BANJALUKA GLAVNI GRAD, UKIDA SE VEĆE NARODA: Kao odgovor na jake udare vlasti u Srpskoj odlučile da usvoje novi ustav

U DANU kada se u Republici Srpskoj obeležavaju 33 godine od usvajanja prvog i aktuelnog Ustava, koji je usvojen 28. februara 1992. godine, predsednik Milorad Dodik najavio je usvajanje novog najvišeg pravnog akta koji će vrlo brzo u parlamentarnu proceduru.

Foto: N.L.

- Javna rasprava trebalo bi da traje 15-20 dana. Novi ustav neće biti u suprotnosti sa Ustavom BiH jer se Republika Srpska zalaže za izvorni Dejtonski mirovni sporazum, a ovakav potez motivisan je činjenicom da se iz Ustava skloni Veće naroda RS. Jedna od kvalifikacija koja stoji u prvom, ali i u današnjem Ustavu je da je glavni grad Republike Srpske Sarajevo, što nije tačno. Glavni grad RS je Banjaluka, što će takođe biti definisano - najavio je Dodik. 

Veće naroda je nametnuta institucija Republici Srpskoj od strane visokog predstavnika i nije deo dejtonskih rešenja. Njegova uloga je da potvrđuje ili osporava zakone Narodne skupštine RS. Ukoliko ovo telo "uzme na zub" neki zakon, odnosno potegne institut - vitalni nacionalni interes, a to najčešće radi Klub Bošnjaka u Veću, onda taj propis ide pred Vrhovni sud RS na proveru, a to se, po pravilu, odugovlačilo unedogled.

Predsednik Srpske je već godinama unazad najavljivao da Veće treba ukinuti. 

- Sav proces oko zakona u RS zaustavlja Veće naroda i mi ćemo rešiti pitanje te formulacije, koju ranije nismo uspeli. Kada smo mogli, protivio se SDS - istakao je Dodik.

On je ranije pojasnio da je Veće naroda u RS, iako ne postoji po Ustavu BiH, uvek popunjeno, dok u Domu naroda Federacije BiH, koji je dejtonska ustavna kategorija u FBiH, nikada ne sede srpski članovi. 

- U FBiH nikada nisu hteli da to pitanje reše, dok je u Veću naroda RS procedurom predviđeno da se do krajnjih granica popuni broj Hrvata i Bošnjaka, a ako to ne može nikako, onda ih biraju odbornici po skupštinama opština ili gradskim skupštinama. Oni su izborna baza i biraju se do potrebnog broja.U Federaciji to nikada nisu hteli da urade. 

Dodik je istakao da je prvi Ustav jedan od najznačajnijih konstitutivnih akata koji je bio osnov za stvaranje Srpske. 

- Odluka o donošenju Ustava Republike Srpske, čiji sam i ja bio sudionik, što mi je velika čast i činjenica na koju sam veoma ponosan, nije bila ishitrena, niti slučajna, nego jasan odgovor na sve zlo koje se spremalo srpskom narodu u tadašnjoj BiH. Prvi Ustav Republike Srpske, ukazao je Dodik, usvojen je u trenutku kada u BiH još nije bilo oružanih sukoba i odražavao je političku volju srpskog naroda i želju da ima nezavisnu svoju Republiku. 

On je istakao da to nije bio hir tadašnjeg srpskog političkog korpusa i naroda, već je njegovo donošenje bila neminovnost, preka potreba, jer je taj akt sveto pismo i temelj pravne moći, sigurnosti, legaliteta i legitimiteta Republike Srpske. 

- Srbi su znali i nosili u sebi stradanja Jasenovca, Prebilovaca, Starog Broda, Kozare, Podrinja i drugih mesta gde smo izgubili našu mladost. Nismo želeli da se to ponovi i Republika Srpska je tada, kao i danas bila istorijska težnja srpskog naroda, a nikava akcija. To je bila opravdana reakcija i odgovor na ono što se opet spremalo Srbima u BiH. Dodik je istakao da je tada bio posebno ponosan na jedinstvo koje je iskazano u Skupštini srpskog naroda, svesni trenutka u kojem se nalazi srpski narod, za razliku od današnje situacije kada iz ličnih interesa i ko zna kakvih pobuda poslanici opozicije napuštaju zasedanja u delikatnim momentima kada se odlučuje o pitanjima od krucijalnog značaja za RS i njenu budućnost.

Predsednik Srpske je poručio da će RS i on kao njen predsednik uvek poštovati Ustav, jer je, kako je naglasio, na njemu položio zakletvu.

- Sada sam bio predmet sudskog procesa jer sam poštovao Ustav, a ja poručujem da ću uvek poštovati najviši pravni akt Srpske i ponašati se u skladu s njim, a oni u Sarajevu mogu da rade šta hoće. Nenad Stevandić, predsednik parlamenta RS, kaže za "Novosti" da će kada dođe materijal za novi Ustav biti održana kvalitetna rasprava: - U RS postoji dovoljan broj pravnih eksperata koji se bave ustavnom materijom. Važno je da novi Ustav RS bude kvalitetan akt i sa normativnog, naučnog i stručnog karaktera, kao i Ustav RS koji je donet pre 33 godine i koji koristimo i dan-danas. U svakom slučaju, i druge zemlje su menjale ustave i donosile nove i oni su odraz nove situacije u društvu, ali i pogleda u budućnost. Inače, procedura nalaže da se Ustav Republike Srpske donosi dvotrećinskim brojem glasova poslanika Narodne skupštine, tako da je za njegove izmene ili donošenje novog potrebno 55 ruku poslanika.

VIŠE OD 500 SRBA DA NAPUSTI INSTITUCIJE 

BiH DODIK je pozvao Srbe zaposlene u institucijama BiH, a čije je delovanje zabranjeno na području Republike Srpske, da daju otkaze i pređu u ustanove RS. Reč je o pedesetak Srba zaposlenih u Sudu BiH i Tužilaštvu i oko 450 angažovanih u SIPA. Inače, Narodna skupština RS u četvrtak je usvojila set propisa, a među njima i Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, na teritoriji Republike Srpske. Propisano je da zakoni o Sudu i Tužilaštvu BiH, Agenciji za istrage i zaštitu BiH (SIPA) i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH (VSTS) neće biti primenjivani niti će se izvršavati na tlu RS. Narodna skupština RS usvojila je po hitnom postupku Zakon o dopuni krivičnog zakonika RS, kojim je propisano da će nepoštovanje odluke institucija i organa Srpske u institucijama BiH ili jedinicama lokalne samouprave biti kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina. Dodik je pojasnio kako će se na terenu manifestovati novi propisi. - Ako, na primer, neki tužilac živi u Istočnom Sarajevu, nastavi da radi u Tužilaštvu BiH, shodno zakonu biće procesuiran zato što krši taj zakon i zaprećena je kazna zatvorom od pet godina. Nas ne zanima nikakva reformisana BiH, nego ustavna BiH. To je i za SIPA po istom principu. Donećemo isti zakon za VSTV, svi tužioci i sudije u RS će dobiti nova rešenja i imenovanja u skladu sa odlukama RS.

OKVIR ZA OČUVANjE NARODA I SLOBODE PREMIJER

Republike Srpske Radovan Višković rekao je juče da je donošenje prvog Ustava RS, 28. februara 1992, ozvaničilo političku i demokratsku borbu srpskog naroda u tadašnjoj BiH, borbu za svoja prava i opstanak na ovim prostorima. 

- Svest tadašnjih političkih predstavnika Srba i snaga da iznesu jedan ovako značajan dokument je nesaglediva. Tada, kao i danas, značaj te odluke je višestruk. Ustav koji je tada donet bio je i ostao okvir u kojem je srpski narod sačuvao svoja prava i slobode. Ovaj datum je potvrdio čiwenicu da je srpski narod ustavotvoran narod, koji je poštovao i primenjivao Ustav i bivše SFRJ, kao i današnje BiH. I tada i danas namere drugih nisu bile iste kao i namere srpskog naroda, preglasavanje koje smo doživeli tada doživljavamo i danas, principi rasturanja ustavnih okvira su ostali potpuno isti, a to je prostor BiH bez Srba, samo sa jednim narodom, po principu jedan čovek jedan glas - naveo je Višković. Povodom 9. januara, Dana Srpske, ali i 33 godine od proglašenja prvog Ustava RS, sinoć je u Beogradu, u Domu Vojske Srbije, organizovan svečani prijem.

NIKŠIĆ ODBIO POZIV NA DIJALOG

NISAM spreman da učestvujem ni u kakvim pregovorima niti da dogovaram bilo koji oblik dalje političke saradnje sa institucijama Republike Srpske, sve dok ne budu obustavljeni i poništeni svi oblici neustavnog, antidejtonskog i antidržavnog delovanja. To podrazumeva opoziv i poništenje svih neustavnih akata koje je predložila Vlada, a usvojila ili će tek usvojiti Narodna skupština RS ili drugi organi i tela ovog entiteta kojim se osporavaju nadležnosti i autoritet državnih organa i institucija, kao i institucija definisanih Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini. To je u svom odgovoru lideru RS Miloradu Dodiku i predsedniku Vlade Radovanu Viškoviću napisao premijer FBiH Nermin Nikšić, a na njihov poziv za dijalog o poštovanju Dejtonskog sporazuma. - Apsolutno je neprihvatljivo i neutemeljeno u Ustavu BiH i Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH da entiteti, kao niže administrativne jedinice, odnosno njihovi predstavnici, raspravljaju o statusu i pitanjima BiH kao suverene, jedinstvene i nedeljive države. Svaki vid rasprave o pitanjima iz nadležnosti države BiH može se voditi bilo putem institucija BiH ili, u slučaju razmatranja političkih pitanja, funkcionisanja parlamentarnih većina i političkih prioriteta države, u formatu koji pretpostavlja učešće predsednika ili predstavnika parlamentarnih stranaka na nivou države BiH. Tako je i do sada bio slučaj, jer smo na razgovorima učestvovali pre svega kao predsednici svojih partija, a izvršne funkcije koje obavljamo samo su davale dodatnu težinu i značaj razgovorima i postignutim dogovorima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije