"DOBRE VILE" NAJMLAĐIH VRANJANACA: Ukupno 17 patronažnih sestara doma zdravlja u gradu pod Pržarom tvrdi da rade najlepši posao na svetu

GODINAMA unazad, U Vranju se prosečno rodi više od 600 beba, pa se radost, ali i bojazan, usele u porodice čiji domovi zamirišu na majčino mleko i bebi-kupke.

Foto: J.S.

Foto: J.S.

Njena koleginica Vesna Živković, patronažna sestra duže od četiti decenije, kaže da je vreme mnogo toga promenilo, ali radost koju u svaki dom donese novi život ostaje ista...

- Nekada je majkama bilo teže jer, primera radi, nisu postojale pelene za jednokratnu upotrebu, ili sve ono što danas olakšava laktaciju. Nažalost, ne tako često, ali i sada se dogodi da uđem u dom gde je sve kao pre pola veka, bez osnovnih uslova za život - veli Vesna.

Pomerile su se, saznajemo, i granice rađanja, pa danas žene rađaju i u pedesetim, čak i u gradu. Učestaliji su problemi sa sterilitetom, ali je povećan broj blizanačkih trudnoća i rađanja trojki, i to ne samo zbog vantelesnih oplodnji...

- Trenutno posećujem ženu koja je postala mama u 53. godini. Divno je to što se pomerila granica, ali je još lepše što se žene sve češće odlučuju da imaju dvoje, troje, pa i više dece, a činjenica je i da beba više nije "ženski" posao, pa očevi podjednako učestvuju u nezi tokom prvih dana života - kaže Karolina Popović, takođe patronažna sestra sa dugogodišnjim iskustvom.

Ima, nažalost, i potresnih iskustava, mada sve vranjske "dobre vile" naglašavaju da sve što vide i dožive ostaje iza vrata svakog pojedinačnog doma. Tako je ona, jednom, otišla u jednu krajnje neuslovnu sobu i shvatila da se majka, zapravo, bavi prostitucijom i da pokriva novorođenče kada joj dolaze "klijenti". Sve se odigravalo pred očima čoveka koji ju je podvodio i uzimao zaradu, pa je usledila teška borba, uključio se i Centar za socijalni rad, pa je beba kasnije usvojena... Posle par godina, ista žena je opet postala majka, ali je tada sama zatražila stručnu pomoć, jer je odlučila da dete sačuva. Smeštena je u Sigurnu kuću, čak pokušala da stupi u kontakt i sa prvim detetom, a presudno je bilo što su patronažne sestre a dobile njeno poverenje i pomogle joj da započne drugačiji život...

Foto: J.S.

Ipak, mnogo je više simpatičnih "priča sa terena", naročito tamo gde se pomešaju tradicija i savremeni trendovi, uz već tradicionalni generacijski jaz na relaciji snaja - svekrva. Neki običaji, poput onoga da porodilja prvih 40 dana ne napušta kuću, više ne važe, ali se i dalje često viđa crveni končić vezan oko bebine ručice, da je štiti od uroka... Ima i verovanja da 40 dana od rođenja ne treba uključivati mašinu za pranje veša, da dete ne bi imalo grčeve (!), pa je uloga patronažnih sestara tu pomalo i misionarska, a one vešto balansiraju od slučaja do slučaja i na kraju svi budu zadovoljni.

Jedna od njih, Slavica Ilić, zadužena je za pomalo specifičan teren - Gornju čaršiju, zapravo gradsku romsku mahalu u gradu. Veli, u tamošnjim porodicama mlada majka ima apsolutnu podršku starijih žena iz okruženja, ali se muškarci retko uključuju da pomognu, mada ima i takvih slučajeva.

Foto: J.S.

- Jedan od njih je otac koji je devojčicama dao imena po junakinjama nekog romana, zadovoljio tu svoju želju, ali ravnopravno učestvuje u svemu kada su bebe u pitanju - kaže Slavica.

Patronažna sestra Violeta Stojković zadužena je i za Školu roditeljstva koja, sa prekidima samo tokom pandemije, radi od 2016. Kaže da iz godine u godinu raste broj trudnica i budućih očeva zainteresovanih za predavanja ginekologa, akušerskih sestara, psihologa, stomatologa... Taj broj se povećava posebno posle najave da će u novoizgrađenom Porodilištu očevi moći da prisustvuju porođaju, a pohađanje Škole roditeljstva biće jedan od uslova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije