I ZLO ZVALI NA VEČERU: Protekli praznici su nas podsetili kako se slavio Božić u pirotskom kraju u stara vremena

U DAVNA vremena koja i danas pamte najstariji Piroćanci, Badnji dan počinjao je odlaskom na groblje, dok se na Badnje veče pozivao specijalni gost - zlo.

Foto: J. Cosin

Zlo je pozivano da bi se njime mirilo. Pre večere ukućani bi na slami posedali ukrug "da žito ne polegne". Ovi običaji dugo su se održali u pirotskom i staroplaninskom kraju, a za "Večernje novosti" o njima svedoči osamdesetsedmogodišnji Piroćanac Dragoljub Zlatković, koji više od 60 godina dokumentuje narodne umotvorine i običaje pirotskog kraja.

Pre Prvog svetskog rata, Božić je bio centralni praznik u Srbiji, i slavio se 25. decembra, jer su država i crkva vreme računali po istom kalendaru, julijanskom, dok se Nova godina nije slavila. U pirotskom kraju kraj godine se obeležavao 2. januara, dok se Božić slavio nekoliko dana kasnije.

- Ljudi su tada različito procenjivali kada počinje da se oseća da se godina završava. U Pirotu to je bio Ignjatovdan, kada je prva koleda. Tada se gleda ko će prvi da poseti kuću, da donese sreću. Odrasli i deca dolaze i donose sreću - uvodi nas u priču Zlatković.

Varijacije o proslavi Božića bile su različite u zavisnosti od sela do sela, ali je postojala neka uopštenost kod svih. Svi glavni običaji obavljali su se na Badnji dan.

- Domaćin odlazi u šumu pred Badnji dan da nađe bogat badnjak, donosi ga kući, uspravi uz ulazna vrata, ili drvljanik, gde se drva seku i tamo stoji. Sutradan izjutra rano, čim prođe ponoć, domaćin izlazi i vraća se badnjakom i blagoslovi kuću, probudi sve i meša u ognjištu govoreći: koliko iskre, toliko sreće i tako dalje, baš kao i danas što mnogi rade. Nakon toga žene ustaju i počinju da mese i spremaju hleb "kravaje" (hleb povojnica) u obliku otvorene osmice za koledare. Pripremaju hleb za večeru. Kako odmiče dan, izlaze oni kojima je neko umro i iznose na groblje po malo od svega što će biti na božićnoj večeri - malo od kompota, malo voća, pasulja itd. - priča nam on.

Tako je ovaj praznik počinjao zapravo sa mrtvima.

- To je običaj koji je davno počeo da se gubi - dodaje Zlatković koji je po struci agronom, ali je decenije svog života posvetio pisanju knjiga o pirotskim običajima i jeziku.

- Nakon groblja, počinjale su pripreme za večeru. U kuću se unose slama i badnjak. Ranije je bila "iža" - ogromna prostorija sa ognjištem, pa su svi tamo, cela kuća, onda pale badnjak da gori na ognjištu. Domaćin kada unese badnjak, pozove decu i ona dođu i uhvate se kao pilići i idu prema kući. Ispred ih dočekuje domaćica sa sitom. Baca se žito preko njih i blagosiljaju se, i obilazi se tri puta oko ognjišta - pojašnjava nam.

Zatim se preko slame posute po podu prostre krpa za hleb i ukućani tu posedaju nogama u istom pravcu.

- Svi skinu obuću i noge su im svima u jednom pravcu tako "da žito ne polega". Onda negde sednu sa opancima pa ih istovremeno odbace nogama, pa ako se poklope, ne valja, a ako padnu kako treba-valja. Kada se postavi večera, pre nego što se počne, izlazi se napolje da se poziva poseban gost - zlo! U ovom kraju pozivao se džerman ili german, mitološko biće preuzeto iz slovenske mitologije. On se poziva da dođe na večeru i da ne dovodi oblake da ne umlate letinu, jer bi morali muški onda u "pečalbu" (nadnicu), a žene da same čuvaju decu i stoku. "Dojdi sad na večeru , a da ti letos oči ne vidim", govorili bi - ističe on.

Pre pozivanja zla, u još davnija vremena, pozivane su zvezde, nebo i mesec.

- Zovu nebo na večeru, dakle mirenje sa vasionom. Babušnički kraj i sela oko Suve i poneka oko Stare planine pozivali su mečku na večeru. U Zaplanju su pozivali po tri životinje - mečka, kurjak i vrane bile su najčešče - priča nam Zlatković.

Tamo gde su popovi bili pismeniji, pozivala se Božja majka, sveci ili Sveti Ilija.

- Večera počinje povojnicom u znak rođenja Hrista i deli se kravaj. U kravaju se nalazi sve ono što želimo da bude dobro, slama za goveda, seno da bude toga, negde zrno kukuruza ili pasulja i slično. Prvo se deli za kuću, najstariji deli. Dali se muškima prvo pa ženskima po starosti. Ako su imali sluge, te večeri oni su bili ravnopravni za trpezom. A ako imaju gosta, ne daju mu da lomi, da se ne iznosi sreća iz kuće. Neka sela daju još i pečeno seno konoplje i svako mora da kusne radi opuštanja - govori nam on i dodaje da pamti da je i njega tata terao da otpije malo vina, jer je večera pred Božić takva da svi moraju da se osećaju dobro i raspoloženo i da to čekaju cele godine.

Nakon večere sudovi se do sutradan nisu podizali.

- Jer mrtvi treba da dođu da večeraju. Zatim su muški zaduženi za bundevu, drugi muškarac seče od badnjaka sitna drva i pravi krstiće i kači ih na kuću, štalu i tako dalje. Ostatak od badnjaka nosi se na njivu. Za Božić se sutradan pali iznosi seno iz kuće. Iako je pun paganskih običaja, Božić je praznik koji se najviše održao, dok je Uskrs na drugom mestu - kaže nam.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije