ARHEOLOZI ODGONETALI TAJNE RIMSKOG GRADA: Završena istraživanja Akvesa u Prahovu kod Negotina
U Prahovu kod Negotina završena su istraživanja bedema rimskog grada Akvesa. Ranije kampanje bile su usmerene na nekropole u okolini, a sada je negotinski Muzej Krajine u saradnji sa niškim Zavodom za zaštitu spomenika kulture Niš radio na ostacima samog Akvesa.
- Za antički lokalitet Akves znamo iz novela cara Justinijana gde on u broju devet govori o gradu sa ogromnim brojem stanovnika. Kasnije u nekim drugim izvorima srećemo da je to bio jedan distrikt sa preko 37 utvrđenja oko njega, tako da o Prahovu zaista ima puno tih pisanih izvora koji govore o njegovom značaju – kaže Gordan Janjić, rukovodilac projekta, arheolog – muzejski savetnik Muzeja Krajine u Negotinu.
Na prostoru nekadašnjeg Akvesa i ranije su sprovođena istraživanja ali uglavnom nekropola u okolini samog grada. Ove jeseni, ističe Gordan Janjić, u saradnji sa konsultantom projekta arheologom Aleksandrom Aleksićem, konzervatorom-istraživačem savetnikom, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, ekipa je bila fokusirana na bedem, dužine 45 metara kojim je, smatraju arheolozi, bio okružen i zaštićen Akves.
Ostaci Akvesa, dela njegovog južnog bedema, nažalost, danas se mogu videti jedino na delu Decebalumske ulice u Prahovu. To su, veli Janjić i jedini poznati ostaci jednog od najznačajnjih kasnoantičkih gradova na Dunavu.
-Prvi put da se radio bedem samoga grada i odmah se pokazalo da imamo fantastičnu stvar. Sama arhitektura je potpuno unikatna, na ovom prostoru je nema, imamo te kamene kasete sa trpancem od kamena, imamo vertikalne ploče kojima je bio obložen bedem sa spoljne strane. Jedina analogija koju sam ja uspeo da pronađem jeste Afrodizijus, grad u Anadoliji, u Maloj Aziji. Nalazi koji su se desili su takođe fantastični, izuzetni, pokazuju nam tu kasnu antiku, druga polovina trećeg, pa čak i četvrti, peti, šesti vek i da smo na pravom putu. Dokazali smo da je to bedem grada, da nije utvrđenje i dokazali smo da je to izuzetno arhitektonski rešeno, što znači da je jako puno ulagano – dodaje Janjić.
Limes je na ovim prostorima igrao važnu ulogu na ovom lokalitetu. To pokazuju i brojni nalazi sa ranijih istraživanja okoline Akvesa koji se čuvaju u zbirkama Muzeja Krajine, a posebno se ističu raskošni komadi zlatnog nakita. Ovogodišnja istraživanja samog bedema finansijski su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Opština Negotin.
- Cilj projekta izvođenja arheoloških istraživanja jeste izrada tehničke dokumentacije postojećeg stanja za potrebe pravne i fizičke zaštite arheološkog nasleđa. U okviru arheoloških istraživanja obavljeno je i čišćenje terena od rastinja. predstavljaju prvi korak u postupku sprovođenja konzervatorsko restauratorskih aktivnosti na ovom nepokretnom kulturnom dobru. Bez sprovedenih arheoloških istraživanja nije moguće izraditi projekat konzervatorsko restauratorskih radova– kaže Gordan Janjić.
Preporučujemo
MEĐUNARODNI DAN CRNOG MORA: Ekolozi i osnovci čistili obalu Dunava u Prahovu
29. 10. 2021. u 22:55
VELIKO OTKRIĆE ARHEOLOGA: Nove analize bi mogle da "promene" istoriju starog Egipta
24. 10. 2021. u 15:58
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
MNOGI ĆE SE IZNENADITI: Znate li koliko je visoka Lepa Lukić?
DA li ste znali ovaj podatak?
29. 12. 2024. u 10:36
Komentari (1)