PODZEMNI GRAD ČUVAO HRIŠĆANE OD ZULUMA: "Novosti" u tajnoj kapadokijskoj metropoli, otkrivenoj pre nekoliko godina (FOTO)
PRIČA o pravoslavnim monasima koji su ostali skriveni u lavirintima podzemnih naseobina Kapadokije i posle razmene stanovništva između Turske i Grčke 1924. smatrala se mitom, dok arheolozi nisu nedavno otkrili tajnu komoru ukrašenu ravnostranim krstom ukopanu u dubinu brda koje dominira nad modernim kapadokijskim gradom Nevšehir.
Foto: Boris Subašić
Ljudske naseobine na njegovom prostoru nižu se u kontinuitetu već 5.000 godina, ali arheolozi nisu uspevali da pronađu arhitektonske ostatke grada pod imenom Nisa poznatom iz rimskih hronika, gde se navodi kao veliki hrišćanski centar.
Vidiljiva je samo tvrđava Nise, koja se pominje i u seldžučko i osmansko vreme, ali je grad ostao misterija. Da je tražen na pogrešnom mestu otkrili su građevinari koji su na prostoru zvanom Kajašehir (Kameni grad) počeli pre nekoliko godina da kopaju temelje novih stambenih zgrada. Uklanjali su ostatke starih lepih kamenih kuća kapadokijskih hrišćana misleći da su donje zarušene prostorije samo plitko ukopani podrumi u padini brda.
Foto: Boris Subašić
Međutim, kada su građevinci probili njihov gornji sloj, upali su u još dublju mrežu podzemnih hodnika i prostorija koja se granala duboko u brdo. Nisu mogli da joj sagledaju kraj ni da zidaju na tom lavirintu i pozvali su arheologe. Ovi su otkrili da je celo brdo izbušeno i da se u njemu nalazio veliki grad, koji je počeo da se ukopava još od drugog milenijuma pre nove ere, a da je svaka nova civilizacija nastavljala taj posao.
Ruševine koje su građevinari smatrali ostacima podruma i magacina u stvari su bile samo spoljna staništa korišćena u mirnodopskim vremenima, iz kojih se širila mreža prostorija za stanovanje, hramovi i sistem za vodosnabdevanje. Drugi, dublji ešalon prostorija bio je povezan sa spoljnim izuzetno uskim hodnicima koje je bilo lako zaprečiti u slučaju napada.
Foto: Boris Subašić
Dva najveća iznenađenja za arheologe bila su duboko uklesana crkva na čijim zidovima su se posle čišćenja milenijumskog šuta ukazale neobične freske za koje je procenjeno da potiču iz 5. veka. Još je zagonetnija bila minijaturna komora mnogo bliža površini čija je osnova kvadrat stranice jedan metar, a visina metar i po. Na njenom zidu je uklesan veliki ravnostrani krst, kakav se može videti samo u Kapadokiji i na Svetoj Gori, na koju su monasi došli upravo iz Male Azije.
Foto: Boris Subašić
Tajanstvena komora
Prostorija u koju je minijaturna ćelija ukopana nije izgledala kao podzemni hram već kao obična soba. Arheolozi su je u prvom trenutku smatrali nišom kakve su drevni Kapadokijci ukopavali u zidove i koristili ih kao police. Međutim, kada su joj prišli bliže i osvetlili je, ukazala se komora sa reljefom krsta.
ISTOČNjACI DIŽU CENE
ZBOG inavazije dalekoistočnih turista u gradiću Goremeu, centru kapadokijskog istorijsko-nacionalnog parka sada ima više kineskih, tajlandskih i tajvanskih restorana sa drečavim svetlećim reklamama, nego onih sa domaćom kuhinjom. Čak je i skromni doner sa kioska brze hrane dostigao vrtoglavu cenu od deset evra, zbog čega bekpekeri odlaze dolmušima u desetak kilometara udaljeni grad Nevšehir koji i dalje pruža mogućnost da se obeduje izvrsna kapadokijska hrana po cenama koje su za ovdašnje stanovništvo više nego povoljne.
Njenu pravu veličinu je skrivao zid visok oko metar, a onaj ko je kopao tu ćeliju iz nekog razloga je smišljeno ostavio samo mali otvor u njenom gornjem delu, tako je ulazak u komoru bio prava vratolomija. Tu nije bio kraj iznenađenjima, na dnu komore otkriven je tunelčić koji ju je spajao sa sličnom ćelijom odakle se nastavljao u dubinu brda kao uzak i nizak hodnik.
Foto: Boris Subašić
Naučnici još nagađaju šta je bila svrha komore. Neki smatraju da su se u njoj nalazile mošti nekog svetitelja u sedećem položaju tako da mu hodočasnici kroz otvor vide lice. Protivnici ove hipoteze kažu da bi takvo "pakovanje" mumifikovanog sveca i njegovo povremeno vađenje radi presvlačenja moštiju bilo isuviše komplikovano i neprimereno. Ima i onih koji smatraju da je komora bila isposnica gde su se podvizavale najstrože askete isihasti, pošto bi se naglavačke uvukli u ćeliju gde su mogli da sede ili da kleče u mraku pred krstom. Problem je što su te askete po pravilu bili usamljenici "otšelnici od sveta" koji svoj podvig nikada ne bi izvodili u prostoriji u gusto naseljenom podzemnom gradu, koja se može uporediti sa plakarom u sobi stana tankih zidova u soliteru punom stanara.
Foto: Boris Subašić
Postoji i pretpostavka da oko kelije isposnika u vreme kada je on u njoj tihovao više nije bilo drugih ljudi. Takva situacija bila je posle 1924. kada je posle grčko-turskog rata u Maloj Aziji hrišćansko stanovništvo iz Anadolije preseljeno u Grčku, a muslimansko sa Balkana u Tursku. U političkoj interpretaciji tih događaja svi kapadokijski hrišćani nazivani su Grcima, mada je tačniji službeni naziv koji je za njih korišćen u Osmanskom carstvu - Kapadokijski Rimljani.
Jer, Kapadokijci su bili upravo to, potomci građana multinacionalnog Rimskog i Romejskog carstva koji su preživeli brojne invazije u Maloj Aziji zahvaljujući svojim podzemnim gradovima. U njihovoj dubini su gomilali rezerve za preživljavanje i skrivali se u podzemnim lavirintima u opasnim vremenima, a zatim izlazili na površinu kada se situacija primiri. Arheolozi su otkrili da su svi podzemni gradovi bili povezani hodnicima, nekad dugim desetine kilometara, a etnolozi ukazuju da Kapadokijci jesu govorili grčki, službenim jezikom Istočnog Rimskog carstva, ali osobenim dijalektom koji Grci u Grčkoj gotovo da nisu razumeli. Sebe su smatrali iznad svega - Kapadokijcima i verovali da će se jednoga dana obnoviti njihova država - "Pravoslavni Rim".
Foto: Boris Subašić
U mnoštvu priča o Kapadokiji zabeležena je i legenda da se nisu svi "Kapadokijski Rimljani" preselili u Grčku tokom velike razmene stanovništva, već da su se sakrili i preživeli u svojim podzemnim gradovima, a da je među njima bilo i monaha asketa.
To bi i za nas ostala samo jedna od legendi, da u jednom od obližnjih kapadokijskih turističkih centara, u prodavnici suvenira koja je izgledala kao Ali-Babina pećina, u neurednoj hrpi majica nismo ugledali jednu koja je potpuno odudarala iz standardne ponude sa slikama balona i fantastičnih pejzaža. Na njoj je bio predstavljen Sveti Đorđe koji ubija aždaju, a videvši naše iznenađenje prodavac je rekao: "Zašto se čudite, Đorđe je iz Kapadokije, naš svetac".
Foto: Boris Subašić
Kada smo odgovorili da je on i među Srbima jedan od najpoštovanijih svetitelja, visoki mršavi prodavac se široko osmehnuo.
- A vi ste iz Srbistana, Srbije. Pokazaću vam ikone koje prave isti ljudi koji štampaju i majice. Kod njih sam se krstio. Da li ste videli u Kajašehiru onu isposnicu sa krstom? Oni su u nju stavili fotografiju jednog savremenog svetitelja iz Kapadokije. I sveti starac Pasije Svetogorac je iz Kapadokije. Među prvim Hristovim učenicima bili su Kapadokijci. Trojica kapadokijskih otaca, među kojima je Sveti Grigorije iz Nise, stvorili su Simvol vere za Nikejski sabor - tiho je dodao i namignuo, a zatim se okrenuo pravim mušterijama, turistima sa Dalekog istoka od kojih se živi. Lutalice koje tragaju za tragovima velike prošlosti natovareni velikim rančevima su danas egzotika u Kapadokiji koju su osvojile reke azijskih turista sa dubokim džepovima.
POTOMCI KOLONISTA SA BALKANA
MNOGI današnji Kapadokijci su uglavnom potomci kolonista sa Balkana posle 1924, kada je Ataturk pozivao nekadašnje podanike Osmanskog carstva da se dosele u Anadoliju. Primanjem novog državljanstva oni su od muslimana grčkog ili slovenskog etničkog porekla postajali Turci, a njihovi potomci koji žive na škrtoj i suvoj Anadolskoj visoravni poznaju Balkan maglovito iz priča predaka, kao bogatu zemlju sa obiljem vode.
- Moj deda se doselio iz Bulgaristana, iz Trakije - rekao nam je poslastičar iz Nevšehira, oduševljen činjenicom da Srbistancu ne mora da objašnjava šta je baklava, a šta tulumba i šta sadrže.
- Moji baka i deka doselili su se iz Bosne, pričali su mi da je veoma lepa zemlja, da ima mnogo planina i šuma - nadovezala se njegova plavooka supruga.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LIGA ŠAMPIONA: Trijumfi Aston Vile i Dortmunda, ali PSŽ i Barselona idu u polufinale najelitnijeg evropskog takmičenja
Kompletirana su prva dva četvrtfinalna meča Lige šampiona.
15. 04. 2025. u 22:57
JOVANA PAJIĆ OTVORILA DUŠU: "Razvod je katastrofa, stići će ga kad-tad!"
"UGROŽAVAMO naše psihičko zdravlje i zdravlje naše dece."
15. 04. 2025. u 13:29
FIFA POMAŽE SRBIJI! Albanija u šoku
FIFA je kaznila Albaniju zatvaranjem petine stadiona za meč protiv Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
15. 04. 2025. u 15:35
PRE TAČNO 113 GODINA POTONUO JE TITANIK: Jedan od čudom preživelih je potom postao olimpijski šampion - i to posle neverovatnih dešavanja
Čuveni brod Titanik potonuo je na ovaj dan. A sada, 113 godina kasnije, malo je poznato da je jedan od brodolomnika postao nakon toga - olimpijski šampion.
15. 04. 2025. u 19:59
Otac Predrag pred Veliki petak upozorava: "Ovo nije izraz vere, već obično sujeverje"
"AKO poštujemo običaje bez ikakvog smisla i saznanja o tome šta predstavljaju, onda nam je to na osudu."
15. 04. 2025. u 12:05
HIT SCENA U "POTERI": Kiks Princeze od znanja - Gagu Mirković pomešala sa ovim legendarnim glumcem
EPIZODA je bila posebna po tome što su u njoj učestvovale isključivo žene.
15. 04. 2025. u 09:40
DžEJ DI VENS UDARIO NA ZELENSKOG: To što on radi je apsurdno
U INTERVJUU za internet portal UnHerd , američki potpredsednik Džej Di Vens nazvao je napade ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na SAD „neproduktivnom retorikom“ i „apsurdnim“.
15. 04. 2025. u 10:27
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
"SINA SMO SAHRANILI U NIKŠIĆU" Željko Samardžić o najvećoj životnoj tragediji: "To je bila tuga za sve nas"
PEVAČ progovorio o bolnoj temi.
15. 04. 2025. u 10:18
Najnovije iz rubrike
MLADI VRŠČANI NASTAVLJAJU HUMANITARNO HODOČAŠĆE DO OSTROGA: Za petočlanu porodicu Milenković iz Sokobanje dosad sakupili 200.000 dinara
MLADI Vrščani Ognjen Bugarčić (19) i Bojan Jovančić (20), koji su iz svog grada 4. aprila krenuli put Ostroga sa namerom da pomognu petočlanoj porodici Milenković iz Sokobanje, koja živi u oronuloj kući od blata, bez kupatila i osnovnih egzistencijalnih uslova - prešli su polovinu puta.
15. 04. 2025. u 14:00
KRAVATE OD SVILE KAO SLIKARSKA PLATNA: Kikinđanka Smiljana Šalgo ručno oslikava mašne, marame i ešarpe (FOTO)
GRAFIČKA dizajnerka po obrazovanju, slikarka po interesovanju i talentu Smiljana Šalgo (55) iz Kikinde dugo godina je dizajnirala izloge velike lokalne trgovine, a kada bi sada neki dizajner video ešarpe ili kravate koja ona oslikava na svili, bez razmišljanja bi ih stavio u najluksuzniji izlog.
15. 04. 2025. u 06:15
PRAVNI ZASTUPNIK EPARHIJE RAŠKO-PRIZRENSKE O CRKVI U CENTRU PRIŠTINE: Hram Hrista Spasa spomenik je represiji nad 40.000 Srba
ALBANSKI ekstremisti i intelektualci oličeni u liku dvojice arhitekata, Erona Sile i Lorika Bucolija, poveli su novu kampanju da se nedovršeni Saborni hram Hrista Spasa u centru Prištine okuje u kavez i pretvori u "Muzej izgubljenih glasova" (inače ime niza ustanova u Evropi posvećenih Holokaustu). Ovoj "ideji", o kojoj su "Novosti" pisale u petak, prethodio je, 3. aprila, tekst "Šovinizam iza religije - slučaj crkve u dvorištu Prištinskog univerziteta" Gurakuča Kučija iz Instituta za studije hibridnog ratovanja OKTOPUS. Kuči je inače i ranije na meti imao SPC optužujući je za skrivanje oružja, što je svojevremeno demantovao Kfor.
14. 04. 2025. u 11:30
SPRŽILI VOZ PUN PUTNIKA: Prošlo je 26 godina od kada je NATO u Grdeličkoj klisuri počinio jeziv zločin nad civilima
Raketiranje putničkog voza na ulazu u Grdeličku klisuru jedan je od najtragičnijih događaja za 78 dana tokom kojih je, 1999. godine, NATO agresor besomučno bombama zasipao našu zemlju. Ovaj dan ostaće u trajnom sećanju svih građana Srbije kao bolna i neprolazna rana koja neće i ne može da zaceli.
12. 04. 2025. u 20:47
SRPSKU SVETINJU HOĆE DA OKUJU U KAVEZ: Skandalozan predlog albanskih "intelektualaca" za crkvu Hrista Spasa u Prištini
UOČI Vaskrsa kosmetski Albanci pokrenuli su novu kampanju protiv prištinskog Hrama Hrista Spasa, koja zapravo traje u kontinuitetu još od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju. Crkvu su od tada pokušavali da oduzmu i da je sruše, palili su je, koristili kao javni toalet, skrnavili grafitima, snimali u njoj skaredne spotove, zabranjivali bogosluženja...
12. 04. 2025. u 07:00
Komentari (0)