Republika Srpska

ŠMITA IMENOVALA NJEGOVA AMBASADA: Diplomatsko predstavništvo nije nadležno da odredi ko je šef OHR

S. MIŠLjENOVIĆ

18. 10. 2024. u 14:56

MEĐU dokazima koje je Sudu BiH dostavila odbrana Miloša Lukića, direktora "Službenog glasnika Republike Srpske", a kojem se sudi zajedno sa predsednikom RS Miloradom Dodikom zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH kojeg Banjaluka ne priznaje, nalazi se i diplomatska nota SR Nemačke o statusu njihovog kontroverznog diplomate.

ШМИТА ИМЕНОВАЛА ЊЕГОВА АМБАСАДА: Дипломатско представништво није надлежно да одреди ко је шеф ОХР

Foto: OHR

U verbalnoj noti nemačke ambasade u Sarajevu, koja je upućena ministarstvu spoljnih poslova BiH dan pre dolaska Šmita, 29. jula 2021. godine, navodi se da će "novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit imati obezbeđenje policijskih službenika iz Nemačke i da će ti službenici doputovati 30. jula u BiH". U pomenutom dokumentu, a što naglašavaju Lukićevi advokati, nigde nema nijedne reči obrazloženja na koji način je Šmit postavljen za visokog predstavnika i kojom je to odlukom imenovan na ovu funkciju.

Advokat Miljkan Pucar, koji zastupa Lukića, kaže za "Novosti" da Tužilaštvo nije želelo odbrani da dostavi dokaze koje je tražilo od OHR i Ministarstva inostranih poslova u Savetu ministara.

- Morali smo na zaobilazni način da pribavljamo tu dokumentaciju. Ona je vrlo jasna, da Šmit nema legalitet i legitimitet da se zove visokim predstavnikom.

Pucar je naveo da je odbrana predala dopis Ambasade Nemačke u kojem piše da je "Šmit visoki predstavnik" iako pomenuto diplomatsko predstavništvo nema ovlašćenje da odredi ko je visoki predstavnik, nema nikakve odluke o tome, ni priloga da je Šmit izabran.

Ešdaunov obračun sa Banjalukom

BONSKA ovlašćenja koja ima Visoki predstavnik u BiH, ustanovljena su decembra 1997. godine na zasedanju Saveta za sprovođenje mira, u Bonu. Usvojena su mimo Dejtonskog sporazuma i Republika Srpska ih nikada nije priznala. Prema njima, visoki predstavnik u BiH može da donosi amandmane na ustave RS i Federacije BiH, zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu. Od 1997 godine visoki predstavnici su nametnuli više od 1.000 različitih odluka u BiH, među kojima i smene funkcionera Srpske.

Tu se posebno izdvojio Pedi Ešdaun koji je 2004. godine u jednom danu "skinuo" 60 funkcionera RS. Tada su smenjeni predsednik Narodne skupštine RS i lider SDS Dragan Kalinić i ministar unutrašnjih poslova RS Zoran Đerić. Ešdaun je u narednih nekoliko meseci 2004. smenjivao redovno političare RS, a među onima kojima je zabranjeno političko delovanje bio je i tadašnji član Predsedništva BiH Mirko Šarović.

- Nakon toga, šef kadrovske službe OHR svojim potpisom i pečatom dostavlja Ministarstvu inostranih poslova BiH da mu se izda identifikacioni dokument da ima imunitet i da je on diplomata u BiH. Izvinite, ali Šmit može samo da bude nemački diplomata jer mu je Ambasada Nemačke dala ovlašćenje, a ne UN! Svi visoki predstavnici bili su službenici UN, a ne svojih zemalja odakle su dolazili - naglašava Pucar.
On je istako i da je Ministarstvo inostranih poslova, ne poštujući Bečku konvenciju, izdalo takav dokument.

- Tužilaštvo BiH traži od Ministarstva inostranih poslova BiH da mu to dostave, oni to dostavljaju i to bivšem predsedniku Suda BiH koji to dostavlja u ovaj spis, iako u tom dopisu ne stoji uopšte broj tog spisa, niti to da je sudija Mirsad Strika, koji je u to vreme bio predmetni sudija.

Pucar je istakao da je odbrana dokazala i da OHR ne želi da odgovara na njihove zahteve, te da Tužilaštvo BiH nije dokazalo da bonski zaključci postoje u BiH.

- Od prvog dana govorimo da bonski zaključci ne postoje jer u pravnom prometu BiH nigde nisu objavljeni.

Naš sagovornik podseća da je Srbija nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma donela zakon koji je objavljen u "Službenom glasniku SR Jugoslavije" kao međunarodni dokument, kojim se potvrđuje Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, zajedno sa svim aneksima.

- Onda i bonski zapisi moraju da prođu proceduru ako se smatraju međunarodnim dokumentima. Ali ni do dana današnjeg nema međunarodne procedure već se, kako kaže i Sud u Strazburu, neformalna grupa zemalja se sastala jednom pre 27 godina i nešto rekla i to su bonski zapisi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ONI SU OTROVANI: Otac Saleta i Dejana Matića prvi put govorio o tome kako su izgubili vid

"ONI SU OTROVANI": Otac Saleta i Dejana Matića prvi put govorio o tome kako su izgubili vid