Republika Srpska

MANASTIR MAŽIĆI NA TROMEĐI: Hram čuva tajne srpske srednjovekovne hirurgije

Рато Миловић

16. 08. 2020. u 12:30

SVETINjA na samoj tromeđi Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, u Mažićima, nedaleko od Priboja, na levoj obali Limskog jezera, leži usamljena.

МАНАСТИР МАЖИЋИ НА ТРОМЕЂИ: Храм чува тајне српске средњовековне хирургије

Foto R. Milović

Manastir Svetog Đorđa, nekadašnja Orahovica Dabarska, a sada Mažići, u svom dvorištu čuva ostatke srednjovekovne bolnice, u kojoj su se Srbi na ovim prostorima lečili i operisali.

Bolnica u manastiru Mažići jedna je od najstarijih iz zlatnog doba srpske srednjovekovne medicine, kada su osnivane prve bolnice u manastirima, Hilandaru 1191. i Studenici 1208. godine. Bolnica je osnovana u drugoj polovini 12. veka u porti manastira u selu Mažići,

HRAMOVNA slava manastirske Crkve Svetog Đorđa je Đurđic (16. novembar), ali ovaj hram, sagrađen u 12. veku, a više puta rušen i obnavljan, svakodnevno posećuju vernici.

Reporter "Novosti" je tu zatekao Milana Kićevca, filmskog režisera, predsednika crkvene opštine u Budimpešti, sa kumom Uglješom Bulatovićem rodom iz Herceg Novog, nastanjenim u Feketiću. Kićevac je ovde drugi put posle 20 godina.

- Bio sam prvi put u vreme kada se iz ruševina podizao ovaj manastir, sada sam radostan što sam ga zatekao u ovako dobrom stanju, obnovljenog iz temelja. Tu sam bio sa vladikom Filaretom i monahom Kiprijanom 1999. godine, a sada ni jednog od njih tu nema. Manastirom upravlja igumanija Evsevija. Geološkim istraživanjima, ovde su otkrivene i praistorijske humke iz ranog bronzanog doba, pa ostaci srednjovekovne bolnice i hirurški instrumenti iz 12. veka, slični današnjim, a služili su za operacije na lobanji. Ovo je zaista zavetno mesto, vredno poštovanja i zato sam mu se vratio posle dve decenije - kaže, za "Novosti", Milan Kićevac.

Bolnica je osnovana u drugoj polovini 12. veka u porti manastira

VIŠE informacija o manastiru Mažići, odnosno Orahovica, pod kojim imenom se sreće u istorijskim izvorima, ima arheolog Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

- Prvu obnovu ovog hrama je izvršio kralj Milutin. Po četvrti put, gotovo iz temelja je obnovljen od 1999. do 2004. godina. Spada u šest najznačajnijih srpskih manastira i pod zaštitom je Republike Srbije. Veruje se da ovaj lokalitet pod zemljom skriva blizu 2.000 skeletnih ostataka. Pronašli smo i nekoliko hirurških instrumenata i naočare, slične onim "lenonkama" koje je nosio Džon Lenon, legendarni član "Bitlsa" - kaže arheolog Derikonjić.

Foto R. Milović

Milan Kićevac iz Budimpešte, sa kumom Uglješom Bulatovićem
LEKARI

PRVI srpski lekari bili su empirici i radili su u manastirskim bolnicama koje su osnivane po uzoru na vizantijske. Oni su svoja znanja i veštinu prenosili svojim sledbenicima. Tako su se monasi, lekari epirici ove bolnice pored lečenja bavili i obučavanjem lekarskoj veštini onih koji su im pomagali i koji su kasnije trebalo da ih naslede.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SELEKTOR DELFINA ODREDIO SPISAK IGRAČA: Poznato ko će braniti boje Srbije

SELEKTOR "DELFINA" ODREDIO SPISAK IGRAČA: Poznato ko će braniti boje Srbije