elektromagnetnoj rezonanci, razvio je metodu skraćenja vremena ekspozicije u rendgenskom snimanju... 

Jedan je od osnivača Američke svemirske agencije NASA, bio je član Američke akadmemije nauka, Srpske kraljevske akademije, počasni doktor 18 univerziteta... Njegova autobiografija "Sa pašnjaka do naučenjaka" ovenčana je Pulicerovom nagradom. I njome i svojim delima srpsko ime je proneo planetom. Bio je i zaljubljenik u umetnost i Narodnom muzeju u Beogradu poklonio je dela naših znamenitih slikara Paje Jovanovića i Uroša Predića, svog školskog i druga za ceo život.

Ali iznad svega Pupin je voleo svoj narod i Srbiju i uvek je bio tu da pomogne kada je Srbiji bilo najpotrebnije, a lista njegovih dobročinstava ima više hiljada davanja. Poznata je njegova nesebična pomoć u Prvom svetskom ratu. On je sa tadašnjim predsednikom SAD Vudroom Vilsonom inicirao mobilizaciju američkih dobrovoljaca, koji su sa srpskim dobrovoljcima ustali protiv Austrougarske imperije.

Mihajlo je stavio pod hipoteku celu imovinu da bi pribavio oružje. Kada su mu rekli: "Šta to radiš, Mihajlo, propašćeš", odgovorio je: "Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja. Ko ne daje za svoju otadžbinu, ne zaslužuje da je ima".

Foto Arhiva

- Za srpske nacionalne interese Pupin se borio kao američki državljanin, a prijateljstvo sa predsednikom Vilsonom bilo je ključno za razumevanje uloge naše zemlje u komplikovanim međunarodnim odnosima - kaže Vladan Škorić, izvršni direktor projekta "Mihajlo Pupin". - Kada je bio prelaz preko Albanije, njemu je rečeno za težinu situacije i on je odmah otišao kod američkih brodara. Pitali su ga: "Ko će to da plati?". Pupin je odgovorio: "Kraljevina Srbija". Kada su rekli: "A ako ne plati?". On je založio svoju imovinu. Pupin je prodao svoj izum firmi "Simens" i tako zaradio veliki novac kojim je finansirao pomoć Srbiji. Organizovao je sve kako bi pomogao svom narodu.

Godine 1912. Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. Ovu dužnost je obavljao sve do 1920. Po završetku Velikog rata, Pupin je kao tada već poznati i priznati naučnik, ali i politički uticajan u Americi, doprineo konačnim odlukama Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine SHS, između ostalog i da veći deo Banata pripadne Srbiji.

Foto Arhiva

Gotovo pola veka postoji inicijativa da se Pupinovi posmrtni ostaci, koji se nalaze u Njujorku, na groblju Bronksa, donesu u našu zemlju. O tome se pričalo još 1979. na skupu u Idvoru, prilikom obeležavanja 125. godišnjice od njegovog rođenja. Da je Pupin želeo da počiva u Srbiji, pisani trag ostavila je njegova ćerka Varvara. Amanet velikog naučnika pokušala je da ispuni prof. dr Radmila Milentijević, ali, nažalost, nije stigla.

- Prenos Pupinovih posmrtnih ostataka bio bi veliki čin za srpski narod - govorila je ona. - Pupin je želeo da bude sahranjen u Srbiji, a ta želja se vidi iz pisma njegove kćeri Varvare upućenog episkopu Nikolaju Velimiroviću 1946. Napisala je kako je "njegov interes za srpsku Crkvu bio deo prirodnog izražavanja njegove ljubavi samo za Srbiju. Njegova stvarna zapovest meni bila je da spalim njegovo telo i prenesem njegov pepeo u Srbiju".

Gigantski posao je Milentijevićeva uzela na sebe, pokušala da pronađe sve potomke iz loze Pupinovih sestara koji su bili spremni da potpišu da odobravaju da se Pupinovi posmrtni ostaci prebace u Srbiju, ali posle njene smrti ta inicijativa kao da je zamrla. Milentijevićeva se, takođe, zalagala da se u Beogradu izgradi spomenik Pupinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije