TENIS JE BORBA I ZADOVOLJSTVO: Edvard Igaz, teniski trener koji podiže generacije mladih igrača

Kad nešto zabrljaš u životu, zgužvaš to, baciš u korpu za otpatke i ne osvrćeš se više. Nije otpad vredan da na njega dalje traćiš dragoceno vreme. Ideš napred. Tako je to i u tenisu.

Foto: Goran Čvorović

Loš poen je ostao iza tebe, okreni se onim dobrim potezima koji će doći. A biće ih puno, ako ti pažnju ne odlvači ono što je bilo, već se usredsrediš na ono što će bti.

To je samo jedna od teniskih filozofija kojima se povodi trener Edvard Igaz, za prijatelje, a ima ih puno, kratko - Edi. Ovaj rođeni Kikinđanin, koji već decenijama živi i radi u Holandiji, ceo svoj život posvetio je reketima, žutoj loptici i, pre svega, mladim naraštajima koji će se kroz ovaj sport vaspitati, postati dobri igrači, ali nadasve još bolji ljudi.

REGISTRUJ SE I PREUZMI 5.000 DINARA ZA TIKETE

Radio je Edi u svojoj karijeri sa mnogim svetskim teniserima, kao što su Nenad Zimonjić i Danijel Nestor, ali s jednakim entuzijazmom svoje znanje i zapažanja prenosi i najmlađima na turnirima širom sveta. Ove godine je, tako, bio na globalnom juniorskom turu na Akademiji Rafaela Nadala na Majorci, upravo se sprema za turnir iz iste serije u Bidimpešti, a potom slede novi izazovi. Radi s talentovanom decom iz Nemačke, Holandije, Francuske, Srbije…

- Volim da ostavim pozitivan trag u životima ljudi. Satisfakcija mi je kada vidim da kasnije koriste moj vokabular na terenu, boje kojima označavam "težinu" lopti i funkcionalni princip za dobitnu kombinaciju – ističe naš sagovornik.

REGISTRUJ SE I PREUZMI 5.000 DINARA ZA TIKETE

Njegov “fah” su, uz teniske udarce i tehniku, pre svega psihološki segmenti koji ulaze u domen “lajf kouča” u sportskoj sferi. Jer, svi koji dođu do ovog nivoa, znaju više-manje da igraju tenis. Potrebno je, možda, nešto fino, milimetarski pročistiti, kao zube koncem posle ručka, kako to voli da kaže. Ali, psiha je posebna priča.

- Njima ne treba reći kako da udaraju forhende i bekende, već ih usmeriti da budu optimalni – kaže Igaz.

Treba imati nerve igrati tri i po sata “na jednu loptu” i ostati hladan kao špricer sa srcem punim sportskog žara. To je, već, prava umetnost, a tome Edi, s puno strpljenja, teži u radu sa svojim igračima.

Edvard Igaz je studirao DIF u Beogradu, bio je na korak od toga da se posveti odbojci, ali je pobedio tenis. Ubrzo se preselio u Holandiju, gde je 25 godina imao svoju tenisku akademiju. Ali, mesto ga nije držalo.

- Volim da se krećem, da upoznajem ljude, da putujem. Imam prijatelje po celom svetu. I uvek se posebno obradujem kada se sretnemo. Zanimaju me arhitektura, jezici, ljudi, kulinarstvo. Sada upoznajem "milion" ljudi. Stekao sam utisak da im se dopada kako radimo, i mentalno, i na terenu, a i ja sam zadovoljan – naglašava Kikinđanin.

Putuje, tako, sada, u Indiju, Švajcarsku, Španiju. Neki igrači dođu u Holandiju kod njega.

- Ne zna se šta donosi dan, šta noć, ali zadovoljstvo je neopisivo. Volim ovo da radim.

Igaz ističe da je u šezdeset odsto slučajeva na terenu prisutna unutrašnja borba i kod najboljih, trideset odsto su podnošljive situacije, a samo u deset odsto sve ide glatko.

- Ali, kod Sinera ne vidimo da se muči sa sobom, jer on to ne pokazuje. Mladi igrači prihvataju sebe samo kada prikazuju deset odsto svog najboljeg tenisa. Ne možeš sebe da odbacuješ u 90 odsto slučajeva samo zato što nisi izuzetan. Prihvati i voli sebe, bez obzira na to šta se događa. Muka je bila, ali našao si način. Sve je to deo tenisa. Ne može se uvek biti fantastičan – deo je njegove filozofije.

Ima poseban pristup i na terenu. Menja neka ustaljena pravila, pa se tako, na primer, pri vežbanju smeča, izmešta skroz u ugao.

- Ko još misli da je dobar smeč po sredini? – pita Edi.

Uči juniore od 10 do 17 godina, ali sarađuje i sa mlađim seniorima. Nedavno je s grupom njih radio u Alikanteu.

- Ponekad se pojavi neko u prvih 200 ili 500, i tada mojoj sreći nema kraja. Svaka čast onima koji uđu od 150. do hiljaditog mesta. A ući u prvih 100, to je ravno čudu. Ali, u čuda treba verovati – ističe Igaz.

I, ništa lepše nego kada se trud pretoči u finala i titule, ali i zdrave ljudske sudbine. Dok prati svoje male “štićenike”, Igaz zapisuje svaki poen i uz to dodaje zabeleške. Slede, potom, dugi brifinzi i vredni saveti. U video zapisima poteza vrhunskih igrača nalazi tačne preporuke za svoje pulene. A na terenu je - prvi. Još u 6 ujutro ravna šljaku ili čisti bitumen od naslaga vode. Postavi čunjeve i oznake na terenu, a onda iz torbe vadi čitave grozdove loptica i kreće u boj za formiranje teniskih ličnosti.

Krenuo je, svojevremeno, i u sveobuhvatan poduhvat pisanja knjige saveta o tome kako pobediti protivnika, ali i samoga sebe. Viteški, naravno! Stranice se same pišu godinama, a kako vreme prolazi, polako uobličuju sakupljeno iskustvo u životni i sportski bedeker. Edi živi za tenis, ali ni za šta na svetu ne bi dao svoju kamp-kućicu i štap za pecanje. Jer, najvažnije je biti, i ostati, slobodan.

PORODICA SPORTSKA CELA

Edijev otac Antal, rodom iz Kanjiže, bio je profesor fizičkog vaspitanja, dok je mama Miroslava predavala istoriju. Otac mu je, kaže, voleo prirodu, čitava leta provodio u čamcu na Tisi, okupljao prijatelje i slavio s njima "klizne rođendane", odnosno koristio svaku priliku da svoj pozitivan duh pretoči u druženje. A mama Miroslava još igra tenis! Odigra i kanastu, druži se. I mlađi brat Robert je teniski trener, i on voli pecanje. Supruga, Marta, Holanđanka, sportski je maser, pa se tako sve u ovoj porodici vrti oko sporta.

- Nekad bih radije otišao u Kikindu nego u Indiju, ali mora da se radi. Treba proživeti svaki trenutak koji nam se pruži – ističe Igaz koji ovih dana pauzu između obaveza koristi da sa suprugom i majkom u hladu kikindskog dvorišta odigra poneku partiju karata.

ZIKI, KRSTIN, LACI…

Igaz se, preko nekadašnjeg selektora Bogdana Obradovića, upoznao sa Zimonjićem i Nestorom na turniru u Bazelu. Ističe da je zatim često putovao s njima po mnogim turnirima, bio na Vimbldonu, Rolan Garosu, Madridu, u Roterdamu koji je Ziki osvojio četiri puta. Sarađivali su nekoliko godina. Radio je, kaže, i sa Peđom Krstinom, išao s njim u Japan u juniorskom dobu, s Laslom Đereom u mlađim danima…

Foto: Goran Čvorović

FOTO: Privatna arhiva

FOTO: Privatna arhiva

Foto: Goran Čvorović

FOTO: Privatna arhiva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije