VREMEPLOV NI SIRENE NISU ISPRAZNILE ŠUMICE: Odbojkaši Partizana i Crvene zvezde 1. aprila 1999. odigrali meč za vreme NATO agresije

NATO agresija na SR Jugoslaviju nije ugasila sportskih duh svih naših asova. Među prvima koji su izašli na teren bili su odbojkaši, kojima nije padalo napamet da uzmiču pred napadima 17 zemalja Severnoatlantskog vojnog saveza. Tako su 1. aprila u beogradskoj dvorani "Šumice" pred 1.000 gledalaca igrači Crvene zvezde i Partizana sa majicama sa metom odigrali meč odlučni da pokažu svetu nepokolebljivi duh svog naroda. U tom neobičnom večitom derbiju pobedili su crno-beli sa 3:0 (25:20, 30:28, 25:19).

FOTO: N. Paraušić

Ni sirene koje su označile vazdušnu opasnost nisu oterale ni navijače i igrače u skloništa. Naprotiv, pesmom sa razlasa najljući rivali su bili odlučni da odmere snage i da na trenutak oraspolože svoje pristalice. Na terenu su pokazali drskost, hrabrost i ponos i na svoj sportski način su odgovorili agresoru. Crveno i crno-beli su više od jednog časa plenili igrom na parketu i često zasluživali aplauze vernih navijača.

- Rezultat ove utakmice nije važan. Želimo samo da svi budemo zajedno i da pokažemo da se ne plašimo. Ovo je naš mali doprinos zemlji, koja se nalazi u teškoj situaciji - istakao je tadašnji predsednik Odbojkaškog saveza Jugoslavije Aleksandar Boričić.

Ostalo je zapisano da su za Partizan igrali: Prtenjača, Trubint, Jović, Vasović, Mitrović, Miljković, Mandić, Balandžić, Popov, Spirovski, a za Crvenu zvezdu: Branković, Kostandinović, Vukanović, Tanasković, Mrđa, Stanković, Periš, Ilić, Bogdanović, Perović, Janić, Tomić, Milošević.

Dva dana kasnije odbojka je bila u centru pažnje i na Trgu republike, gde su se svakodnevno održavali koncerti. U mešovitom sastavu, odbojkašice i odbojkaši predvođeni tadašnjim kapitenom Crvene zvezde Željkom Tanaskovićem i u to vreme biserom Ivanom Miljković odigrali su prijateljski meč koji je okončan nerešeno - 1:1 u setovima.

- Želeli smo da se pridružimo muzičarima i da oraspoložimo narod. To se videlo i 1. aprila, kada smo partizanovci i mi odigrali pravi meč u kojem smo sa navijačima pokazali da se ne plašimo agresora, da smo puni samopouzdanja, jer vodimo pravedan rat - govorio je tada Tanasković.

I tadašnja zvezda u usponu Ivan Miljković je širio optimizam:

- Mi smo svim srcem uz narod, ovo je i naš vid pomoći i podrške pravednoj borbi. Bilo bi lepo da i ostali sportisti krenu istim putem.

I krenuli su, jer su ubrzo na sportska borilišta izašli i košarkaši, fudbaleri, rukometaši...

Košarkaši na Kalemgdanu

ZA razliku od odbojkaša, košarkaši Partizana i Crvene zvezde su 3. aprila odigrali meč na Kalmegdanu, mestu gde je rođena jugoslovenska košarka. I to samo 12 sati pošto je bombardovano srce Beograda. Navijači su ispunili tribine do poslednjeg mesta, a crno-beli su bili bolji - 111:93 (55:50).

Tada su večiti rivali poslali i poruku da se ne boje, da igraju najbolju košarku i da vole otadžbinu više od svega. A u poruci su i naglasili:

- Dozvolite da parafriziramo reči legendarnog hrabrog kragujevačkog profesora: "Pucajte, mi ćemo i dalje igrati najbolju košarku na svetu".

Partizan je na tom meču igrao u sledećem sastavu: Đokić 12, Brkić 22, Bjegojević 2, Čubrilo 2, Stevanović, Gilić 7, Varda 2, Vidačić 7, Tomašević 23, Radošević 13, Lukovski 21, a Crvena zvezda: Vidačić 10, Pavićević, Rakočević 14, Peković 13, Aleksić, Stanojević 18, Bolić 12, Radmanović 11, Jestratijević 13, Popović, Topić 9, Tica 4.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije