PARČE HLEBA, KOMAD NEBA I PRIČA O NAŠOJ DUŠI: Izložba "Koreni" u Srpskoj olimpijskoj kući u Parizu uveliko privlači veliku pažnju posetilaca

ŽITO sa srpskih polja, pirotski ćilimi, oblak iz Beograda, drvo iz Srbije, srce koje kuca kada neko prođe pored njega.

Foto: Goran Čvorović

To je samo deo izložbe pod nazivom "Koreni" umetnika Dušana Jovovića, kojima Srpska kuća u Parizu za vreme Olimpijade dočekuje goste, u Parku Vilet, odmah pored kuće domaćina Francuza.

- Izložba kao svoj zaštitni znak ima drvo – ističe domaćin Srpske kuće Danijel Nikolić. - Koren mu je identičan krošnji. Krošnja su generacije koje slede, a koren simboliše pretke i napravljen je kao DNK lanac. To su geni naših predaka. I naš glavni zadatak je da te božanstvene gene, Milutina Milankovića, Milene Marić Ajnštajn, Nikole Tesle, kao stablo prenesemo sledećoj generaciji.

Cilj postavke je da se pokaže da, kao narod, često u istoriji, nismo mislili samo na sebe i da su naši inovatori uglavnom darivali čitavo čovečanstvo. Autor Dušan Jovović je u svom konceptu uvezao sport, kulturu, nauku i umetnost. Tu se paralelno odvija i priča o istoriji srpskog olimpizma, od prvih modernih Olimpijskih igara 1896. godine, kada je prvi Srbin, Momčilo Tapavica, osvojio medalju, bronzanu, u tenisu. Nastupio je pod austrougarskom zastavom, jer je Vojvodina tada bila u njenom sastavu. Tu je i podatak da je Kralj Aleksandar Obrenović bio prvi šef jedne države prisutan na ceremoniji ostvaranja.

Kada se priča o korenima i vezi s budućnošću, tu je neizostavno i deo posvećen Nikoli Tesli koji ne samo što je izmislio naizmeničnu struju i elektromotor, već je i prvi najavio bežični prenos informacija, današnji internet. Dušan Jovović je animirao njegove crteže. Pravi se, tako, veza između energije, pokreta i sporta. Zvezdama i kretanjem kroz vreme daje se i omaž Milutinu Milankoviću, kreatoru savremenog kalendara, koji je prvi počeo da priča o globalnom otopljavanju i pokazao cikluse sunca.

- Imamo korene kao nešto što je trajno i vreme kao nešto što je prolazno. I na vremenu se vidi prikaz Novaka okovića i mnogih sportista koji su osvajali medalje za Republiku Srbiju i koji su, iako u vremenu koje je prolazno, uspeli da obezbede mesto u korenima, što je trajno. Postaju tako deo korena našeg naroda – ističe Nikolić.

Tu je i video-prikaz najvećih uspeha naših sportista poslednjih godina. Snimci su u bojama naše zastave. Digitalizovane su i fotografije iz Arhiva Jugoslavije koje je retko ko do sada imao priliku da vidi. Na zidu koji je nazvan "Mural večnosti" ispisana su imena sportista koji su učestvovali na Olimpijskim igrama za Republiku Srbiju, ma kako se država zvala kroz istoriju – Kraljevina Srbija, Kraljevina SHS, Kraljevina Jugoslavija, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG ili Srbija.

Postavljen je i prozor u EKSPO. Mogu da se vide prolaznici u Beogradu u realnom vremenu i da se sa njima na daljinu odigra društvena igra. 

- Beograd je pre tačno godinu dana baš ovde u Parizu dobio organizaciju EKSPO 2027, čime smo dokazali još jednom da se kao narod bavimo inovacijama i menjanjem sveta nabolje, jer samo su se velike nacije koje su želele da svet bude bolje mesto upustile u organizaciju Svetske izložbe. U centar smo stavili čoveka i igru kao osnovnog pokretača inovacije, nauke, sporta i umetnosti. Ajfelova kula je napravljena zbog Međunarodne izložbe, veš mašina, Teslin elektromotor i Pupinov telefon, takođe – podseća naš sagovornik. 

Prolazi se, zatim, kroz portal koji je simbolično zamišljen kao vrata između ovozemaljskog i vanvremenskog.

- Tu je suština naše priče. Počinje sa pet slika kojima je Jovović na jedinstven način ispričao priču o pet faza života. Tu su svi elementi života, oni lepi, i oni manje lepi. Srce je puno ožiljaka, ali je tu i pčela, kao glavni izvor života. Svaka od ovih slika ima 54 sloja, u koja su utkane fotografije, ilustracije, crteži, slike. Uneto je i više od milion optičkih vlakana, koja daju optičku iluziju dimenzionalnosti, jer je slika jako tanka. Iz nje izbija svetlost, koju smo doneli iz Srbije – kaže Danijel Nikolić.

Prekoputa je oblak od paučinaste pene, a reč je o komjuterskom algoritmu koji vrši analizu vremenskih podataka s interneta i u zavisnosti od toga kakva je prognoza vremena u Srbiji, menja boje. Dok oblazimo Srpsku kuću u Parizu saznajemo tako da će vreme u Srbiji biti stabilno i lepo.

U Pariz su doneti srpski simboli života. Među njima i žito koji je požnjeveno prošle jeseni na srpskim poljima.

- Doneli smo ne samo parče hleba, već i komad neba, da ispričamo priču o tome šta je Srbija dala i šta tek može i želi da pruži. Doneli smo dušu – ističe Nikolić.

Ljudsko srce, skulptura, vajarski rad, kuca i podseća prema zamisli autora Dušana Jovovića na to da naše telo neće zauvek biti ovde, da smo svi prolazni i da naša tela nisu večna, da nam je vreme trajanja na planeti ograničeno. Ali, ako se pogleda kroz stakleni prozor u koji je srce postavljeno, videće se koreni.

- Stalno učeći i gradeći, i stalno dajući najbolje od sebe, ali ne sebi, svom narodu, već čitavom čovečanstvu, poput Tesle, Milankovića, Mileve Marić ili Nadežde Petrović, svako u svojoj oblasti ima šansu da postane koren, stub i oslonac svoga naroda – kaže domaćin Srpske kuće.

Priča o korenima se završava ulaskom u žitno polje. Tu su i pirotski ćilim, kao i projekcija fresaka iz različitih srpskih manastira, uz drevnu srpsku muziku koja prati ceo događaj. Prisutna je i turistička organizacija Srbije koja poziva sve da dođu u našu zemlju i da se upoznaju s njenim prirodnim lepotama i gastronomijom. Na raspolaganju su suveniri - opanci, šajkača, "unučići"…

Ulaz je besplatan, a posećenost izuzetno velika. Dok smo boravili u Kući, došli su gosti iz Lesota, Slovenije, Francuske… Srpska kuća je otvorena svakog dana od 10 do 22 sata. Na svaki pun sat performans izvode članica KUD "Kolo", a tu je i drugi kulutruno umetnički program koji je priredilo Minstarstvo kulture.

Ko hoće da "čalabrcne", na raspolaganju mu je i restoran, a na meniju su ćevapi s fruškogorskim tartufima, leskovačka mućkalica, komplet lepinja, smuđ na smederevski način, vasina torta, suva pita s orasima i sladoledom od žita… Cene su po pariskim standardima pristupačne, od 7 do 15 evra. Tu su i rakija, domaće pivo, srpska vina.

- Sav prihod biće uplaćen kao podrška mladima iz Srbije koji upišu francuske umetničke škole, da bi im na ovaj način pomogli da se ostvare kao umetnici i da se zatim vrate u svoju Srbiju, da poput naših predaka, ono najbolje što imaju, daju svom narodu, ali i celom čovečanstvu – ističe Danijel Nikolić.

BOGAT PROGRAM

U Srpskoj kući nastupaju poznati umetnici, poput Bilje Krstić i "Bistrika", trubači Dejana Petrovića i Bobana Markovića, pantomimičar Makro Stojanović, plesna akademija "Viva Dens", bend Vlade Maričića, grupa "Kal", operski pevači Nataša Tasić Knežević, Saša Knežević, Ljubica Vraneš i Dragoljub Bajić… Solistički koncert održaće Slobodan Trkulja, biće prikazan film o generalnu Svetomiru ukiću, a organizovaće se i susreti sa srpskim olimpijcima. 

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije