LIK SUPRUGA PRENELA NA IKONU: Književnik Nenad Novak Stefnaović oživeo ljubavne priče poznatih naučnika i umetnika iz Beograda

MALO je poznato da je slikarka Poleksija Todorović naslikala arhangela Mihaila u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.

Foto Anastas Jovanović

To je jedan od retkih portreta u crkvenom slikarstvu koji je uradila žena. Iako ovaj rad nije potpisala, što je u to vreme bilo uobičajeno, sačuvani izvori potvrđuju da je to njeno delo. Na ovoj ikoni može se videti odraz Poleksijine ljubavi prema suprugu, jer je arhangel Mihailo zapravo - Steva Todorović. On je pozirao za lik anđela. Poleksija mu je od papira napravila krila i u ruke stavila mač, pa ga je fotografisala i prema toj fotografiji naslikala ikonu.

Ovako za "Novosti" govori pisac i novinar Nenad Novak Stefanović koji godinama traga za lepim, tajanstvenim i neobičnim ljubavnim pričama Beograda. Ali, ne želi samo da ih otkrije, već i da ih oživi i ispriča tako da postanu deo duše grada, baš kao što su to bili i oni koji su ih živeli. On istražuje arhive, pronalazi stare dnevnike, pisma, sakuplja svedočanstva potomaka, pretvara zaboravljene sudbine u živopisne priče. Tako je nastao i drugi nastavak knjige "Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda".

Osim sa ljubavnom pričom slikarskog para Steve Todorovića (1832-1925) i Poleksije (1848-1939) rođene Ban, saznajemo koga je volela prva Srpkinja doktor filozofije Ksenija Atanasijević (1894-1981) i šta je spajalo, a šta razdvajalo Anicu Savić Rebac (1892-1953) i Miloša Crnjanskog (1893-1977). Opisani su i skandali operskih diva Beograda.

Umetnički pokreti donosili su svoje čudne ljubavi - Mediala: Olja Ivanjicki (1931-2009) i Leonid Šejka (1932-1970), i Zenit: Anuška (1894-1961) i Ljubomir Micić (1895-1971). Iz knjige saznajemo zašto je Koča Popović (1908-1992) imao mrtvački kovčeg u sobi, kako je izgledao bračni brodolom Josipa Broza Tita (1892-1980) i kako je šef Specijalne policije Dragi Jovanović (1902-1946) isledniku Ozne Milatoviću ispričao erotsku povest elite Kraljevine Jugoslavije.

foto: Boban Ristić

Nenad Novak Stefanović

"Radovao bih se kada biste mi dopustili da s Vama sa Kalemegdana pogledam na daleke šume. Više ste za mene bili pesnikinja koja zna više nego iko kad je Dante umro na nebu - a sada vas poznajem i tiha mirna linija vašeg govora, misli, pokreta ovija se oko mene i daje mi iluziju da sve što iz daljine gledam prolazi", pisao je književnik Miloš Crnjanski pesnikinji i filologu Anici Savić Rebac. Ona mu nije odgovarala. Kada su se sreli, upitao ju je:

"Mogu li se nadati vašem odgovoru?"

Njen jedini odgovor bio je:

"Možda."

- Ona je volela drugog, Hasana Repca, koji je u to vreme bio jedan od najlepših muškaraca u Beogradu. Sorbonski diplomac, komita kod Apisa, musliman koji se izjašnjavao kao Srbin. Anica ga je zvala Eros - kaže Stefanović. - Crnjanski je bio povređen zbog neuzvraćene ljubavi. Odbijeni udvarač hteo je da joj upropasti vezu sa Hasanom - objavio je pesmu "Reljef s likom Danta Anici Savić Rebac" u zbirci "Lirika Itake". Bila je to osvetnička pesma, ali uprkos tome Anica i Hasan su ostali zajedno. Ona je mnogo volela muža. Kada je umro, odlučila je da pođe za njim. Presekla je vene, ali su je spasli. Uporno je pokušavala da okonča život i na kraju je u tome uspela. Ostavila je oproštajno pismo, u kome je napisala: "Idem za njim." Neverovatno je da je Anica, inače profesor univerziteta verovala u seobu duša.

Čuveni zenitisti Ljubomir i Anuška Micić, kako kaže naš sagovornik, bili su svojevrsni desperadosi:

- Ona, bogata i slepo zaljubljena, izdržavala ga je, dok je on bio vizionar. Uspeo sam da pronađem njena ljubavna pisma koja mu je pisala dok su bili razdvojeni: ona u Beogradu, on u Parizu. To su strastvena, erotska pisma koja svedoče o snažnoj ljubavi.

Foto Arhiva

Stefanović je putovao u Pariz da pronađe mesto gde su živeli. U četvrti Monparnas obišao je njihove omiljene kafane, među kojima je i čuvena La Coupole:

U priči o vili Aleksandra Rankovića na Topčiderskom brdu, Stefanović govori kako se volela buržoazija a kako komunisti. U toj kući u Ulici Andre Nikolića, koja je danas ruševna i napuštena živeo je Jevrej Ervin Lovrić. Kasnije je postala dom jednog od najznačajnijih ljudi komunističke Jugoslavije.

- Ona spaja dva sveta: građanski i komunistički i, ipak, uprkos svemu ostaje svedok vremena - kaže Stefanović. - U toj priči poredim jedan komunistički brak dok su bili u ilegali i tipičan bogataški brak Lovrića. Zanimljivo je i da je kućna pomoćnica Koče Popovića, narodnog heroja i jugoslovenskog političara, ispričala da je on u spavaćoj sobi držao dva mrtvačka kovčega. Popović je bio intelektualac britkog uma, nadrealista i verovatno je na taj način hteo da poruči da smo svi smrtni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije