Srbija

SLATKO SIMBOL GOSTOPRIMSTVA: Muzej u kući Cvetića u Kraljevu čuvar tradicionalne srpske poslastice

Goran Ćirović

17. 02. 2024. u 09:18

SA željom da se očuva, a ujedno i promoviše srpsko kulturno i gastronomsko nasleđe, kao i običaji, u porodičnoj kući Cvetića u centru Kraljeva 2016. godine otvoren je jedinstven „Muzej slatka“ posvećen kolekcionarskoj, konzervatorskoj, izlagačkoj i radioničarskoj delatnosti.

СЛАТКО СИМБОЛ ГОСТОПРИМСТВА: Музеј у кући Цветића у Краљеву чувар традиционалне српске посластице

G.Šljivić

U ovoj kući, otkako je sagrađena 1908. pa sve do današnjih dana, kuva se slatko, građanski specijalitet, tradicionalna srpska poslastica, svojevrsni ambasador porodičnog doma, koje se služi gostima u znak dobrodošlice i gostoprimstva.

G.Šljivić

 

- Slatko je deo čaršijskog života i običaja, a u Kraljevu ga prvi pominje novinar Adam Smit 1895. godine. I danas se, u svakoj kući koja drži do tradicije kuva slatko. Nekada je darivano u specijalnim prilikama i bilo je cenjeno kao poklon. Karakteristično je za građanske kuće u Srbiji sve do sredine 20. veka, kada se umeće kuvanja slatka prenosi na selo, gde se danas kuva više nego u gradu – priča istoričarka umetnosti Marina Lukić Cvetić koja je reportere „Novosti“ dočekala u „Muzeju slatka–kući Cvetića“.

G.Šljivić

Marina Lukić Cvetić

Njena kćerka, teoretičar umetnosti i medija dr Lidija Cvetić Vučković, programski direktor „Muzeja slatka“, ističe da su mnogi putopisci koji su u 19. veku prošli Srbijozabeležili obavezno posluženje slatkim i vodom.

- Tako je Oto Dubislav Pirh, prilikom posete Srbiji 1829. zapisao u svom putopisu da „u kući beogradskog trgovca žena donosi ritopečkog vina, voće, i slatko koje ovde veoma dobro prave“, dok je Feliks Kanc, opisujući srpsku slavu, naglasio da se u kući ministra, profesora, bankara, oficira, advokata i lekara, kao i u kući najskromnijeg trgovca i zanatlije, posetiocima za dobrodošlicu služe upravo slatko i kafa – naglašava dr Cvetić Vučković.

G.Šljivić

 

Ovaj građanski specijalitet Cvetići autentično čuvaju na šifonjeru u ambijentu salona sa početka 20. veka. Pripremaju 44 vrste, od onih osnovnih, pa do nesvakidašnjih.

G.Šljivić

 

- Istražujemo, probamo, pa je tako nastalo i slatko od ljubičica za koje je potrebno 2.000 cvetova za samo jednu teglicu. Skuvale smo i slatko od jorgovana, ali samo od određene, jestive vrste. Sada pravimo i različite varijacije sa lavandom i pomorandžom. Skuvale smo i „Pupinovo slatko“ od pomarndžinih kora uz koje su se pomirili Pupin i Nilola Tesla. Rado delimo ljudima recepte jer poenta ovog muzeja nije da samo mi kuvamo slatko, već da se ono vrati na srpsku trpezu, da ponovo zauzme mesto koje zaslužuje – dodaje Marina Lukić Cvetić.

G.Šljivić

 

Osim toga, podizanjem svesti o značaju kulturnog nasleđa u sopstvenom okruženju Cvetići očekuju i da će primeri porodične dobre prakse biti podsticaj i drugima da brinu o svom, a samim tim i zajedničkom nasleđu.

G.Šljivić

 

- Od ove godine imamo i muzejski teatar za decu. Naša najveća izložba „Istorija domaćičkih škola u Srbiji“ posle pauze zbog korone nastavlja svoj put širom Srbije. Tu su i izložba o murano staklu, držimo predavanja o gastroheritologoji, istoriji hrane, o srednjovekovnom hlebu na freskama, o srpskom vinarstu kroz istoriju, rekonstruišemo trpezu i ručak iz 1908. godine. Organizujemo i radionice veza u sklopu velike izložbe o vezovima i čipkama koje pripremamo – dodaje dr Cvetić Vučković. - Sve to u cilju komunikacije kulture sa što većim brojem publike, edukacije i očuvanja bogate kulturne baštine i identiteta.

G.Šljivić

dr Lidija Cvetić Vučković

ISTORIJA

PRETEČA slatkog je voće u medu koje je iz Vizantije stiglo u srpsku srednjovekovnu kuhinju. Otkrićem šećera i njegovom proizvodnjom, započeto je kuvanje slatkog na Mediteranu. Osim Srba, na isti način spremaju ga i Grci, Cincari, Jevreji, Makedonci i Bugari. Cvetići se trude da uvek isprobaju neki novi recept i pričpreme novu vrstu.

- Slatko od šljiva sa bademima je fini, novi ukus. Naredni korak je da pripremimo slatko od kafe za šta postoji recept, kao i od dinja, iako više nema cerovača, ali ćemo se potruditi da nađemo nešto najsličnije – kaže Marina Lukić Cvetić.

G.Šljivić

 

ŠIFONjER

SLATKO se, kako se može saznati u „Muzeju slatka-Kući Cvetića“, najbolje čuva na šifonjeru da ga ne dohvate deca, i to u spavaćoj sobi koja se uglavnom ne greje, pa je tako lakše duže ga sačuvati i prilikom viših temperatura.

G.Šljivić

 

G.Šljivić

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ZA SAVREMENU GRADSKU MAGISTRALU 250 MILIONA: Potpisan ugovor za rekonstrukciju Karađorđeve ulice u Smederevu
Srbija

0 0

ZA SAVREMENU GRADSKU MAGISTRALU 250 MILIONA: Potpisan ugovor za rekonstrukciju Karađorđeve ulice u Smederevu

U prisustvu premijera Vlade Republike Srbije, Đura Macuta, gradonačelnica Smedereva, Jasmina Vojinović danas je u Beogradu sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandrom Sofronijević potpisala ugovor o dodeli bespovratnih sredstava u okviru Projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava koji se odnosi na predstojeću rekonstrukciju Karađorđeve ulice u Smederevu.

24. 10. 2025. u 13:49

Politika
Tenis
Fudbal
SUPER AKCIJA, OPREMITE DOM I UŠTEDITE I PREKO 40%

SUPER AKCIJA, OPREMITE DOM I UŠTEDITE I PREKO 40%