TAJNI JEZIK DETALJA: U Trebinju prvi put prikazane kopije ornamenata iz fundusa Galerije fresaka (FOTO)

NA freskama srpskih srednjovekovnih manastira, osim likova svetaca ibiblijskih scena, nalaze se detalji, ornamenti koji su sitni, ali važnielementi.

Privatna arhiva

Cvetni i motivi vinove loze, geometrijski oblici i životinjskefigure, pažljivo oslikani uz ivice fresaka, oko stubova i u pozadiniimaju simboliku, svrhu i poruku. Freskoslikari su njima povezivaliumetnost, veru i tradiciju.

Upravo je u Muzeju Hercegovine u Trebinju, u okviru Dučićevih dana, otvorena izložba "Srpski srednjovekovni ornamenti na freskama" muzejskog savetnika dr Bojana Popovića na kojoj su prvi put javnosti prikazane kopije ornamenata koje je uradio Svetislav Strala (1891-1957), jedan od prvih konzervatora i kopista fresaka Narodnog muzeja Srbije. U okviru izložbe, prikazane su i rukotvorine inspirisane srpskim srednjovekovnim ornamentima.

Privatna arhiva

- U staroj srpskoj umetnosti, želja da se sveta slika, freska ili ikona, načini savršenom, podrazumevala je i obavezni ornament - kaže Popović. - Za slikanje ornamenata korišćena je paleta zvučnih i jasnih boja. Omiljeni su bili ukrasi sačinjeni od spojenih krugova, krstova i oni trolatični nalik ljiljanu. Ornamenti mogu biti organozovani u spojenu šaru ili pravilno raspoređeni u naizmenične ukrase. Karirani ornament, koji je u grčkim izvorima opisivan kao krstasti ili krstoobrazni, jedan je od često primenjenih integralnih ukrasa. Sličan je sačinjen od osmougaonika ili šesnaestougaonika, kocaka, pravougaonika, krstova. Zakrivljenim linijama se stvara lozica, krugovi naizmenični ili spojeni. U njih i između njih, upisivani su zoomorfni i vegetabilni motivi.

U Galeriji fresaka čuva se oko 200 kopija ornamenata koje je uradio Strala. Na izložbi je prikazano 100 kartona.

- Strala je u međuratnom periodu bio stalni član ekipe koja je pod vođstvom Vladimira Petkovića stvarala dokumentaciju delom publikovanu u monografijama manastira. Ovaj poduhvat je finansirao naš slavni naučnik Mihailo Pupin - kaže Popović. - Kada je priman u zvanje profesora na Tehničkom fakultetu, Strala je predstavio 125 tabli sa 300 prikaza. Kasnije ih je zaveštao SANU. Bio je plodan i brz umetnik. Tokom kopiranja ornamenata u Skopskoj Crnoj gori, najčešće je ostajao samo dan u hramu, a izuzetno, za najveće spomenike, poput Matejča i Lesnova, izdvajao je nekoliko dana. Njegovo delo je jedno od najboljih svedočanstava o modelaciji ukrasa, izvijanju prave linije, predstavljanju kruga, elipse, ispravljanja krivulje u pravu, stvaranju iluzije prostornosti, ili u specifičnoj arabesci prikaza dve dimenzije.

Privatna arhiva

Ornamenti u zidnom slikarstvu izvođeni su bez šestara i lenjira, slobodnom rukom. Pri ukrašavanju su često preuzimani motivi sa kamene plastike.

- Rozete u svodovima izvode se od 12. veka do Kalenića - kaže Popović. - Tokom perioda srednjovekovlja, ornamenti se stilizuju i gube trodimenzionalnost. U slikarstvu perioda Nemanjića jednopotezna predstava životinja kod koje neznatno titranje linije menja orla u zmaja, pticu, odgovara svedenoj predstavi zoomorfnih motiva u zlatovezu. Poseban tip ornamenata, spojenih krugova duginim bojama, tipičan je za moravske spomenike. Omiljeni su bili ukrasi sačinjeni od spojenih krugova, krstova, trolatični ornamenti nalik na ljiljan. Među ornamentima su i simbolične predstave, poput razlistalog krsta sa Golgote. Pored obaveznog praćenja slike tekstom, od slova je nekada formiran i ornament. Posebno se ističe pseudokufsko pismo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije