Fudbal

STADION U ČURUGU DOBIJA IME ZDRAVKA RAJKOVA : Dogodine, povodom jubleja, 100 godina od osnivanja FK Hajduk

Slobodan Bajić

20. 11. 2025. u 10:24

STADION fudbalera Hajduka u Čurugu, člana Prve novosadske lige, poneće ime Zdravka Rajkova (1927- 2006.), legendarnog fudbalera Vojvodine i reprezentacije Jugoslavije, rođenog Čuružanina koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji jugoslovenskog i vojvođanskog fudbala.

СТАДИОН У ЧУРУГУ ДОБИЈА ИМЕ ЗДРАВКА РАЈКОВА : Догодине, поводом јублеја, 100 година од оснивања ФК Хајдук

Iduće godine, Hajduk obeležava značajan jublej, čitav vek od osnivanja a takođe dogodine, navršava se dve decenije od smrti Zdravka Rajkova, koji je u svom rodnom Čurugu načinio prve fudbalske korake i ostao upamćen kao ponos sela, simbol uspeha, rada i sportskog viteštva.

- Opština Žabalj i Mesna zajednica Čurug su prihvatili predlog Udruženja za fudbalsku i sportsku istoriju “Vremeplov” i Sekcije veterana fudbalera Vojvodine, da se Zdravku Rajkovu podigne spomen-ploča, kao i da stadion Hajduka ponese njegovo ime- kaže Miladin Purać, nekadašnji golman Vojvodine, sada predsednik veterana.

Inicijativa je zvanično prihvaćena na obostrano zadovoljstvo, što su na zajedničkom sastanku Uroš Radanović, predsednik opštine Žabalj i Zoran Šolaja, član Opštinskog veća zadužen za sport, ugostili delegaciju veterana Vojvodine, Miladina Puraća, predsednika, Vasu Pušibrka, počasnog predsednika i Kostu Rajevića, osnivača udruženja “Vremeplov”. Oni su, takođe, precizirali aktivnosti i konkretne korake za realizaciju inicijative, koja će biti jedan od centralnih elemenata proslave stogodišnjice Hajduka u Čurugu.

Zdravko Rajkov, rođen 30. decembra 1927. godine u Čurugu, jedan je od najvećih fudbalera koje je Vojvodina ikada imala i jedan od najistaknutijih centarfora jugoslovenskog fudbala posle Drugog svetskog rata.

Karijeru je počeo u rodnom mestu, a nastavio u Vojvodini, gde je ubrzo postao jedan od ključnih igrača. Za tim sa „Karađorđa“ nastupao je od 1947. do 1958. godine i upisao oko 400 nastupa, uz više od 200 postignutih golova na zvaničnim i prijateljskim mečevima. Bio je poznat po snažnom udarcu, izuzetnom skoku i vrhunskoj realizaciji, kao vrhunski centarfor svoga vremena.

Bio je i standardni reprezentativac Jugoslavije. Za nacionalni tim odigrao je 28 utakmica i postigao 11 golova. Učestvovao je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine, gde je reprezentacija osvojila srebrnu medalju, kao i na Svetskom prvenstvu 1954. u Švajcarskoj, potvrdivši status jednog od najopasnijih napadača u Evropi.

Vojvodina je u tom periodu davala veliki broj reprezentativaca, među kojima su pored Rajkova, bili i legendarni Todor Toza, Veselinović, Vujadin Boškov, Franja Hirman, Aleksandar Aca Ivoš, Dobrivoj Krstić, Milan Vukelić, Slavko Svinjarević…

- Zdravko Rajkov je jedan od igrača koji su obeležili „zlatne pedesete“ godine našeg kluba- kaže Vasa Pušibrk, član prve šampionske generacije fudbalera Vojvodine iz 1966. godine.- To je bio jedan lep period u istoriji Vojvodine. Iako nijedan trofej nije stigao u vitrine, igra kojom su plenili očarala je sve ljubitelje fudbala širom Jugoslavije, pa je klub vrlo brzo stekao naklonost i simpatije svuda u bivšoj državi. Navijači Vojvodine koji se sećaju tog perioda s pravom ga nazivaju “zlatne pedesete”. Između ostalog, to je bilo u vezi i sa dolaskom Baneta Sekulića na mesto trenera, pošto je on bio taj koji je uveo praksu da se stvaraju i forsiraju mladi igrači.

Vojvodina je 1951. godine stigla do svog prvog finala Kupa maršala Tita, eliminisavši Milicionar, Srbobran, Rabotnički, Partizan i Hajduk. U finalu se sastala sa zagrebačkim Dinamom i u prvom meču u Zagrebu poražena je sa 0:2. Po tadašnjim pravilima, poslednji meč finala igrao se na stadionu JNA u Beogradu, pa je Vojvodina, iako je u revanšu bilo oko 20.000 gledalaca, ipak bila uskraćena za pravi domaći teren. Dinamo je još jednom pokazao kvalitet i ponovo slavio sa 2:0 i osvojio trofej.

Prvu veliku evropsku pobedu, Vojvodina je ostvarila u sezoni 1954/55 godine. U osmini finala nekadašnjeg Srednjoevropskog kupa, fudbaleri u „pola belom- pola crvenom“, sastali su se sa Romom i u Novom Sadu slavili sa ubedljivih 4:1. U revanšu u Rimu, Roma je vodila sa 4:1, ali je Vojvodina napravila neverovatan preokret i pobedila sa 4:5, uz čak četiri gola Zdravka Rajkova. U četvrtfinalu, su se sastali sa Slovanom iz Bratislave, koji je u dva meča bio bolji (0:0 i 3:0) i tako se plasirao u narednu rundu.

Posle igračke karijere, Rajkov se uspešno posvetio trenerskom poslu. Radio je u više zemalja, između ostalih u Iranu i Tunisu, gde je ostavio značajan trag i osvajao titule. Smatra se jednim od pionira profesionalnog jugoslovenskog trenerskog rada u inostranstvu.

Preminuo je 30. jula 2006. godine u 79. godini života, u Meksiku, u Meksiko Sitiju, gde je i sahranjen, u krugu porodice.

„Zlatne pedesete“ Vojvodine

Treneri Vojvodine tokom „zlatnih pesdesetih“ bili su Bane Sekulić (1948. – 1951), Ljubiša Broćić (1952), Milorad Ognjanov (1952), Gustav Lehner (1953. – 1957) i Antal Lika (1957. – 1959)a igrali su Lazar Vasić, Vujadin Boškov, Sima Milovanov, Ilija Malenčić, Todor Veselinović, Zdravko Rajkov, Franja Hirman, Radomir Krstić, Dobrosav Krstić, Jozef Velker, Andraš Vereš, Mladen Krgin, Jugoslav Popov, Milorad Jablanov, Jovan Slepčev, Žarko Nikolić, Aleksandar Ivoš, Novak Roganović, Stevan Slivka, Dragoljub Blažić, Luka Malešev, Mladen Vučinić, Stevan Bena, Čedomir Sentin, Silvester Takač, Stevan Sekereš, Petar Hevizi…