GORAK MED SEMBERSKIH PČELARA: Treću godinu zaredom, loše vremenske prilike doprinele skromnim prinosima

VREMENSKE (ne)prilike, česte majske kiše i niske temperature u vreme cvetanja bagrema od koga su pčelari očekivali najviše, već treću godinu zaredom, doprinele su da prinosi meda budu više nego skromni. To je samo jedna stavka u moru problema, koja zagorčava ukus meda semberskih pčelara.

Bagrem ove sezone podbacio / Foto B. Milošević

Veliki problem predstavlja i neuređeno tržište lekova za pčele, kao i politika podsticaja pčelarima.

Uvoz meda sumnjivog porekla i kvaliteta koji je preplavio tržište, zbog kojeg trpe i pčelari i konzumenti, takođe pričinjava velike štete pravim pčelarima.

Svi ovi problemi, bez obzira na tradiciju, znanje i dugogodišnje iskustvo, prate i pčelara Bratislava Lukića, doktora veterinarskih nauka, koji na periferiji Bijeljine ima pčelinjak sa dve stotine košnica.

Lukići su početkom godine u Brčkom osvojili dve zlatne medalje za livadski i lipov med, i šampionski pehar za najbolji med u BiH na Međunarodnom organoleptičkom ocenjivanju meda.

- O pčelinjim proizvodima i značaju pčela za život na planeti, suvišno je diskutovati. Med je odavno, i hrana i lek, a istraživanja su pokazala, da svaki treći zalogaj koji konzumiramao u ishrani, zavisi od pčele. Nažalost, to u Semberiji nije prepoznato, jer sem sedam maraka po košnici sa republičkog nivoa, Agrarni fond iz Bijeljine ne planira nikakav podsticaj za pčelare, dok pčelari u Brčkom dobijaju 30 KM po košnici - kaže Lukić.

Oko 70 odsto useva i biljaka cvetnica u svetu, zavisi od oprašivanja, i nije daleko od istine tvrdnja da bi, ukoliko nestane pčele, za nekoliko godina nestalo celo čovečanstvo. Na nesreću, upravo u to intenzivno vreme oprašivanja, nekontrolisano kreće i čovek sa hemijskim tretiranjima voćnjaka,polja sa žitaricama, tretiranjem komaraca, što sve skupa doprinosi velikom uginuću pčela.

Pored toga, u mnoga pčelinja društva, pored varoe i nozemoze, uselila se i opaka bolest "američka kuga" koja, takođe, uz lečenje neadekvatnim preparatima, utiče na uginuće pčela.

OD PČELARENjA MOŽE DA SE ŽIVI

AKO bi se ovoj oblasti, samo malo više posvetila pažnja,od pčelarenja mogu solidno da žive porodice koje su nezaposlene, pojašljava Bratislav Lukić, koji ovih dana sa svojim pčelama kreće u seobu na bagremac, lipu, na livade pored reke Save.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije