NAJNEVEROVATNIJA BEBA SRBIJE - SVETSKI ŠAMPION U BOKSU: Anđela Branković za "Novosti" otkriva recept za čudo

Ako postoji osoba čiji je život dokaz da su snaga i empatija dve strane iste šampionske medalje, to je definitivno Anđela Branković. Žena koja je osvojila bokserski svet i donela prvo istorijsko zlato Srbiji, u razgovoru za portal Novosti.rs otvara srce i govori o onome o čemu se retko priča – o padovima, suzama i nepokolebljivoj posvećenosti koja ju je podigla na tron.

FOTO: Bokserski Savez Srbije

Ova emotivna duša ne samo da je svetska šampionka, već je i istinska motivacija mladima. U redovima koji su pred vama, saznajte kako najjače udarce zadaje u ringu, ali i kako je njena unutrašnja snaga postala svetionik nade za sve one koji se bore.

Njena priča je daleko od obične biografije. Ona je svedočanstvo da je za uspeh potrebno mnogo više od talenta. Potrebna je iskrena, žestoka posvećenost i duša koja je dovoljno snažna da podnese teret slave, a opet dovoljno meka da razume i pomogne drugima. U ekskluzivnom razgovoru, Anđela nam otkriva zašto smatra da je u boksu najvažnije srce i kako koristi svoj glas da inspiriše mlade da nikada ne odustanu od svojih snova. 

Anđela, šta je za tebe dom? 

- Danas, za mene dom predstavlja osećaj. Nije mesto. Prosto, tamo gde je moja duša mirna i spokojna, gde nemam planinu iza grudne kosti, gde spavam bez trzanja - to je za mene dom, počela je Brankovićeva razgovor za "Novosti.rs". 

FOTO: Bokserski Savez Srbije

Ostavljena beba, uz dosta volje postala je svetski prvak. Mnogi njenu priču vide kao filmski scenario, a ona jednu poruku.  

- Jedna univerzalna poruka bila bi da slušamo svoj osećaj, uvek. Bez obzira na okolnosti i svet, tuđe savete i dobre namere, uvek je unutrašnji osećaj ono što me je odvelo na pravi put. 

Da li je je unutrašnji mir, vera ili sećanje na sve što si prošla ono što ti daje snagu kroz najteže trenutke?

- Vera je nešto što težim da me uvek vodi. Nebitno da li su trenuci teški ili najlepši na svetu - ne bih volela da izostavim veru onda kada je sve lepo i dobro. Vera nam je uvek potrebna, i ona zaista jeste ta koja mi daje snagu, i taj unutrašnji mir koji pominješ. Od nje sve kreće.

Boks je eksplozivan sport koji iziskuje fokus, koji su tvoji rituali, šta te najbolje priprema za ulazak u ring? 

- Ja o ringu uvek razmišljam. I tako i treniram. Svaki trening je za mene ulazak u ring. Uvek se držim istih rutina, kako pred trening tako i pred meč. Verujem da se ulazak u meč trenira kao i sve ostalo; treba za to biti da budem pripremljena, tako da ga vežbam svakodnevno.

Iako tako ne izgleda u ringu, ti si definitivno nežna duša i beskompromisni borac, kako balansiraš tu dualnost i da li tvoja snaga leži upravo u prihvatanju te dve strane? 

- Apsolutno da. Njihovo prepoznavanje i prihvatanje je ključno, a taj balans mi dozvoljava da obe strane budu dominantne onda kada su neophodne.

FOTO: Bokserski Savez Srbije

Kada bi zlatna medalja sa Svetskog prvenstva u Nišu bila jedan idealni udarac, koji bi udarac to bio i zbog čega? 

- (Smeh) originalno pitanje. Definitivno bi to bio aperkat mojom desnom rukom (srednji aperkat). Traži svoj momenat. Vrlo je redak. Neočekivan je, atraktivan udarac, rizičan. Vidljiv svima. 

Kada bi tvoje rukavice mogle da govore šta bi rekle? 

- Kada bi moje bokserske rukavice progovorile: rekle bi da sam vrlo dosadna - u smislu da im ne dam predaha i da ih koristim više nego što je potrebno. Da umem tiho da opsujem kao kočijaš. Da sam nasilna kada se iznerviram. Ali i da sam vrlo pažljiva i pedantna posle treninga kada je njihova nega u pitanju. 

foto: BSS, Dušan Milenković

Osvojila si zlatnu medalju na Balkanijadi, predstoji Evropsko prvenstvo, a potom i Olimpijske igre, kakve su ambicije?  

- Ambicije su uvek najviše. Volim da kažem da se ja od mog poslednjeg poraza, za vizu za Pariz, spremam za Los Anđeles. Ulažemo veliki trud i rad i nadamo se najsjajnijim rezultatima. 

Da li je za tebe teret ili ponos činjenica da si postala simbol nade kod mladih, posebno onih koji su imali poteškoća u životu, koji se poistovećuju sa tobom, šta bi poručila mladima koji se bore sa osećajem "da nisu dovoljno dobri", ili mladima koji su prepušteni sebi? 

- Ne bih odvajala ta dva pojma. Možda bih pre rekla da mi je to "odgovornost" , a ne "teret". A svakako da je i ponos. Ne bih volela da dajem sebi za pravo mnogo u ovom odgovoru iz prostog razloga što se i sama i dalje borim sa istim osećajem; a snosim odgovornost za svoj odgovor.  Ono što je sigurno je da nađu osobu/osobe koje u njima vide potencijal i koje mogu da doprinesu tome da taj potencijal bude ispunjen.

Koje su to osobe iz tvog tima, koje nisu u centru pažnje (treneri, sparing partneri, porodica), čiji doprinos smatraš važnim u svojim uspesima? 

- Na prvo mesto bih postavila svog sadašnjeg trenera, Stefana Huberta. Taj čovek je u mene verovao onda kada ja nisam. Otvorenog srca je prihvatao da sa mnom radi i doprinese mom razvoju, čak i onda kada nismo sarađivali. Malo ljudi zna koliki je zapravo njegov doprinos osvajanju svetskog zlata u Nišu; a mislim da ni on nije svestan. Izdvojila bih naravno ceo ženski tim Srbije, zajedno sa trenerima, koje prosto svojim radom doprinose tome da budemo bolje iz takmičenja u takmičenje. Nadam se da uspem i ja njima da doprinesem. I naravno za kraj, ali ništa manje važni: mali krug mojih velikih ljudi koji su tu negde, iza zavese, nisu možda vidljivi javnosti ali u mom oku vrlo jasni i blistavi.

Kada smo prošli put razgovarali rekla si da još nisi pogledala borbu sa Svetskog prvenstva u Nišu. Da li si sada, osam meseci kasnije pogledala finalnu borbu? 

- Jesam. Pogledala sam svih 5. Jednom sa trenerom. Morala sam da pristanem na taj korak kako bismo videli sve nedostatke i mogućnosti na kojima možemo da radimo. Nisam oduševljena tim poduhvatom, jer prosto pristupam kritički kada su moji mečevi u pitanju; ali za neki viši cilj - morala sam.

Ako bi tvoja biografija nosila naslov po jednoj rečenici koja te prati kroz život, koja bi to bila i zašto? 

- "Zasuci rukave, zaveži kosu i uradi to sama." Šta god da sam radila u životu, uvek se ispostavilo da sama uradim najbolji posao. To ne znači da je moj postupak ispravan; ali na kraju mene najviše ispuni.

S obzirom na atmosferu u timu i to koliko podržavate jedna drugu, da li u ringu postoji prostor za emocije poput "osvete" ili ličnog rivaliteta? Ti si savladala Tajlanđanku Punrave Reunros, a ona ranije na diskutabilan način Saru Ćirković, da li je takva "osveta" nešto što ti prolazi kroz glavu pred borbe? 

FOTO: Bokserski Savez Srbije

- Ja bih volela da prostor za emocije ne postoji. Bar ne u ringu, u ključnim momentima. Opet, to ne znači da tako treba; ali prosto to je nešto sa čime ja kuburim i dalje i na čemu radim da u budućnosti nemam problem. Svakako da je pojam "osvete" bio nekako prisutan (na šaljiv način) od samog starta i ako nismo znale da li ćemo se sresti u ringu. Za mene je svaka protivnica u ringu ista i moj cilj je uvek isti - da izađem kao pobednica. Tako je bilo i u samom finalu u Nišu.

Koju poruku bi poslala maloj sebi?

- Poruka maloj meni ostala bi ista kao i za sve mlade: da pratim svoj unutrašnji osećaj. Onu varnicu iza grudne kosti, kuglicu koja igra u stomaku. Sva tuđa mišljenja da ostanu po strani, pa i svoja preispitivanja, samo napred srcem.

BONUS VIDEO: TAJSON FJURI EKSKLUZIVNO ZA NOVOSTI: Najlepši pileći burger sam jeo u Somboru 

Preporučujemo

Fudbal

2 5

NEVEROVATNO! Em je prvi spisak igrača Veljka Paunovića iznenadio, ali da li ste videli ko je u stručnom štabu novog selektora Srbije?

03. 11. 2025. u 18:15

Fudbal

0 8

SRPSKO-RUSKI "HAOS": Ako Dejan Stanković dobije otkaz, Zvezda ne može da dovede zamenu za Milojevića?!

03. 11. 2025. u 15:50

Fudbal

5 12

KAKAV OBRT! Predrag Mijatović pronašao neočekivano rešenje za trenera Partizana?

03. 11. 2025. u 14:46

Ostali sportovi

1 3

NIŠLIJKA SPREMNA DA POKORI EVROPU: Lepota i pamet = snaga! Lepa Maja u top 3 u dizanju tegova

03. 11. 2025. u 11:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije