VRATIO SE KAO POBEDNIK: Nikola Dedović ponosan što je sa vaterpolistima odbranio olimpijski tron na Igrama u Parizu

DEJAN Savić mu se 2022. zahvalio na saradnji, Uroš Stevanović ga ja 2024. pozvao da pomogne "delfinima". Nikola Dedović je kao iz topa rekao "da" selektoru i na Olimpijskim igrama u Parizu pokazao koliko je bio neophodan vaterpolo reprezentaciji Srbije. I može da se pohvali sa dva olimpijska zlata.

FOTO: Profimedia

Dete Partizana, zvezda Vašaša se u suštini u reprezentaciju vratio drugi put. Prvi put 2019, kada su mu Nemci nudili državljanstvo, a tadašnji selektor Dejan Savić je odlučio posle pet godina da mu pruži novu šansu. Nije se domogao medalje na SP 2019. i EP 2020, ali je u Tokiju 2021. prvi put postao olimpijski pobednik. Potom nije bio u Savićevim planovima, da bi ga Stevanović uoči olimpijskog turnira pozvao pod nacionalnu zastavu, a on uzvratio sjajnim partijama u Parizu.

- Posle SP u Dohi, gde smo bili sedmi, selektor Stevanović me je pozvao i pitao da li imam želju da se priključim reprezentaciji, na šta sam ja odmah odgovorio pozitivno. Taj razgovor je bio kratak, obojica smo znali šta želimo, a ostalo je bilo onako kako sam i zamišljao - priča u telefonskom razgovoru za "Novosti" Nikola Dedović.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Na opasku da li je ikad pomislio da će dobiti treću šansu Nikola kaže:

- Iskreno, nisam previše razmišljao o tome. Kada mi se 2022. Savić zahvalio šansu je dobila nova generacija. Doduše, smatrao sam da smo Miloš Ćuk i ja po godinama deo te ekipe. I na kraju se ispostavilo da je bilo tako. Iskreno posle Dohe imao sam neki osećaj da ću dobiti priliku, jer sam smatrao da svojim znanjem i iskustvom mogu da doprinesem poboljšanju u igri i pozitivnom rezultatu.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Dedović smatra da njegov odlazak u ruski Sintez nije uticao na Savića da mu se zahvali:

- Deki mi je rekao da ne računa na mene još dok sam bio u Špandauu. I nisam razmišljao o tome zašto je tako odlučio. Ja lično gledam kakav je ko igrač i šta može da doprinese. A bio sam u zrelim igračkim godinama, imao 30. Ipak, kada sam zaigrao za Vašaš ponovo sam privukao pažnju.

Na Nikolinom primeru se vidi da ne treba nikoga otpisivati iz reprezentaciji.

- Uvek sam govorio, i kada sam bio mlađi, da u seniorskom sastavu treba da igraju najbolji, oni koji mogu najviše da pokažu. Naravno da treba pružiti šansu mlađima i drago mi je što im je selektor Stevanović na turniru Svetskog kupa omogućio da osete kult reprezentacije. Ali, kada su najbitnije utakmice treba da igraju najbolji, manje je važno da li imaju 16 ili 36 godina - smatra Dedović.

Ono što Dedovića čini ponosnim su dva olimpijska zlata. I to su njegove jedine medalje sa najvećih takmičenja.

- Ekipa u Parizu se dosta promenila u odnosu na onu iz Tokija. Svi su govorili da je sastav podmlađen, a mi uopšte nismo bila mlada ekipa, imali smo dosta vaterpolista sa velikim igračkim iskustvom, što nam je pomoglo da savladamo sve prepreke koje smo imali u gradu svetlosti - primećuje Dedović.

Atmosfera uoči Pariza nije bila ohrabrujuća. Posle Tokija na tri SP i dva EP nije osvojena medalja...

- Sigurno je da se očekivalo da će posle izrazite dominacije prethodne generacije i odlaska velikog broja igrača da neće moći da se nastavi takav niz rezultata... Te tri godine bile su veoma naporne, veoma intezivne, prikupljala se snaga, nova ekipa sticala je iskustvo, a Ćukov i moji dolazak je verovatno doprineo da se na kraju postigne ovakav rezultat - ističe Dedović.

U anketi "Total vaterpola" izabran je u idealnu postavu sveta, a za Dušana Mandića je najbolji igrač planete...

- Po meni je najbitnije je da smo ostvarili rezultat, kakav smo želeli i da sam mogao da dam svoj doprinos u osvajanju olimpijskog zlata. Zbog toga sam presrećan. A sve ostalo su dodatno lepe stvari. Naravno da mi prija, što sam u idealnoj postavi po izboru jednog od najprestižnijih portala u svetu vaterpola. Samo, ovo je kolektivan sport i kada se podvuče crta najvažnije je što samo mi zajedno uradili - naglašava Dedović.

A recept iz Rija i Tokija, kada se igralo slabo u grupi, primenjen je i u Parizu...

- Turnir je dugačak. Moram priznati da na velikim takmičenjima ne čitam novinske članke, ali vidim da ljudi nisu upućeni u sistem takmičenja. Po meni, na turniru imamo dve faze takmičenja, jedna je grupna, u kojoj je najbitnije izboriti nokaut fazu, a ono pravo počinje od četvrtfinala. Mi smo ispunili sve što smo želeli. Naravno nije išlo onako kako smo mi zamišljali da će da ide... Ali, mislim da je to bio pravi put, da smo utakmicu po utakmicu podizali formu, kad god je bilo najbitnije bili smo najbolji i na kraju smo ostvarili ono što smo želeli - ističe Dedović.

Mnogi koji su sa vama bili u olimpijskom selu pričaju da se u početku delovali veoma zabrinuto. Koliko vam je pomogao susret sa Novakom Đokovićem.

- On je došao kod nas, mislim posle Australije. Novak je naš najveći sportista, podelili smo lična iskustva, razmenili pozitivnu energiju, s kojom on sam zrači, dao nam je neki podstrek i na neki način poistovetili se sa njim i uspeli da nastavimo dalje - priča Dedović.

Kada upoređuje ekipe iz Tokija i Pariza primećuje da ih krasi, što i sve generacije, pobednički mentalitet i zajedništvo:

- Ljudi stalno govore o kultu reprezentacije Srbije. Ja stvarno mislim da je kult, ko god je na bilo koji način osetio duh te reprezentacije svestan je šta mu sve donosi i šta mu znači. Ko god je ikada zaigrao za reprezentaciju zna na koji način treba da se ponaša, da se odnosi prema svim obavezama koje su pred njim. Razlika između ekipe iz Tokija i Pariza, je što su onaj tim svi stavljali u grupu favorita za osvajanje zlata, a nas nisu, jer nije bilo rezultata prethodnih godina. Drago mi je što smo uspeli sve da demantujemo i da smo pokazali da smo mi ti koji se pitamo u bazenu.

Moramo da se prilagodimo

SVETSKA federacija je ponovo promenila pravila...

- Mislim da je ovo najveća promena u poslednjih 20 godina. Najbitnije je da se što pre adaptiramo. Sigurno je da će doći do velikih promena u taktičkim zamislima... Po meni je mnogo brži intezitet, dosta će se promeniti, biće mnogo više golova, što je i pokazao turnir Svetskog kupa.Mnogo više je fizički zahtevnije, ali nadam se da će biti interesantnije publici - kaže Dedović.

Povratak kući

DEDOVIĆ se na leto vraća u Radnički, za koji je igrao posle odlaska iz Partizana. Međutim brzo se otisnuo u inostrastvo.

- Vraćam se posle 10 godina u zemlji. Dogovorio sam se na dve godine, dolazim zajedno sa Savom Ranđelovićem iz Vašaša. Ekipa se pravi za najveće moguće domete, potpisao je i Andrija Prlainović, već je u timu Boris Vapenski. Ambicije i očekivanja su velika, mi ćemo dati sve što je do nas da probamo da ostvarimo neki rezultat - ističe Dedović.

Konkurencija nikad jača

Poslednjih godina konkurencija je sve jača, mala je razlika između prvog i devetog...

- Pred Pariz sigurno je devet, možda i 10 ekipa išlo na medalju. Turnir je bio izuzetno zahtevan i težak, svi imaju pravo da se nadaju, lopta je okrugla, svi treniraju, svi se bave ovim sportom, ekipe su sve ujedničanije. Opet, s druge strane rezultat na Igrama ne pokazuje tako, zbog čega mi je jako drago - smatra Dedović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije