GEST DEČAKA, ZA OSMEH DEVOJČICE OBOLELE OD KARCINOMA: Čestitost dečaka Lazara (FOTO)

Gest Lazara Ponjavića (13), dečaka iz Gornjeg Milanovca, probudio je najplemenitija osećanja bezbroj ljudi koji su čuli za njegov gest: svoju dugu, bujnu, kovrdžavu kosu, u želji da postane saborac deci koja vode rat protiv karcinoma - podario je za izradu perika. Prethodnih dana, posle hemoterapije, jedna devojčica dobila je poklon koji joj vraća samopouzdanje, osmeh i olakšava joj put do potpunog izlečenja, a poseta reportera „Novosti“ porodici plemenitog dečaka otkrivala je, reč po reč, bistri izvor njegove čestitosti.

porodična arhiva Lazara Ponjavića

- Na internetu sam video da je moguće donirati kosu. Nosio sam dugu kosu otkad znam za sebe, sada sam je prvi put potpuno skratio – govori Lazar i predstavlja nam svoju porodicu.

porodična arhiva Lazara Ponjavića

Stariji brat, Stefan (19), student je mašinstva i uzor je mlađem.

Saznajemo zatim, da majka Marija, referent u ovdašnjem sudu, posle ovog posla odlazi na drugi i održava higijenu u jednoj zgradi.

Otac Zoran radi za onaj „hleb sa  sedam kora“, u rudniku olova i cinka. Onaj koji važi za najpošteniji. I teškom mukom, krvlju i znojem zarađen. U dugim smenama, duboko pod zemljom.

- Da ima „sedam kora“, tako za rudarski posao govore, ali ja sam zahvalan što ga imam i jedino žalim što od početka svog radnog veka nisam u rudniku.  Naš kolektiv je veliki i dobar, pa kad odem na odmor, pronervozim se jer mi nedostaje. I rudara nikad nema dovoljno, pa gledam da se čim pre vratim – uz osmeh, priča Zoran - Kada ima vremena, sa jednim kolegom radim i privatno, bavimo se ugradnjom behatona.

Kratak trenutak tišine usledio je jedino posle naše opaske: rudarski posao jeste plemenit, ali ujedno nosi veliki rizik, opasnost…

Tišina kratko traje. Ne daju se Ponjavići omesti. Teškoće i trpljenje, ni jednom ih rečju ne spominju. Oseti se da o tome ni ne misle puno. Sve može da bude, ali blagodat kojom su nagrađeni i radost koju čestit život pruža, od toga se njihov život sastoji.

- Sve treba probati, ljudima je strah najveća prepreka da rade i da žive bolje. Neću i ne mogu, to u našoj porodici niko nikad nije rekao. Suština naših života je da jedni o drugima brinemo – dodaje majka Marija, pokazujući nam Lazarove fotografije u narodnoj nošnji, kaže, pravoj šumadijskoj.

A tu je, kao deo svakodnevice Ponjavića, još jedan dar – muzika.

porodična arhiva Lazara Ponjavića

- Išao sam prvo na folklor u KUD „Šumadija“. Tu sam zavoleo muziku i ubrzo sam, pre tri godine, uzeo harmoniku u ruke i počeo da učim pod mentorstvom Gorana Savića. Nedavno sam bio na svom prvom takmičenju – kaže Lazar – Prvi koraci jesu bili teški, bilo je pomisli da odustanem, ali mi je sada drago što sam istrajao.

Marija dodaje, bilo je i suza, ali svaki početak je težak.

porodična arhiva Lazara Ponjavića

- Nemojte da mislite da je sve kod nas idilično. Mi se trudimo oko dece, bude tu i nervoze kao u svakoj porodici.  Ali, šta su nedaće i prepreke, pred bogatom nagradom za sve što činimo: naša deca gledaju da ispune svoj „deo posla“, a to je pre svega, da budu dobri ljudi. Odatle proizilazi ostalo naše činjenje. Otuda i kod Lazara ideja da učini dobro, makar to bio i mali gest kao što je darivanje kose  – ističe Marija.

Na izmaku ledenog zimskog dana u Gornjem Milanovcu, toplo je oko srca, u društvu jedne „obične srpske porodice“.

DVOJE BORACA NA ISTOM ZADATKU

Kako je Lazareva kosa iz frizerskog salona u Gornjem Milanovcu, stigla u Beograd i izmamila osmeh jedne devojčice, prvi posle hemoterapije?

Sreli smo u Gornjem Milanovcu frizerku Maju Ćalasan. Ona nam objašnjava da je kvalitetna, zdrava, duga i nefarbana kosa najčešće materijal za dodatke – ekstenzije, reč je o estetskom dodatku za žene i devojke koje žele da budu u tendu ili da izgledaju lepše.

porodična arhiva Lazara Ponjavića

- Na sreću, postoji i svest da ovakva kosa može služiti za izradu perika, za svakoga ko je posle hemoterapije ostao bez kose. Do sada je kod mene došlo 5 ili 6 ovakvih donatora  - objašnjava Maja.

Maja, saznajemo i to, sticajem nesrećnih, tragičnih okolnosti, već punih 10 godina sama brine o svoje dvoje dece. Zato ne čudi da su se dva borca, Maja i Lazar, našli „na istom zadatku“, da makar malo osnaže devojčicu koja ratuje protiv karcinoma.

- Kosa se veže u snopove duge preko 30 centimetara. Mi smo Lazarevu kosu poslali u Beograd, Udruženju „Uvek sa decom“, a oni su obezbedili da se perika izradi. Treba znati i to da izrada jedne ovakve perike košta 53.100 dinara -  objašnjava Maja – Pomenuto, kao i slična udruženja čine veliki i važan posao. Možete ih pronaći na internetu i u skladu sa mogućnostima, pomoći.

Preporučujemo

Najplemenitiji podvig

0 2

SKROMNI HEROJI IZ KIKINDE: Nikola Linjački i Dušan Santrač golim rukama iz zapaljene kuće izvukli dvoje teško povređenih sugrađana (FOTO)

09. 01. 2026. u 14:00

Reportaže

0 1

TOKOVI KULTURE U MEANDRIMA BEGEJA: Miran grad u ravnici, uvek spreman za dinamična dešavanja

09. 01. 2026. u 07:20

Reportaže

0 0

DAN KADA SE RODIO SPAS: Najradosniji hrišćanski praznik Božić i prethodno Banji dan obeleženi svečano

09. 01. 2026. u 07:10

Najplemenitiji podvig

0 1

DOBROTA SE NE DA POKORITI: U susret 63. Najplemenitijem podvigu "Večernjih novosti"

09. 01. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije