IN MEMORIAM - NIKOLA PILIĆ: Otišao teniski džentlmen posebne sorte, ovo o njemu MNOGI nisu znali

Gospod Bog igra sa dosta spina. Ova se Zemlja vrti sve brže. I, kao stara, posebna vina, samo se pravi momci održe.

Foto: Goran Čvorović

Bili su to omiljeni stihovi legende jugoslovenskog i svetskog tenisa Nikole Pilića, koji je preminuo u Rijeci u 87. godini života. Napisala mu ih je još jedna legenda s ovih prostora koje takođe više nema, Đorđe Balašević, za Nikijev pedeseti rođendan. Celu pesmu, ispisanu rukom, Pilić je kao relikviju čuvao uramljenu na zidu, među trofejima i dragim uspomenama na bogatu sportsku karijeru, u njegovom birou prepunom reketa i teniskih loptica u Opatiji, mediteranskoj oazi u koju se povukao pod stare dane.

Opisuju ovi stihovi, bolje nego išta drugo, stil, karakter, odlučnost i energiju starog morskog vuka, koji se nije dao do poslednjeg trenutka. Donedavno je obučavao na svojoj opatijskoj akademiji nekoliko najmlađih talenata, spremajući ih za svetlu tenisku budućnost. Saginjući se, skupljao je loptice zajedno sa njima.  

- Treniram sada samo tri puta nedeljno – požalio se pre samo dvadesetak dana dopisniku "Novosti" koji je imao retku privilegiju i čast da Pilića sreće poslednjih godina.

Nikola Pilić je rođen 27. avgusta predratne 1939. u Splitu. Otac mu je bio mesar, mislio je da će i sin krenuti njegovim stopama, a Nikolinoj sreći nije bilo kraja kada mu je stari, koji više nije mogao da sluša besomučno udaranje loptice u obližnji zid, konačno dozvolio da krene svojim putem. Umeo je u početku reket da španuje i najlonom za pecanje. Bilo mu je u starosti dovoljno da dlanom udari posred našpanovanog najsavremenijeg grafitnog reketa, pa da mu odredi tačnu tenziju. Imao je tenis u malom prstu.

Ponosio se šjor Niko time što je čak 39 igrača ubacio među top 100 na svetu! Njegovi učenici bili su Boris Beker, Goran Ivanišević, Ernest Gulbis, Mihael Štih. A šlag na torti bio je Novak Đoković, njegova uzdanica, koji je kao trinaestogodišnji dečak došao sam kod njega i njegove supruge Mije u Minhen, gde je tada držao čuvenu akademiju. Pratio je, sve Novakove mečeve, znao, kao njegov "teniski otac", napamet, poen po poen, svaki odigrani meč, brojke ostvarenih rekorda.

Novaku je poslao snimljenu poruku podrške pred ovogodišnji Rolan Garos. Na ruci je imao sat, koji je nekoliko godina pre toga, uz suze zahvalnosti, primio od Noleta na svečanosti tokom Srbija Opena u Beogradu.

Nikola Pilić je bukvalno promenio svetski tenis. Bio je predvodnik grupe tenisera koji su bojkotovali takmičenja, što je odigralo suštinsku rolu u profesionalizaciji tenisa. Njegov najbolji plasman bio je 6. mesto na svetskoj listi pre open ere početkom 1968. godine. Od formiranja ATP liste, 1973. bio je na 12. mestu. Prvenstvo Jugoslavije osvajao je pet puta u pojedinačnoj konkurenciji (1962-1964 i 1966-1967). Naročito je bio poznat kao dubl igrač. Trijumfovao je u Jugoslaviji sedam puta u igri muških parova, 1959. sa Srđanom Jelićem i, naočito, sa Borom Jovanovićem od 1961. do 1966. Sa Jovanovićem je 1963. osvojio i zlato na Mediteranskim igrama. Bio je jednom i najbolji u državi u mešovitom paru sa Maricom Cindrak 1959.

U paru sa Pjerom Bartesom osvojio je Otvoreno prvenstvo SAD 1970. godine, pobedom nad Rojem Leversonom i Rodom Lejverom sa 3:1. Bio je učesnik još jednog grend slem finala u konkurenciji parova: na Vimbldonu 1962. godine njega i Boru Jovanovića pobedili su Australijanci Bob Hjuit i Fred Stol. Najbolji rezultat u singlu ostvario je na Rolan Garosu 1973. kada je izgubio finale protiv Ilije Nastasea. Prestao je da igra 1978. godine.

Otvorio je kasnije čuvenu tenisku akademiju u Minhenu odakle su izašli neki od najvećih svetskih igrača. Kao selektor osvojio je tri titule Dejvis kupa sa Nemačkom (1988, 1989, 1993) i Hrvatskom (2005), a bio je i savetnik reprezentacije Srbije kada je osvojila titulu 2010. Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije dodeljena mu je 2020.

Bio je Hrvat, ali i veliki Jugosloven. Prezirao je nacionaliste svake vrste. Navijao je, sa svojom suprugom, Novosađankom Mijom, svim srcem i za srpske sportiste. Nije pravio razliku. Bio je Evropljanin, stanovnik sveta, gospodin čovek.

Umeo je, kada je već duboko zašao u devetu deceniju života, sa svojom vitkom figurom i dalje da izlazi gotovo svakodnevno na šljaku terena u Opatiji. Elegantan, s belim sportskim čarapama koje bi belinu sačuvale i posle više sati provedenih u crvenoj prašini. Nekoliko mališana imali su čast da ih čuveni Niki podučava teniskoj veštini. Dolazili su neki čak iz Australije. Imao je svoje standarde rada i talenta svrstane u niz obaveznih komponenata od kojih nije odustajao pri odabiru igrača, za bilo koje novce na svetu. Njegovi teniski saveti bili su zakon.

Pre samo nekoliko meseci, uspešno je rukovodio obnovom sportskog kompleksa koji je zahvatio požar. Krajem avgusta blistao je od sreće, jer su mu u poseti bili unuci i kćerka Danijela i sin Niki, koji žive u Nemačkoj. Voleo je, pod stare dane, ponekad, samo o svečanim prilikama, kakva su bila i ova porodična okupljanja, da popije čašu onog vina s vrha ovog teksta, posebne sorte.

Goran ČVOROVIĆ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije