STVORIO SUVERENU SRBIJU: Navršava se 125 godina od smrti kralja Milana Obrenovića, obnovitelja naše nezavisnosti

PRE 125 godina, 11. februara 1901, preminuo je usamljen i u izgnanstvu u Beču prvi novovekovni srpski kralj Milan Obrenović, obnovitelj nezavisne i suverene Srbije, koju je iz pozicije vazalne kneževine osmanskog carstva izveo na međunarodnu scenu kao punopravnu državu.

vikipedia

Docnijom banalizacijom istorije iz dinastičkih i ideoloških razloga, predstavljan je uglavnom kao tiranin, ženskaroš i kockar čime su zamagljene ili potpuno skrivene činjenice koje ga čine velikim vladarom svoje male i siromašne Srbije, sa veoma malo obrazovanih ljudi, za koju je učinio najviše što se moglo učiniti.

 Posle 125 godina od njegove smrti i tri i po decenije od propasti jugoslovenskog projekta Srbija je ponovo sama i izložena unakrsnoj vatri interesa velikih sila, što bi trebalo da doprinese istinitom i razumnom sagledavanju Milanovog dela.

- Do danas su u istoriografiji, uglavnom, isticane negativne strane kraljeve ličnosti, te je izgledalo da on uopšte nije mario za državne poslove i napredak Srbije, a Milan Obrenović je, naprotiv, osećao veliku odgovornost koja ga je čak i plašila - kaže prof. dr Suzana Rajić, šef Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Govorio je: "Ja sam potpuno ubeđen da Srbiji ne ostaje ništa drugo nego postati modernom evropskom dravom, ili izgubiti svaki razlog postojanja svoga samostalnog opstanka". Naglašavao je da i kada bi svi u Srbiji glasali da mu se da apsolutna vlast, da on na to ne bi pristao.

vikipedia

Kralj Milan je osavremenio vojsku i 1880. osnovao Vojnu akademiju insistirajući da se njeni najbolji polaznici upućuju u inostranstvo na usavršavanje. Rezultat su bili briljantni oficiri poput Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Mihaila Rašića... Oni su dobili ratove od 1912. do 1918. sa obučenom vojskom, jer je Milan 1883. uveo obavezni vojni rok.

- Reforme vojske koje su započete posle oslobodilačkih ratova 1876/78. zasnivale su se na izgradnji profesionalnih vojnih institucija. One su dovele do prerastanja narodne vojske, koja je u evropskom javnom mnjenju važila za armiju male vrednosti, u dobro organizovanu i obučenu vojsku mešovitog sistema popune i evropskog uzora. Glavni pokretači i nosioci tih procesa bili su kralj Milan Obrenović i vojvoda Radomir Putnik, a posebna pažnja posvećena je selekciji i obuci komandnog kadra - navodi pukovnik prof. dr Dalibor Denda iz Instituta za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane.

vikipedia

Prosvetna delatnost kralja Milana bila je sveobuhvatna, on je učestvovao u osnivanju Srpske kraljevske akademije, podsticao kulturne, naučne i građanske institucije, omogućio nastanak modernih političkih stranaka i 1881. uveo obavezno školovanje ženske dece.

Obnovio je tradiciju Nemanjića da krunidbena crkva bude Žiča, istinski istorijski centar Srpske crkve, a u njegovo vreme uobličena su državna znamenja Srbije i ustanovljeni Orden belog orla i Orden Svetog Save. On je uveo državni grb sa dvoglavim nemanjićkim orlom koji i danas koristimo, a osmislio ga je veliki istoričar i diplomata Stojan Novaković. Standardizovani su decimalni merni sistem i dinar kao nacionalna moneta, čime je prekinut dugotrajni haos. Uvedeno je osnovno obrazovanje i zdravstvene mere. Zahvaljujući negativnoj propagandi radikalskih populista i tada je obavezna vakcinacija bila političko pitanje. Pravnici smatraju da je njegovo ustavno rešenje iz 1888. bilo slobodoumno a da su srpski zakoni o štampi, zborovima i udruženjima iz vremena kralja Milana prevazilazili slobode uobičajene u tadašnjoj Evropi.

vikipedia

Upečatljiv primer protivljenja Milanovoj modernizaciji bili su politički sukobi oko izgradnje železnice koja je krajem 19. veka bila najmoderniji i najbrži način prevoza ljudi i robe, simbol civilizacije. Poslanici Narodne radikalne stranke Nikole Pašića su sumnjičili kralja i vladu za korupciju pri uzimanju kredita i davanju koncesija za izgradnju prve pruge i iznosili tvrdnje da je voz "antisrpski i antipravoslavni đavo".

Železničko pitanje se i danas koristi za proglašavanje kralja Milana "izdajničkim austrofilom" iako je on do ratova s Turskom 1876-1878. vatreni rusofil. Čak je pristao da Srbija, iako nespremna uđe u rat 1876. jer je to zahtevala Rusija, koja je pak Sanstefanskim mirom iz 1878. predala Bugarskoj srpske etničke i istorijske teritorije. Na Berlinskim kongresu 1878. ta nepravda je osujećena i Srbiji je priznata puna suverenost uz znatno teritorijalno proširenje najviše zalaganjem službenog Beča. Austrougarska je naravno zahtevala kontrauslugu, izgradnju železnice, a Milan se racionalno okrenuo Beču u interesu Srbije, videvši da prijateljstva u politici nema, već samo interesa.

vikipedia

U kapitalnoj monografiji posvećenom prvom novovekovnom srpskom kralju dr Suzana Rajić podseća da proklamovanjem nezavisne i teritorijalno uvećane Srbije 22. avgusta 1878, okončan proces započet Srpskom revolucijom. Naša zemlja je tada konačno ušla u sistem međunarodno priznatih država i više nije bila "pitanje" velikih sila već priznat subjekt međunarodnog prava čime je stvorena i osnova za punu unutrašnju suverenost. Cilj kralja Milana "da unesemo u naš narod onaj evropski duh koji je tolike jake države obrazovao i utvrdio" time je došao u prvi plan, ali početak tog procesa bio je težak i nepopularan, jer je političko obrazovanje naroda bilo nedovoljno za visoko postavljene ciljeve.

vikipedia

SISTEMATSKI UMANjIVAN ZNAČAJ

OGORČENA i primitivna politička borba u 20. veku je i proglašenje Kraljevine Srbije umesto u zasluge okvalifikovala kao "neoprostivi greh" kralja Milana. Njegov značaj je u obe Jugoslavije sistematski umanjivan jer je time država Srbija uvedena u evropski monarhistički protokol, što je vrhunsko dostignuće toga doba koje je obezbedilo punu simboličku ravnopravnost sa drugim državama. Kraljevski suverenitet je kao oblik državne legitimacije doveo do diplomatskog jačanja Srbije, uključivanje u evropski sistem etiketa, ugovora i rangiranja i jačanje samopoimanja Srba kao slobodnog naroda.

Preporučujemo

Najplemenitiji podvig

0 4

SKLANjAO SAM MU UGALj SA LICA...: Rudar Nenad je u jami, iz zagrljaja smrti oteo svog kolegu Dragana

09. 02. 2026. u 14:00

Reportaže

0 1

ŠANSA ZA ŽIVOT - 65.000 EVRA: Teško bolesna Jovana iz Pirota trebalo bi da primi rusku vakcinu protiv melanoma

06. 02. 2026. u 17:44

Reportaže

0 1

ZLATNA MEDALjA "SRPSKOJ RATNICI": Veliki uspeh modnog fotografa Pavela Surovog na internacionalnom takmičenju u Portugalu (FOTO)

06. 02. 2026. u 15:21

Reportaže

0 2

VEK I PO POMAŽU BEZ DANA PAUZE: Crveni krst Srbije obeležava 150 godina od osnivanja i priznavanja od strane međunarodnog komiteta u Ženevi

06. 02. 2026. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije