KOLIKO ŠARA IMA, TOLIKO VREDI: Način izrade jednog od simbola naše baštine, pirotskog ćilima, mukotrpan je i traje bar mesec dana (FOTO)
IZRADA pirotskog ćilima, sa specifičnim šarama i ornamentikom, težak je i mukotrpan posao, a glavni alati su oči i ruke.
FOTO: Privatna arhiva
Tkalje u ruci i pred sobom imaju vunu i razboj, ali prava ćilimarka zna sve od priprema razboja do "poznavanja" svake šare.
Ovako za "Novosti", o izradi svetski poznatih pirotskih ćilima, govori Slavica Ćirić, iz Ćilimarskog udruženja "Damsko srce" u Pirotu. Kaže da zvuči jednostavno, ali od potke do ćilima, potreban je bar mesec predanog rada. Vešte ruke tkalja u svaki utkaju mnogo šara, a postoje i vrlo strogi kriterijumi za izradu ćilima.
- Sve počinje od drvenog vertikalnog i horizontalnog razboja. Na vertikalnom se radi visoki kvalitet tkanja i ako se ćilim skine sa njega nemoguća je promena njegovog oblika. Kod horizontalnog je drugačije, jer kad je ćilim završen i skine se sa razboja, niti u rukama mogu da se pomeraju levo i desno, pa i oblik može da se menja - objašnjava Ćirićeva i dodaje da se način izrade ćilima naziva klečanje, a pomoću njega dobijaju se dva identična lica.
Prvi korak je osnova na razboju, a iskusna tkalja unapred zna koliko niti osnove joj treba. Noseće niti su u narodu poznate kao rese.
- Za 10 centimetara ćilima ide oko 60 niti osnove. Unapred se planira i gde će biti koja šara i kolike gustine. Kada izrade šare više ne mogu da se pomeraju, povećavaju, smanjuju ili spuštaju. Što je veća gustina šara, on je bogatiji i autentičniji, a za pirotski ćilim postoji više od 122 registrovane šare i 96 ornamenata. Izrada im je komplikovana, jer unutar šara su detalji koje treba precizno uraditi i svaka je drugačija - priča Ćirićeva.
"Sofra" simbol Srbije
ŠARA "sofra", jedna od najpoznatijih i najsloženijih, sastavljena od nazubljenih rombova u vidu zvezde i oko nje obično četiri bubice, danas se može videti ne samo u Pirotu nego i šire. Slavica Ćirić je s njom osvojila nagradu "Turistički cvet", 2010, od Turističkog saveza Srbije. Od tada, "sofra" se može videti u logu mnogih TV emisija, kao vez na odeći, iscrtana na zidovima...
Da bi ćilim "živeo" više od 200 godina, tka se od prirodne vune od ovaca sa Stare planine. Čak i kad se koristi kao tepih i kad se po njemu hoda male su šanse da se ošteti. Jedino ako je na njemu neki oštar komad nameštaja...
- Vuna ima poseban kvalitet. Mora da bude tanko predena, a kruta, čvrsta i da se ne kida - objašnjava. - Kada dođe vreme, tkalje u ruke uzimaju tupicu za sabijanje niti čime se dobija na čvrstini i ćilim bilo koje dimenzije uvek rade iz jednog komada bez spajanja.
Od 2002, ime i proizvod "Pirotski ćilim" zaštićen je u Zavodu za intelektualnu svojinu, a deceniju kasnije pirotsko ćilimarstvo upisano je u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. U toku je i kandidatura za Uneskovu listu svetske baštine.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LEPŠA NEGO IKADA, MNOGI JE NE PREPOZNAJU: Evo kako danas izgleda čuvena virdžina (FOTO)
BILA je najpoznatiji "dečak" na ovim prostorima.
13. 10. 2025. u 09:53
SUZE U RODNOM SELU HALIDA BEŠLIĆA: Meštani Knežine se okupili, odjekuju stihovi njegovih pesma (VIDEO)
OSIM meštana Knežine, danas su na skup došli ljudi iz Sarajeva, Tuzle, Sokoca, te brojnih drugih okolnih mesta
12. 10. 2025. u 15:59
"DOVOLjNO JE KAD LEGNEMO, KAD ME DODIRNE..." Mirka o najvećoj intimi sa Vujadinom: "Možda zato nisam udata"
"DOVOLjNO je kada legnemo i taj dodir, to su te neke sitne stvari..."
13. 10. 2025. u 08:54
SVI KAO JEDAN - ZA HALIDA: Ko je sve stigao iz Beograda da se oprosti od Bešlića
OPROŠTAJ od muzičke legende...
13. 10. 2025. u 10:44 >> 11:33
POTRESNO: Glumcu Emiru Hadžihafizbegoviću pozlilo na oproštajnom skupu u Halidovu čast
NA sreću, ljudi u njegovoj blizini brzo su reagovali i pritekli mu u pomoć.
13. 10. 2025. u 08:19
SAŠA MATIĆ ISPRIČAO ŠTA MU JE HALID BEŠLIĆ REKAO U POSLEDNjEM RAZGOVORU: "Samo mi je rekao - Biće dobro, biće dobro"
MNOGE poznate ličnosti su stigle iz Beograda u Sarajevo na komemoraciju.
13. 10. 2025. u 11:29
MISTERIOZAN UREĐAJ SNIMLjEN PRE PADA NADSTREŠNICE: Dragan J. Vučićević otkriva nove dokaze (FOTO)
GLAVNI urednik Informera Dragan J. Vučićević ekskluzivno je otkrio nove dokaze o padu nadstrešnice u Novom Sadu na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine.
13. 10. 2025. u 11:53
POLICIJA NA POZIV NOVOG DIREKTORA UŠLA U JUNAJTED GRUPU: Po nalogu VJT češljaju se Šolakovi papiri
NA POZIV novog direktora, policijski inspektori ušli su danas po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u prostorije Junajted grupe gde, kako se saznaje iz izvora bliskog tužilaštvu, prikupljaju dokumentaciju o poslovima ove bivše firme Dragana Šolaka.
13. 10. 2025. u 11:20
OTAC PREDRAG: Najveći greh Srba na slavama "To je šamar svetitelju"
OTAC Predrag Popović objašnjava da se slave u istoriji kod Srba vezuju za period ili dan u kom je određena porodica primila hrišćansku veru.
12. 10. 2025. u 12:33
Najnovije iz rubrike
PLEMSTVO OČUVALO SRPSKO NASLEĐE U RUMUNIJI: Kapitalno delo dr Saše Jašina o 200 porodica koje su odbranile srpski identitet
NA poslednjem popisu 2021. u Rumuniji je prebrojano 12.026 pripadnika srpske nacionalne manjine što je 33,5 odsto manje od 18.076 koliko ih je popisano 2011. Ovaj dramatičan pad je nastavak dugog procesa nestajanja nekada brojnih i uticajnih Srba u istorijskim kneževinama Vlaškoj, Transilvaniji i delu Moldavije.
12. 10. 2025. u 09:40
NI POSLE 110 GODINA NEMA DOSTOJNOG SPOMENIKA NAJSLAVNIJEM BRANIOCU BEOGRADA: Majoru Gavriloviću memorijal duguju i prestonica i Čačak
NAJSLAVNIJI branilac Beograda, major Dragutin Gavrilović, ni posle 110 godina od junačke odbrane srpske prestonice - nema spomenik ni u njoj ni u rodnom Čačku.
11. 10. 2025. u 08:00
SEOBA NA SRPSKIM PLANINAMA: Divokoze sa Tare na Kopaoniku
Prema planu Ministarstva poljoprivrede, divokoze se vraćaju u srpske planine: iz Nacionalnog parka Tara jedanaest jedinki preseljeno je na Kopaonik, a jedna je nadavno stigla i na planinu Stol kod Babušnice. Posle nekoliko decenija, ova vrsta ponovo „osvaja“ svoja nekadašnja staništa.
09. 10. 2025. u 13:24
POZADINA ATENTATA MISTERIJA DO DANAS: Pre 91 godinu u Marselju ubijen kralj Aleksandar Prvi Karađorđević
ATENTAT u Marselju 9. oktobra 1934. kada je bugarski terorista Vlado Černozemski hicima iz pištolja "mauzer" naneo smrtonosne rane jugoslovenskom kralju Aleksandaru i francuskom ministru spoljnih poslova Žan-Luju Bartuu nije rasvetljen jer bi istina mogla i danas da izazove veliku političku štetu.
09. 10. 2025. u 07:30
NA KRIMU POSTALI PLANINARI I MORNARI: Na obali Crnog mora, u najvećem međunarodnom dečjem kampu na svetu, boravilo devetoro đaka iz Srbije
DECA iz Srbije, njih devetoro - Jelena Tošković (10), Ana Ristić (11), Aljina Đokić (13), Momčilo Zogović (14), Smiljka Janković (15), JelenaAndrić (15), Milan Ostojić (15), Irina Perović (16) i Barbara Uremović (16) provela su tri nedelje u "Arteku", najvećem međunarodnom dečjemkampu na svetu, smeštenom na crnomorskoj obali Krima. Mali genijalci, koji su snimili dokumentarni film o učešću Crvene armije u oslobođenjuBeograda pre 80 godina, u ovu svojevrsnu dečju državu stigli su kaoučenici koji vole ruski jezik i dobitnici su prve nagrade zadokumentarac, a u Beograd su se vratili kao deo novih porodica: mornarske, planinarske, umetničke, artekovske.
08. 10. 2025. u 06:27
Komentari (0)